Ivon potera sivca među okupljene. „Vaš narod ne sluša strance s pažnjom, naročito kad im se pruži zgoda da gledaju Aes Sedai. Predlažem da ti učiniš šta možeš“, odgovori.
Da su stvarno pokušali, zasigurno bi napravili nekakav red, bio je uveren Perin. Verin i Alana su to sigurno mogle.
Ali sada više nije imao vremena za to. Prešao je pogledom preko gomile i ugledao Brana al’Vera kako razgovara s Tamom al’Torom i Abelom Kautonom. Gradonačelnik je držao dugo koplje na ramenu i izanđali stari gvozdeni kalpak na glavi. Oko njegovog krupnog tela beše napet kožni prsluk s prišivenim čeličnim pločicama.
Sva trojica digoše glave kada je Perin poterao Koraka prema njima. „Bain kaže da Troloci dolaze, a Zaštitnici se slažu da ćemo možda uskoro biti napadnuti.“ Morao je da viče zbog neumornog brbljanja mnoštva glasova. Neki bliže njemu ga čuše i zaćutaše; tišina se širila uz talas reči „Troloci“ i „napad“.
Bran zatrepta. „Moralo je do toga doći, zar ne? Da, pa, znamo šta nam je činiti.“ Trebalo je da izgleda komično, jer prsluk samo što mu nije pukao po šavovima, a kalpak mu se klatio dok je klimao glavom, ali odavao je samo utisak rešenosti. Podigao je glas i objavio: „Perin kaže da će Troloci uskoro biti ovde. Svi znate svoja mesta. Požurite sada. Požurite.“
Gužva se uskomeša i poteče, žene poteraše decu natrag ka kućama, a muškarci se uzvrtese na sve strane. Zbrka kao da je rasla umesto da opada.
„Poštar aću se da se čobani vrate“, reče Abel Perinu i zaroni među narod.
Cen Bjui se s mukom prodenu kroz stisku, gurajući bradaticom ogorčenog Harija Koplina i Harijevog brata Darla, i starog Bilija Kongara koji se teturao kao da je od jutros već stigao da se nalije pivom, kao što verovatno i jeste. Od sve trojice, jedino je Bili držao koplje kao da će se zaista njime i boriti. Cen dodirnu čelo pred Perinom, kao da mu salutira. Još nekoliko ljudi učini isto. Njemu bi neprijatno. Danil i ostali mladići bili su jedno, ali ovi ljudi behu upola ili još više stariji od njega.
„Ide ti sasvim dobro“, reče Faila.
„Voleo bih da znam šta su Verin i Alana namerile“, promrsio je. „Ne samo na kraće staze.“ Dva katapulta koje su Zaštitnici izgradili postavljena su na ovaj kraj sela, kabaste naprave više od čoveka, od stamene drvene građe i debelih izuvijanih konopaca. Ivon i Tomas su s konja nadgledali napinjanje teških drvenih greda. Dve Aes Sedai više je zanimalo tovarenje velikog kamenja od po petnae.st-dvadeset funti u nosiljke na krajevima tih greda.
„Namerile su da ti budeš vođa“, tiho odgovori Faila. „Mislim da si za to rođen.“
Perin frknu. Rođen je da bude kovač. „Mnogo bi mi lakše bilo kad bih znao zašto to žele.“ Aes Sedai su ga posmatrale, Verin isturene glave, kao kakva ptica, Alana znatno opuštenije, s tračkom osmeha. Jesu li obe želele isto, iz istog razloga? To je bila jedna od nevolja sa Aes Sedai. Uvek više pitanja nego odgovora.
Red je uspostavljen iznenađujuće brzo. Duž ovog, zapadnog dela sela stotinu ljudi je čučalo tik iza ograde od kolja, usplahireno pridržavajući koplja, bradatice ili oružja sastavljena od baštenskog alata. Tu i tamo, neki su imali i kalpake i oklop. Iza njih, dvostruko više ljudi u dva reda držalo je jake dvorečanske lukove, a svaki je o pojasu imao po dva tobolca. Mladići su dotrčavali iz kuća noseći čitave snopove strela, a ljudi su ih zarivali u zemlju ispred svojih nogu. Tam je izgleda preuzeo vođstvo, uređivao je redove i obraćao se svakom čoveku ponaosob, ali je i Bran išao uz njega, deleći ohrabren ja. Perin nije video za šta im je potreban.
Na njegovo iznenađenje, Danil, Ban i ostali momci iz njegove družine istrčaše iz sela i okružiše Failu i njega, naoružani lukovima. Nekako su čudno izgledali. Aes Sedai su očito Lečile samo one teže ranjene, ostavivši lakše povređene Dejzinim melemima i mastima, tako da su momci koji su juče jedva ostajali u sedlu sada živahno hodali, dok su Danil, Tel i drugi i dalje šepali ili nosili zavoje. Koliko je bio začuđen što ih vidi, toliko je bio zgađen onim što su doneli. Leof Torfin, s bledim povojem iznad duboko usađenih očiju, okačio je luk na leđa, a u rukama je držao dugačak štap s manjim, crveno obrubljenim barjakom s vučjom glavom.
„Mislim da je jedna Aes Sedai naložila da se izradi“, odgovori Leof kada ga je Perin upitao otkuda to. „Mili Ajelin ga je donela Vilovom tati, ali Vil nije hteo da ga nosi.“ Vil al'Sin pogrbi ramena.
„Ne bih ga ni ja nosio“, procedi Perin. Svi se nasrne jaše kao da se šalio, a i Vil se priključi.
