Dolazak Senke полностью

Aes Sedai je držala dlan na palac od slomljene strele u njegovom boku. Nešto ga je zagolicalo oko rane. „Oh, ovo nije dobro“, promrmlja ona. „Zakačeno je rebro, a rana je uprkos tom melemu zagađena. Mislim da će za ovo biti potrebna Alana.“ Za treptala je, povukla dlan i golicanje prestade. „Šta? Da se krijem? Oh, šta se sve već ovde dogodilo, teško da sam mogla ostati skrivena. Možda smo mogle... otići. To vam se ne bi svidelo, zar ne?“ Opet taj oštri, pronicljivi ptičji pogled.

Isprva je oklevao, pa najzad uzdahnu. „Valjda ne bi.“

„Oh, drago mi je da to čujem“, nasmešila se.

„Zašto ste stvarno došle ovamo, Verin?“

Nije ga čula. Ili nije htela da čuje. „Sada moramo da se pobrinemo za tu strelu. I ovim drugim momcima potrebna je briga. Alana i ja zbrinućemo najteže ranjene, ali...“

Njegovi ljudi behu zapanjeni svime što ih je dočekalo podjednako kao on. Ban je češao teme zagledan u barjak, a nekolicina se samo začuđeno osvrtala. Većina je, ipak, zurila u Verin, raširenih očiju, s nelagodnošću; začelo su čuli šapat „Aes Sedai“. Perin je shvatio da je i sam zaradio takve poglede, pošto je razgovarao sa Aes Sedai kao sa običnom seljankom.

Verin im uzvrati pogled, pa iznenada, činilo se i ne gledajući, poseže iza sebe i dograbi devojčicu od deset-dvanaest godina iz redova posmatrača. Tamnokosa devojčica s plavim trakama u kosi zgrči se, potresena. „Poznaješ li Dejzi Kongar, devojče?“, upita Verin. „Dobro, pronađi je i kaži joj da ima ranjenih kojima treba bilje Mudrosti. Kaži joj i da poleti. Kaži joj da nemam strpljenja za njeno glumatanje. Jesi li shvatila? Polazi.“

Perin nije poznavao devojčicu, ali sudeći po tome kako se trgla očigledno je poznavala Dejzi. Ali Verin je bila Aes Sedai. Devojčica je samo čas vagala – Dejzi Kongar protiv Aes Sedai – pa otrča kroz gomilu.

„A za tebe će se pobrinuti Alana“, reče Verin, ponovo zureći u njega.

Voleo bi da su te reči bile manje dvosmislene.

Perin prihvati Korakove uzde i sama ga povede prema gostionici Kod vinskog izvora, a gužva se razilazila da je propusti i potom se ponovo spajala. Danil, Ban i ostali pratili su ih jašući i peške, rame uz rame sa svojom rodbinom. Koliko god da su ih promene u Emondovom Polju zaprepastile, momci su se ipak naočigled ponosili; iako su hramali, koračali su krupnim koracima, dok su se drugi uspravljali u sedlima. Suočili su se s Trolocima i vratili se kući. Ali mnoge žene su milovale sinove, sestriće, bratance i unuke jedva zadržavajući suze, i njihovo tiho ječanje stvorilo je slabašan žamor žalosti. Muškarci su naprezali oči ne bi li skrili brigu iza ponosnih osmeha dok su im tapšali ramena i hvalili tek nikle brade, ali su se njihovi zagrljaji često pretvarali u oslonac u hodu. Zaljubljene dojuriše s poljupcima i glasnim plačem, uz ravnu meru radosti i saosećanja; mala braća i sestre nađoše se u čudu, čas plačući, čas zadivljeno grleći braću koju su svi smatrali junacima. Međutim, bilo je i drugih glasova, koje Perin nije želeo da čuje. „Gde je Kenli?“ Gazdarica Ahan beše lepa žena, s prosedim nitima u skoro crnoj pletenici kose, ali strah joj je ispunjavao crte dok je zagledala lica, svesna očiju koje uzmiču od njenih. „Gde je moj Kenli?“

„Bili!“, zabrinuto viknu stari Hu al’Dai. „Je li ko video Bilija al'Daija?“

„...Hu...!“

„...Džarede...!“

„...Time...!“

„...Koli...!“

Pred gostionicom, Perin pade iz sedla, pošto je žurio da pobegne ovim imenima. Nije ni video ko ga je uhvatio. „Vodite me unutra!“, zaškripa mu glas. „Unutra!“

„...Tevene...!“

„...Harale...!“

„...Hade...!“

Vrata presekoše lelek slomljenih srca i vapaj majke Dela al’Tarona da joj neko kaže gde joj je sin.

U troločkom kazanu, pomisli Perin dok su ga spuštali u stolicu u trpezariji. U troločkom želucu, tamo gde sam gaja smestio, gazdarice al’Taron. Ja sam ga tamo smestio. Faila mu je držala glavu u rukama, zabrinuto ga gledajući u lice. Moram brinuti za žive, pomislio je. Kasnije ću žaliti mrtve. Kasnije.

„Dobro sam“, rekao joj je. „Samo mi se malo zavrtelo dok sam silazio s konja. Nikad nisam bio dobar jahač.“ Izgleda da mu nije verovala.

„Zar ništa ne možete da uradite?“, upita ona Verin.

Aes Sedai mirno odmahnu glavom. „Bolje ne, dete. Šteta što ni ona ni ja nismo Žute, ali Alana je opet mnogo bolji Lekar od mene. Moji Talenti su na drugim mestima. Ivon će je dovesti. Budi strpljiva, dete.“