„Mislite da je njime potrebno upravljati?“ Moiraina joj na to uputi podozriv pogled, ali Egvena nastavi: „Do sada je činio sve što je morao bez vodstva.“
„Rand al’Tor ne zna naše običaje“, odvrati Amis.
„Postoji stotinu grešaka koje može napraviti, a koje bi okrenule neke poglavare ili klanove protiv njega. Videli bi u njemu mokrozemca umesto Onog Koji Dolazi sa Zorom. Moj muž je dobar čovek i valjan poglavar, ali nije mirotvorac obučen da ubeđuje ljutite ljude da spuštaju koplja. Moramo imati nekoga ko mu je blizak, ko bi mogao da šapuće Randu al’Toru u uho kada bude spreman na pogrešan korak.“ Naložila je Avijendi da ponovo prelije vrelo kamenje vodom; mlađa žena zlovoljno posluša.
„I moramo ga nadgledati“, odseče Melaina. „Moramo znati šta mu je na umu pre nego što išta učini, Obistinjavanje Proročanstva Ruideana je otpočelo i ne možemo ga zaustaviti, završiće se ovako ili onako – ali nameravam da osiguram život što većem delu našeg naroda. Mogućnost da se to ostvari zavisi od namera Randa al’Tora.“ Bair se prignu prema Egveni. Izgledala je kao suva Kost i žila. „Poznaješ ga od detinjstva. Hoće li se tebi poveriti?“
„Sumnjam“, odvrati Egvena. „Nije sklon poverenju kao nekada.“ Izbegavala je Moirainin pogled. °
„Da li bi nam ona rekla čak i da joj se on poveri?“, oštro upita Melaina. „Ne želim da rasplamsavam bes među nama, ali Egvena i Moiraina su Aes Sedai. Nije sigurno da one traže isto što i mi.“
„Nekada smo služili Aes Sedai“, jednostavno odgovori Bair. „Nismo uspeli. Možda nam je suđeno da im ponovo služimo.“ Melaina se zajapurila, vidno postiđena.
Moiraina se ponašala kao da nije ni primetila ni čula šta je izgovoreno do sada. Izgledala je hladna kao led, izuzev one napetosti u očima. „Pomoći ću koliko mogu“, smireno kaza, „ali moj uticaj na Randa je slab. On trenutno tka Šaru po sopstvenom nahođenju.“
„Onda nam ostaje samo da budno motrimo na njega i nadamo se.“ Bair uzdahnu. „Avijenda, sastajaćeš se s Random al’Torom svakog jutra, čim se probudi, i bićeš s njim dok ne legne da spava kad padne noć. Bićeš mu blizu koliko i kosa na glavi. Bojim se da će tvoja obuka teško ići; biće to teško breme za tebe, postići oboje istovremeno, ali to je neizbežno. Ako pričaš s njim – naročito ako ga budeš slušala – neće ti biti teško da ostaneš uz njega. Malo je ljudi koji bi okrenuli leđa zgodnoj mladoj ženi punoj pažnje. Možda će mu ponešto i izleteti.“
Avijenda se na svaku reč sve više kostrešila. Kada Bair završi, ona ispljunu: „Neću!“ Mrtvačka tišina se spusti i sve oči se okrenuše ka njoj, ali ona im prkosno uzvrati.
„Nećeš?“, prošapta Bair. „Nećeš.” Kao da joj je ukus te reci u ustima bio neobičan.
„Avijenda“, blago progovori Egvena, „niko ne traži od tebe da izdaš Elejnu, već samo da pričaš s njim.“ Ovo je samo još više razdražilo bivšu Devicu koplja, već željnu da se prihvati bilo kakvog oružja.
„Da li je to ponašanje kakvome se Device danas uče?“, odreza Amis. „Ako jeste, naučićemo te boljem vladanju, videćeš. Ako postoji razlog koji ti ne dozvoljava da budeš kraj Randa al’Tora, izgovori ga.“
Avijendino buntovništvo beše pomalo poljuljano i ona nerazgovetno promrmlja nešto. Amisin glas se zaoštri kao sečivo noža. „Rekoh, izgovori ga!“
„Ne sviđa mi se!“, planu Avijenda. „Mrzim ga! Mrzim!“ Da je nije tako dobro poznavala, Egveni bi se učinilo da je Avijenda na ivici plača. Ipak, začudile su je njene reči; nisu mogle biti iskrene.
„Ne tražimo od tebe da ga voliš, niti da ga odvedeš u postelju“, jetko će Seana. „Naređujemo ti da slušaš šta taj čovek govori, i pokorićeš se!“
„Detinjarije!“, frknu Amis. „Kakve se to devojke rađaju ovih dana? Zar nijedna neće odrasti?“
Bair i Melaina su bile još grublje; starija žena je pretila da će od Avijende načiniti sedlo za Randovog konja – i zvučala je krajnje ozbiljno – dok je Melaina predložila da, umesto da spava, Avijenda provede noć kopajući rupe i zatrpavajući ih, dok joj se glava ne razbistri. Egvena je shvatila da ovim pretnjama ne teže da je privole; one su očekivale da ih slušaju i to su i nameravale da postignu. Tvrdoglavošću će Avijenda samo još pridodati sebi mukotrpnih obaveza. Ta tvrdoglavost se, izgleda, smanjivala pred četiri prodorna para očiju Mudrih – klekla je kao da se sprema na odbranu – ali još uvek se držala.
Egvena se prignu i dotače je po ramenu. „Rekla si mi da smo skoro-sestre, i mislim da si u pravu. Hoćeš li učiniti to za mene? Prihvati to kao da ga čuvaš za Elejnu. Znam da ti je i ona draga. Reci mu da je mislila sve što je napisala u pismima. Biće mu drago da to čuje.“
Avijendino lice se zgrčilo. „Hoću“, reče, klonuvši. „Čuvaću ga za Elejnu. Za Elejnu.“
Amis se strese. „Gluposti. Pazićeš na njega zato što smo ti mi tako naredile, devojko. Ako misliš da postoji drugi razlog, ljuto se varaš. Još vode. Nestaje nam pare.“
