Zemlja Šaido klana ležala je još dalje od Džindo Taardada, u istom pravcu u odnosu na Čendar, i oni su išli uporedo s Džindoima, udaljeni oko četvrt milje. Po Ruarkovom mišljenju, Kuladin je trebalo da sačeka bratovljev povratak još jedan dan. To što je Rand gledao kako Muradin čupa sopstvene oči ništa nije menjalo; deset dana bilo je propisano vreme. Otići ranije značilo je napustiti onoga ko je ušao u Ruidean. Pa ipak, Kuladin je naredio Šaidoima da svijaju šatore čim je primetio da Džindoi tovare prtljag na životinje. Šaidoi su sada napredovali, sa sopstvenim izviđačima i zaštitnicom, naizgled ne obazirući se na Džindoe, ali ipak ne odvajajući se više od trista koračaja od njih. Po običaju, čovek koji želi zvanje poglavara klana mora imati svedoke iz barem šest većih septi. Kuladinovi ljudi bili su bar dvaput brojniji od Džindoa. Rand je pretpostavljao da je treća družina, na pola puta između Šaidoa i Taardada, jedino što sprečava da se rastojanje smanji veoma brzo i nasilno.
Mudre su pešačile kao i svi ostali Aijeli, uključujući i one čudne muškarce i žene u belom koje je Ruark nazivao gai’šainima, zadužene da vode životinje. Nisu se mogli nazvati slugama, ali Rand nije baš sasvim shvatio Ruarkovo objašnjenje o časti, obavezama i zarobljeništvu. Hern ga je još više zbunio, kao da je pokušao da mu objasni zašto je voda mokra. Moiraina, Egvena i Lan jahali su kraj Mudrih. Ili su barem njih dve jahale kraj Mudrih, dok je Zaštitnik poterao svog bojnog konja bliže boku Šaidoa i motrio je na njih podjednako pažljivo kao na negostoljubivi krajolik. Povremeno, Moiraina i Egvena bi sjahale da malo koračaju uz Mudre i pričaju s njima. Rand bi rado dao i poslednji novčić samo da čuje o čemu govore. Često bi pogledale ka njemu, tako hitro da su, bez sumnje, želele da to ostane neprimećeno. Iz nekog razloga, Egvena je kosu splela u dve pletenice vezane crvenom trakom, kao u neveste. Nije znao zašto. Pomenuo je to pre nego što su napustili Čendar – samo pomenuo – i zamalo da izgubi glavu.
„Elejna je prava žena za tebe.“
Zbunjeno je pogledao naniže u Avijendu. Izazivački pogled se vratio u njene plavozelene oči, ali je i dalje bio ukorenjen u oštroj netrpeljivosti. Kada se tog jutra probudio, ona ga je čekala pred šatorom. Od tada se nije odvojila ni tri koraka od njega. Mudre su je očigledno poslale da ga uhodi, a on to očigledno nije trebao primetiti. Lepa je, pa su pretpostavile da je dovoljno budalast da ne vidi ništa osim toga. Bez sumnje, iz tog je razloga ona sada bila u suknji, a jedino joj je oružje bio nožić o pojasu. Žene, izgleda, misle da je muški um ograničen. Kad je porazmislio, zaključi da niko od Aijela ne primećuje njeno novo ruho, te da čak i Ruark izbegava da gleda ka njoj. Verovatno su znali šta ona traži tu, ili su imali neku predstavu o namerama Mudrih, a nisu bili voljni da o tome govore.
Ruidean. Još nije znao zašto je išla tamo; Ruark je samo promrmljao „ženska posla“, očevidno nerad da o tome govori pred njom. A kako se ona prilepila uz Randa, to je značilo da od te priče neće biti ništa. Poglavar klana je, međutim, sada pažljivo slušao, kao i Hern, i svi ostali Džindoi u blizini. Ponekad je Aijele bilo teško proceniti, ali činilo mu se da ih ovo zabavlja. Met je tiho zviždukao, preterano se trudeći da gleda u sve osim u njih dvoje. Bez obzira na to, ovo je bio prvi put da mu se obratila tog dana.
„Kako to misliš?“, upita on.
Koračala je u korak s Džede’enom, a kabasta suknja nimalo je nije usporavala. Ne, nije koračala. Lovila je. Da je bila mačka, mahala bi repom. „Elejna je mokrozemka, tvoj rod.“ Oholo je zabacila glavu. Na njenom potiljku nije bilo repića kakve nose aijelski ratnici. Previjena marama vezana oko glave prekrila joj je skoro svu kosu. „Upravo, najbolja žena za tebe. Zar nije lepa? Ima prava leđa, gipke i jake udove, usne pune poput paradajza. Kosa joj je zlatno pletivo, oči su joj plavi safiri. Koža joj je mekša od najfinije svile, a grudi lepe i oble. Njeni kukovi...“
Razdraženo ju je prekinuo, užarenih obraza. „Znam da je lepa. Šta to pokušavaš?“
„Opisujem je.“ Avijenda ga namršteno odmeri. „Jesi li je nekada video kako se kupa? Ne moram da je opisujem ako si je...“
„Nisam je video!“ Poželeo je da ne zvuči kao da se guši. Ruark i ostali su slušali, toliko bezizražajno da ih je sve začelo veselilo. Met je kolutao očima, smešeći se otvoreno i vragolasto.
Aijelka samo sleže ramenima i namesti šal. „Šteta što to nije uredila. Ali ja sam je videla, i vladaću se kao njena skorosestra.“ Naglasak je očito govorio da bi i njegova „skorosestra“ postupila isto; aijelski običaji jesu čudni, ali ovo je ludilo! „Njeni kukovi...“
„Prestani!“
Iskosa se zagledala u njega. „Ona je žena za tebe. Elejna ti je spustila srce pred noge u zamenu za nevestinski venac. Zar misliš da je u Kamenu Tira bilo ikoga ko nije čuo?“
