„Prihvatam“, reče. „Činiću kako naložiš, primati ono što mi daješ, i ništa drugo.“
„Dobro.“ Pošto je poduže poćutala, kao da je zanima želi li Egvena još nešto da kaže – ali ona je mudro držala jezik za zubima – Amis dodade: „Nameravam da budem stroga prema tebi, Egvena, ali ne bez razloga. To što misliš da sam te do sada već mnogo čemu naučila samo pokazuje kako je beznačajno tvoje znanje bilo u početku. Imaš snažan Talenat za snove; na kraju ćeš nas verovatno sve prevazići. Ali ako ne učiš ono čemu te podučavam – čemu te nas četiri podučavamo – nikada nećeš istražiti taj Talenat do kraja. Najverovatnije nećeš poživeti dovoljno za to.“
„Pokušaću, Amis.“ Verovala je da dobro glumi pokornost. Zašto ova žena ne kaže šta želi da čuje? Ako Egvena ne sme nasamo da putuje u Tel’aran’riod, onda će pri sledećem susretu sa Elejnom Amis morati da pođe s njom. Ili će tamo možda sledećeg puta biti Ninaeva.
„U redu. Želiš li još nešto da kažeš?“
„Ne, Amis.“
Ovoga puta stanka potraja još duže; Egvena je čekala najstrpljivije što je mogla, ruku skrštenih na kolenima.
„Umeš, dakle, da zadržiš svoje prohteve u sebi kada hoćeš“, najzad zaključi Amis, „čak i ako te to muči kao svrabež kozu. Jesam li u pravu? Mogu ti dati mast. Nije potrebno? Vrlo dobro. Kada budeš morala da se sastaneš s prijateljicama, ići ću s tobom.“
„Hvala ti“, kaza Egvena, tobože stidljivo. Koza i svrabež, nego šta!
„U slučaju da nisi pazila kada sam ti prvi put govorila, učenje neće biti ni lako ni brzo. Misliš da si ovih proteklih dana radila. Sada se spremi da uložiš istinsko vreme i napor.“
„Amis, učiću sve što imaš da mi pokažeš, i trudiću se koliko god je potrebno, ali što se tiče Randa i Prijatelja Mraka... Vreme za učenje može postati preskupo za moju kesu.“
„Znam to“, umorno kaza Amis. „Već sad nam je teško. Hodi. Dovoljno smo vremena izgubile na tvoje detinjarije. Moramo razgovarati o ženskim poslovima. Dođi. Ostale nas čekaju.“
Egvena tek sada primeti da je Moirainina postelja prazna. Posegla je za svojom haljinom, ali Amis reče: „To ti neće biti potrebno. Ne idemo daleko. Ogrni se ćebetom i polazi. Već sam obavila dobar deo posla za Randa al’Tora, a kada završimo, očekuje me još toga.“
Sumnjičavo se uvijajući u ćebe, Egvena pođe za njom u noć. Bilo je hladno. Skakutala je s jednog bosog stopala na drugo preko kamenitog tla, prilično sličnog ledu, dok joj se naježena koža zatezala. Posle onako vrelog dana, noć beše ledena kao zima u Dve Reke. Dah joj se ledio pred ustima, da bi se u istom trenu razvejao. Bez obzira na hladnoću, vazduh je i dalje bio suv.
Na začelju logora Mudrih beše podignut jedan mali šator koji pre nije primetila, nizak poput ostalih, ali mnogo snažnije prikovan za zemlju, koljem naredanim sa svih strana. Na njeno zaprepašćenje, Amis poče da svlači odeću, i pokaza joj da se i ona skine. Stisnuvši zube da ne bi cvokotala, polako je uradila što i Amis. Kada se svukla do gole kože, Aijelka stade uspravno kao da ne oseća noćni mraz, duboko udahnu, izudara se šakama po telu i konačno utrča unutra. Egvena sunu za njom kao munja.
Vlaga i vrelina je udariše u glavu kao batina. Iz svake pore linu znoj.
Moiraina je već bila tu, kao i ostale Mudre i Avijenda, sve nage i znojave; sedele su oko ogromnog gvozdenog lonca do vrha napunjenog čađavim kamenjem. I kotao i kamenje zračili su vrelinom. Aes Sedai je delovala uglavnom zalečeno nakon svog iskušenja, mada joj se u očima videla izvesna napetost koje ranije nije bilo.
Dok je Egvena obazrivo tražila mesto da sedne – ovde nije bilo mekih prostirki, samo grubo stenje – Avijenda zahvati šaku vode iz manjeg kotla pored sebe i pljusnu je u veliki kotao. Od vode uz siktaj nastade para, a na kamenju ne ostade ni kap. Avijendino lice beše gorko. Egvena je poznavala to osećanje. Polaznice u Kuli su takođe imale pregršt teških poslova; nije znala da li više mrzi da riba podove ili prljavo suđe. Ovo zaduženje ipak nije izgledalo toliko tegobno.
Kada i Amis sede, Bair progovori: „Moramo razmotriti šta nam je činiti u pogledu Randa al’Tora.“
„U pogledu njega?“, uzbuđeno upita Egvena. „On nosi znamenje. On je taj za kim ste tragale.“
„On jeste taj“, sumorno kaza Melaina, sklanjajući dugu rumenozlatnu kosu s mokrog lica. „Moramo se potruditi da što veći broj naših ljudi preživi njegov dolazak.“
„Podjednako je važno“, dodade Seana, „da se postaramo da on preživi kako bi ispunio ostatak proročanstva.“ Melaina je prostreli pogledom, a Seana strpljivo nastavi: „U suprotnom, niko od nas neće preživeti.“
„Ruark je rekao da će mu Džindoi biti branioci“, polako reče Egvena. „Zar je promenio mišljenje?“
Amis odmahnu glavom. „Nije. Rand al’Tor spava u šatorima Džindoa, a stotinu muškaraca bdi kako bi bili sigurni da će se i on probuditi. Ali muškarci vide stvari drugačije nego mi. Ruark će ga slediti, možda će mu se i suprotstaviti u vezi s odlukama koje smatra pogrešnim, ali neće pokušavati da upravlja njime.“
