Faila zadivljeno pogleda Perina, ali on odmahnu glavom. Ovo nije bi lo delo ta’verena; Dvorečanima možda ponekad treba ukazati na pravi put, ali potom su i sami dovoljno razboriti. Čak je i Hari Koplin gledao kako Krpari ulaze manje kiselo nego malopre. Pa, ne znatno manje. Ne treba očekivati čuda.
Raen protetura i tupo pogleda Perina. „Put lista je put istine. Sve umire u suđenom trenu, i...“ Izgubio je nit, kao da ne može da se seti šta je hteo reći.
„Sinoć su se pojavili“, kaza Ila, mumlajući zbog podliva na licu. Oči joj behu staklaste, skoro kao u njenog muža. „Psi bi nam pomogli da pobegnemo, ali Deca su nam pobila pse, pa... nismo mogli ništa.“ Aram je stajao iza nje, u svom kaputu sa žutim prugama, i drhtao je gledajući naoružane muškarce. Većina krparske dece sada je ridala.
Perin je smrknuto gledao dim na jugu. Okrenuo se u sedlu i video još dima na severu i istoku. Čak iako su to već napuštene kuće, Troloci su sinoć bili veoma vredni. Koliko bi ih bilo potrebno da zapale toliko imanja, čak i ako bi samo trčali od jednog do drugog i bacali baklje u prazne kuće i na napuštena polja? Možda onoliko koliko su danas već pobili. Šta je to govorilo o broju Troloka koji su već u Dve Reke? Nemoguće da je samo jedna banda učinila sve to, spalila te kuće i uništila karavan Putujućeg naroda.
Oči mu zastadoše na Tuata’anima koje su odvodili i on oseti kako ga peče sramota. Sinoć su gledali kako im prijatelji i rođaci ginu, a on ovde hladno razmatra brojeve. Čuo je kako se neki od Dvorečana došaptavaju, kako pokušavaju da ocene koji se dim izvija s čijeg imanja. Svim ovim ljudima vatre su značile stvarne gubitke, živote koje treba nanovo graditi ako je moguće, a ne samo brojeve. Bio je beskoristan. Sada, dok je Faila zauzeta pomažući Krparima, pravi je čas da pođe za Loijalom i Gaulom.
Gazda Luhan, u kovačkom prsluku i dugoj kožnoj kecelji, uhvati Koraka za uzde. „Perine, moraš da mi pomogneš. Zaštitnici mi traže da napravim još delova za katapulte, ali mi već dvadeset ljudi kuka da im popravljam oklope koje su im glupi čukundedovi nekad otkupljivali od straže nekih glupih trgovaca.“
„Rado bih ti pomogao“, reče Perin, „ali imam druga posla. Ionako sam sigurno zarđao. Nisam mnogo radio u kovačnici protekle godine.“
„Svetlosti, nisam mislio na to. Ne treba da se latiš čekića.“ Kovač je zvučao zapanjeno. „Svaki put sve lepo objasnim tim gusanima, ali mi za deset minuta opet dolaze s novim pitanjima. Ništa ne mogu da dovršim. Tebe će poslušati.“
Perin je sumnjao; teško, ako već ne slušaju gazda Luhana. Pored toga što je bio član Seoskog saveta, Haral Luhan beše dovoljno krupan da podigne bilo kog čoveka iz Dve Reke i da ga hitne poput kamenice. Ali pošao je prema navrat-nanos napravljenoj kovačnici pod sklepanom nadstrešnicom kraj Zelenila. Oko nakovnjeva spasenih iz kovačnice koju su Beli plaštovi spalili beše okupljeno šest ljudi. Jedan se odsutno igrao ogromnim kožnim mehom, sve dok mu kovač ne podviknu da se skloni. Na Perinovo iznenađenje, zaista su otišli čim ih je opomenuo, bez ikakvog govora što obrće ljude snagom ta’verenove volje, već uz obično objašnjenje da je gazda Luhan zauzet. Kovač je to svakako mogao i sam, ali ipak steže Perinu šaku i duboko mu zahvali, pa opet prionu na posao.
Perin se prignu u sedlu da uhvati za rame jednog čoveka, ćelavog zemljoradnika po imenu Get Eldin, pa ga zamoli, ostane tu i rasteruje svakog ko zasmeta gazda Luhanu. Get je sigurno bio triput stariji od njega, ali preplanuli, izborani čovek samo klimnu glavom i stade blizu Harala, čiji je čekić već zvonio nad usijanim gvožđem. Sad može da pođe, pre nego što se Faila pojavi.
Nije stigao ni da okrene Koraka, a već se pojavio Bran, s kopljem na ramenu i kalpakom pod snažnom rukom. „Perine, moramo pronaći lakši način da uvedemo pastire i kravare ako nas ponovo napadnu. Abel je poslao najbrže trkače u selu po njih, pa opet nismo uspeli da izbavimo ni pola njih pre nego što su se Troloci pojavili.“
Ovo je bilo lako rešiti, samo se setio stare vojničke trube, skoro pocrnele od starosti, koju je Cen Bjui držao na zidu. I najdalji pastir je mogao čuti znak od tri prodorna zvuka. To ih je, naravno, nateralo da razmišljaju o znacima za druge stvari, poput razmeštanja ljudi pred očekivanim napadom. Što ih je navelo da razmišljaju kako doznati kada se napad sprema. Bain, Cijad i Zaštitnici pokazali su se kao više nego vešti izviđači, ali samo četvoro nije bilo dovoljno, tako da su morali potražiti iskusne šumare i tragače, i obezbediti im konje da bi stigli do Emondovog Polja pre Troloka.
Posle toga, morao je da smiruje Bjuela Dautrija. Stari sedokosi streličar oštrog nosa nalik vršku strele dobro je znao da skoro svi seljaci po imanjima sami prave sebi strele, ali se odlučno protivio tome da mu iko pomaže, kao da će sam uspeti da napuni sve tobolce. Perin nije znao kako je tačno uspeo da ublaži njegovu namćorastu narav, ali čovek ostade zadovoljan, i poče da pokazuje mladićima kako se vezuju i lepe guščja pera.
