Dolazak Senke полностью

Trpezarija je bila pretvorena u nešto nalik oružarnici. Na svim zidovima, izuzimajući kamin, bila su poređana svakojaka koplja, među njima poneko krivopero, poneka bradatica ili nešto još čudnije oštrice; oružje je dobrim delom izgrebano i izbledelo dok su s njega čistili prastaru rđu. Još veće iznenađenje beše jedno bure ispod stepeništa puno najrazličitijih mačeva, većinom bez korica. Mora da je svaki tavan u krugu od pet milja prevrnut u potrazi za ovim prašnjavim relikvijama davnih vremena. Perin je do sada verovao da u čitave Dve Reke nema ni pet mačeva. Bar pre nego što su došli Beli plaštovi i Troloci.

Gaul sede sa strane, blizu stepeništa ka sobama gostionice i al’Verovih. Gledao je u Perina, ali na otvorenom oprezu prema svakom Verininom pokretu.

Naspram njega dve Device prigrliše koplja i isturiše kukove, istovremeno opuštene i kao zapete pred skok. Pazile su na Failu, pa i sve ostale. Trojica mladića koji su uneli Perina meškoljili su se kraj vrata, zureći u njega, Aes Sedai i Aijele s podjednakom nevericom. To je bilo sve.

„Ostali“, progovori Perin. „Potrebna im je...“

Verin ga glatko prekide: „Pobrinućemo se za njih.“ Sela je za drugi sto. „Želeće da budu s porodicama. Mnogo je bolje biti uz svoje voljene.“

Perin ose ti ubod bola – humke pod jabukovim drvećem proleteše mu kroz um – ali ga potisnu. Brini za žive, ljutito se podsetio. Aes Sedai je izvadila pero i mastilo i mirnom rukom počela da hvata beleške u svoju knjižicu. Zapitao se da li je uopšte zanima koliko će Dvorečana poginuti pod uslovom da on preživi i bude upotrebljiv za ona što je Bela kula smislila za Randa.

Faila mu steže šaku, ali oslovila je Aes Sedai. „Zar ne bi trebalo da ga odnesemo gore, u krevet?”

„Ne još“, razdraženo reče Perin. Verin podiže pogled i zausti da nešto kaže, ali on još odsečnije ponovi: „Ne jos.“ Aes Sedai sleže ramenima i vrati se svojim beleškama. „Zna li iko gde je Loijal?“

„Onaj Ogijer?“, upita jedan od trojice na vratima. Dav Ajelin bio je krupniji od Meta, ali je u tamnim očima imao isti sjaj. Takođe, bio je pogužvan i neočešljan poput Meta. U starim danima, svaka mala pakost koju nije priredio Met bila je Davovo maslo, premda je Met uglavnom prednjačio. „U polju je, s drvosečama, krče Zapadnu šumu. Žali svako drvo kao rođenog brata, ali seče triput brže od svih drugih onom ogromnom sekirom koju je dobio od gazda Luhana. Video sam Džaima Tejna kako trči da im javi da ste stigli. Ako ga tražiš, kladim se da će svi doći da te vide.“ Pogledao je zalomljenu strelu, zgrčio se i sažaljivo pro trljao sopstveni bok. „Boli li mnogo?“

„Boli dovoljno“, odreza Perin. Dolaze da ga vide. Šta sam to ja, zabavljač? „Šta je s Lukom? Ne želim da ga vidim, ali da li je ovde?“

„Bojim se da nije.“ Drugi momak, Elam Dautri počeša svoj dugi nos.

O pojasu je nosio mač koji se nije slagao s čobanskim vunenim prslukom i zalizanom kosom; iz otrcanih korica virila je drška obmotana novom kožom. „Lord Luk je otišao u lov na Rog Valera. Bar mislim. Možda i na Troloke.“

Dav i Elam bili su Perinovi prijatelji, ili su bar nekada bili, drugovi u lovu i pecanju. Obojica su mu bili otprilike vršnjaci, ali su zbog uzbuđenih osmeha izgledali mlađi. I Met i Rand bi u poređenju s njima izgledali makar pet godina stariji. A možda i on sam.

„Nadam se da će se uskoro vratiti“, nastavi Elam. „Učio me mačevanju. Jeste li znali da je on Lovac na Rog? Bio bi i kralj, ali je obespravljen. Kralj Andora, kako sam čuo.“

„Andorom vladaju kraljice“, odsutno promrmlja Perin, susrećući se s Failinim pogledom. „Ne kraljevi “

„Tako znači, nije ovde“, reče ona. Gaul se pridiže; delovao je spremno, ledenoplavog pogleda, da krene u lov na Luka. Perina ne bi začudilo ni da su Bain i Čijad u istom trenu povezale velove.

„Ne“, odsutno potvrdi Verin, očito više posvećena pisanju nego onome što izgovara. „Uistinu, povremeno je znao pripomoći, ali svaki put kada je ovde uspeva da stvori neprilike. Juče je, ne javljajući nikom, napravio izaslanstvo i susreo se sa izvidnicom Belih plaštova. Rekao im je da nisu dobrodošli u Emondovom Polju. Izgleda da im je naredio da ne prilaze bliže od deset milja. Ne podržavam Bele plaštove, ali sigurno to nisu mirno primili. Nije mudro pobuđivati njihovo neprijateljstvo više nego što je neophodno“ Mršteći se na sopstveni rukopis, počešala je nos, očito nesvesna da ga je zamrljala mastilom.

Perina nije bilo briga kako Beli plaštovi šta primaju. „Juče“, udahnuo je. Ako se Luk juče vratio u selo, teško da je mogao biti kriv za Troloke na neočekivanom mestu. Što je više razmišljao o preokretu zasede, Perinu se sve više činilo da su ih Troloci očekivali. I sve više je želeo da okrivi Luka. „Od kamena neće postati sir, koliko god da čekaš“, promrsio je. „Ali on mi i dalje miriše na sir.“

Dav se zbunjeno zgledao s ostalom dvojicom. Perin zaključi da verovatno nije zvučao previše smisleno.