Već desetinu puta, poput čelika postojana držalja koplja odbijala je udarce Troloka. Bilo je to delo Aes Sedai, i to ga je radovalo. Srebrna lisičja glava na grudima dahtala je hladnoćom, podsećajući ga da i ona nosi njihov beleg. Trenutno ga to nije brinulo; bio je spreman da sledi Moirainu kao veran pas ako će ga dela Aes Sedai održati u životu.
Nije mogao da proceni da li je trajalo minutima ili satima, ali najednom na vidiku ne beše ni Mirdraala ni Troloka, premda su krici i urlici iz tame govorili o poteri. Mrtvi i oni na samrti prekrili su zemlju, Aijeli i nakot Senke, i Poluljudi, još u grčevima. Jauci su ispunjavali vazduh bolom. Odjednom je shvatio da su mu mišice malaksale, a pluća mu gore. Dahćući, skliznuo je na kolena i naslonio se na koplje. Troja torbarska kola zastrta platnom pretvorena su u lomače, a uz jedna je troločkim kopljem bio prikovan jedan od kočijaša. Neki šatori su takođe goreli. Vika iz pravca logora Šaidoa, uz sjaj prejak za logorske vatre, govorila je da su i oni napadnuti.
Još naoružan plamenim mačem, Rand priđe Metu. „Jesi li dobro?“ Avijenda ga je sledila kao senka. Negde je pronašla koplje i štit, krajičkom marame skrila je lice. Čak i u suknji, izgledala je smrtonosno.
„Oh, dobro sam ti ja“, promuca Met pridižući se na noge. „Ništa bolje od malo plesa s Trolocima pred spavanje. Je 1’ tako, Avijenda?“ Otkrivajući lice, šturo mu se nasmešila. Žena je verovatno uživala u ovome. Bio je potpuno mokar od znoja; činilo mu se da će se zalediti.
Pojaviše se Moiraina,.Egvena i dve Mudre, Amis i Bair, i stadoše kružiti među ranjenima. Titraji Lečenja pratili su Aes Sedai, mada bi ponegde tek odmahnula glavom i produžila.
Ruark priđe krupnim koračajima, smrknutog lica.
„Loše vesti?“, tiho upita Rand.
Poglavar klana progunđa: „Osim Troloka ovde gde ih ne bi smelo biti ni na dvesta liga ili više? Moguće. Pedesetak Troloka napalo je logor Mudrih. Bilo bi to dovoljno da ih nadjačaju, da ne beše Moiraine Sedai i dobre sreće. Opet, izgleda da su oni koji su napali Šaidoe bili malobrojni ji nego ovi što su udarili na nas, a imajući u vidu da im je logor veći od našeg, trebalo je biti obratno. Čini mi se da su napadnuti tek da nam ne bi priskočili u pomoć. Pomoć ionako ne bi bila izvesna od Šaidoa, ali Troloci i Noćni jahači to možda ne znaju.“
„A ako su znali da je među Mudrima i jedna Aes Sedai“, nastavi Rand, „možda je taj napad smišljen da izostavi nju, takođe. Ja vodim neprijatelje sa sobom, Ruarče. Upamti to. Kud god da idem, moji krvnici nisu predaleko.“
Isendra izviri iz predvodničkih kola. Tren potom, Kader izađe pored nje, a ona klisnu natrag unutra i zatvori bela vrata za njegovim leđima. On stade, posmatrajući scenu pokolja, dok mu je plamen njegovih zapaljenih kola bacao razigrane senke na lice. Ljudi okupljeni oko Meta privukli su mu svu pažnju. Kao da ga kola uopšte nisu zanimala. Natael je takođe izašao iz Keilinih kola – ona je još uvek bila unutra – i razgovarao s njom preko stepeništa, ne odvajajući oči s Meta i ostalih.
„Budale“, promumla Met poluglasno. „Sakrili se u kola, kao da to za Troloke nešto menja. Lako su svi mogli živi da izgore.“
„Preživeli su“, reče Rand, i Met shvati da ih i Rand posmatra. „Uvek je bitno ko je preživeo, Mete. To ti je kao kockanje. Ne možeš da pobediš ako ne zaigraš, a ne možeš da zaigraš ako si mrtav. Ko zna koju igru igraju torbari?“ Tiho se nasmeja i plameni mač mu nestade iz ruku.
„Hoću da odspavam“, reče Met već odlazeći. „Probudite me ako se Troloci ponovo pojave. Ili bolje, pustite ih da me ubiju u postelji. Preumoran sam da bih ponovo ustajao.“ Rand je, bez sumnje, zakoračio preko ivice. Možda će ova noć ubediti Keilu i Kadera da odustanu. Namerio je da, ako tako bude, pođe s njima.
Rand je, gunđajući sebi u bradu, pustio Moirainu da ga pregleda iako nije zadobio nijednu ranu. Toliko beše onih koji jesu da nije mogla da mu zaleči umor Jednom moći kako joj ne bi ponestalo snage.
„Sve je ovo bilo upereno u tebe“, reče mu ona, okružena jecajima ranjenika. Tovarni konji i mazge torbara odvlačili su Troloke u noć. Aijeli su očito namerili da ostave Mirdraale na miru dok ne prestanu da se mrdaju, kako bi bili sigurni da su zaista mrtvi. Vetar je brijao, kao led bez traga vlage u sebi.
„Misliš?“, upita on. Oči joj zaiskriše na svetlosti vatre i ona se okrenu nazad ranjenicima.
Priđe mu i Egvena, ali samo da bi mu ljutito došapnula: „Čime god da si je uznemirio, prekini!“ Hitrim pogledom prema Avijendi otklonila je svaku sumnju o tome na koga je mislila, pa pre no što je on mogao da se opravda ode da pomogne Bair i Amis. S te dve pletenice i vrpcama u njima bila je krajnje smešna. To su, izgleda, primetili i Aijeli; neki su joj se smejali iza leđa.
