Naglo je odmahnuo glavom, a slabina ga jače zabole. „Ivon nas je izveo. Ja sam odveo dvadeset sedam ljudi u smrt“, reče s gorčinom, trudeći se da se pridigne. „Neki od njih su mi bili prijatelji, Faila, a odveo sam ih u smrt.“
Faila mu se svom težinom navali na ramena i gurnu ga natrag. To mu pokaza koliko je zaista slab. Tako ga je lako sputala. „Biće vremena za to sutra ujutru“, reče gledajući ga nepokolebljivo, „kada budemo morali da te popnemo na konja. Ivon nas nije izveo; mislim da ga nije bilo previše briga hoće li iko osim tebe i njega izvući živu glavu. Oni momci bi se raspršili na sve strane da nije bilo tebe, a tada bi nas sve pohvatali. Ne bi se svi okupili oko Ivona, potpunog neznanca. Što se tiče tvojih prijatelja...“ Uzdahnula je i ponovo sela. „Perine, moj otac kaže da vojskovođa može da se brine o živima ili da žali za mrtvima, ali oboje ne može.“
„Ja nisam vojskovođa, Faila. Ja sam glupavi kovač koji je umislio da može koristiti druge da istera pravdu, ili možda osvetu. Još uvek to želim, ali više mi niko drugi nije potreban.“
„Misliš da će se Troloci povući ako se tebi čini da ti porivi nisu dovoljno čisti?“ Jarost u njenom glasu natera ga da podigne glavu, ali ona je skoro grubijanski gurnu natrag na jastuk. „Ima li ičeg goreg od njih? Treba li ti čistiji razlog da se boriš protiv njih od njih samih? Evo šta još kaže moj otac. Najgori greh koji vojskovođa može počiniti, gori od lošeg naređenja, jeste da napusti ljude koji zavise od njega.“
Neko kucnu na vrata i jedan vižljast, naočit mladi Krpar u crveno-zelenom prugastom kaputu proviri unutra. Uputio je Faili očaravajući osmeh belasajući zubima, a potom pogleda Perina. „Deda mi reče da si ti. Setio sam se da je Egvena govorila da je odavde.“ Najednom se namrštio, s negodovanjem. „Tvoje oči. Vidim da si ipak sledio Elijasa. Trčao si s vukovima. Znao sam da nikada nećeš dostići Put lista.“
Perin ga je poznavao: Aram, Raenov i Ilin unuk. Nije mu se dopadao, smešio se kao Vil. „Odlazi, Arame. Umoran sam.“
„Je li Egvena s tobom?“
„Egvena je postala Aes Sedai, Arame“, zareza Perin, „a da je upitaš za ples iščupala bi ti srce Jednom moći. Odlazi!“
Aram zatrepta i brže-bolje zalupi vrata za sobom.
Perin opusti glavu. „Previše se on smeška“, promrsio je. „Ne trpim ljude koji se toliko smeškaju.“ Faila se zagrcnu, a on je sumnjičavo pogleda. Grizla je donju usnu.
„Nešto mi je zapalo u grlo“, prigušeno je rekla i užurbano ustala. Pohitala je ka širokoj polici u podnožju kreveta, gde je Ila pripremala melem, i okrenula mu leđa dok je sipala vodu iz zeleno-crvenog bokala u plavo-zelenu šolju. „Hoćeš li i ti nešto da piješ? Ila je ostavila ovaj prah protiv bola. Pomoći će ti da se naspavaš.“
„Neću nikakav prah“, odgovori on. „Faila, ko je tvoj otac?“
Leđa joj se ukočiše. Tren potom okrenula se, stežući šolju obema rukama, s nedokučivim pogledom u krupnim očima. Još jedan minut prođe pre no što konačno odgovori: „Moj otac je Davram od kuće Bašer, lord od Bašera, Tajra i Sidone, Čuvar granice Pustoši, Branitelj unutrašnjosti zemlje, Vrhovni vojskovođa kraljice Tenobije od Saldeje. I njen ujak.“
„Svetlosti! Šta ti je značilo sve ono o trgovcu drvenom građom i krznima? Jednom si, čini mi se, rekla i da je prodavač ledenih papričica.“
„Nisu to bile laži“, ljutito je odgovorila. Potom slabijim glasom nastavi: „Samo... nije bila cela istina. S poseda mog oca zaista stiže drvna građa, i ledene papričice, i krzna, i još toga. A upravnici njegovih imanja trguju umesto njega, tako da je i on trgovac. Na neki način.“
„Zašto mi jednostavno nisi rekla? Prikrivaš. Lažeš. Ti si gospa!“ Njegov mrki pogled ju je optuživao. Na ovo nije računao. Otac joj je mogao biti sitni trgovac, možda bivši vojnik, ali ne i ovo. „Svetlosti, zašto jurcaš okolo predstavljajući se kao Lovkinja na Rog? Nemoj mi reći da te je lord od Bašera i svega ostalog tek tako poslao da goniš vetar.“
Sela je kraj njega, i dalje držeći solju, zbog nečega pomno zagledana u njegovo lice. „Dva starija brata su mi poginula, Perine; jedan u boju s Trolocima, a drugi je pao s konja u lovu. Tako sam ostala najstarija, što znači da sam morala da učim računovodstvo i trgovinu. Dok su moja mlađa braća učila ratničke veštine, dok su se spremali na pustolovine, ja sam morala da se spremam za upravljanje posedom! To je dužnost najstarijeg. Dužnost! Tupa, suva i dosadna. Pretrpana papirima i činovnicima.
