Bornhald sleže ramenima. „Tako sam rekao, zar ne? Izgleda da su konačno rešili da napadaju sela. Kako ste samo oprezni, kad ste na vreme pripremili ovu odličnu odbranu.“ Pogled mu pređe preko ograde od zašiljenog kolja i ljudi, i zastade na Perinu.
„Da li je čovek zvani Ordejt bio u Tarenskoj Skeli sinoć?“, upita Luk.
Perin je piljio u njega. Nije znao da Luk uopšte zna ko je Padan Fejn, ili kojim se imenom sada koristi. Ali bilo je govorkanja, naročito kada se neko odavno poznat kao torbar vratio kao moćnik među Belim plaštovima.
Pitanje beše čudno i podjednako čudno je uticalo na Bornhalda. Oči mu zasijaše mržnjom silnom poput one prema Perinu, ali lice mu preblede i on protrlja usta nadlanicom, kao da je zaboravio na čelikom okovanu rukavicu. „Poznajete Ordejta?“, upitao je naginjući se iz sedla prema Luku.
Sada je na Luka bio red da nemarno slegne ramenima. „Viđao sam ga tu i tamo otkad stigoh u Dve Reke. Taj je prezira vredan, a ni oni što ga prate nisu ništa bolji. Takav je mogao biti dovoljno nemaran da pored njega troločki napad uspe. Je li bio tamo? Ako jeste, nadajmo se da je poginuo zbog svoje ludosti. Ako nije, nadajmo se da je ovde uz vas, nedaleko od vašeg pogleda.“
„Ne znam gde je on“, prasnu Bornhald, „i nije me briga! Nisam došao ovamo da pričam o Ordejtu!“ Bornhaldov konj razdraženo zaigra, a jahač uperi prst u Perina. „Hapsim te kao Prijatelja Mraka. Bićeš odveden u Amador i kušan pod Kupolom istine.“
Bajar s nevericom pogleda kapetana. Iza barijere što je delila Bele plaštove od Dvorečana začu se negodovanje, i koplja, kuke i lukovi digoše se u vazduh. Udaljeni Beli plaštovi počeše da se šire u sjajnu crtu, po naređenjima nekog ogromnog čoveka u oklopu, nalik gazda Luhanu. Konjička koplja skliznuše u držače sa strane sedala, a jahači se prihvatiše kratkih konjičkih lukova. S te razdaljine mogli su jedino da pomognu beg Bornhalda i ljudi uz njega, ako bi beg uopšte uspeo, ali Bornhald nije mario ni za kakvu opasnost, ni za šta osim Perina.
„Neće biti nikakvog hapšenja“, odsečno reče Bran. „To je naša odluka. Nikakvog hapšenja bez dokaza o zločinima, dokaza kome verujemo. Nikada me nećete ubediti da je Perin Prijatelj Mraka, pa možete slobodno da spustite ruku.“
„Izdao je mog oca u Falmeu, kriv je za njegovu smrt!“, povika Bornhald. Drhtao je od gneva. „Predao ga je Prijateljima Mraka i tarvalonskim vešticama koje su usmrtile hiljade Dece koristeći Jednu moć!“ Bajar živahno klimnu glavom.
Neki od Dvorečana nelagodno se uskomešaše; bio se proneo glas o onome što su Verin i Alana učinile tog jutra, a dela su se u prepričavanju preuveličala. Šta god da su mislili o Perinu, stotinu priča o Aes Sedai, uglavnom netačnih, lako su ih ubedile da su Aes Sedai uništile hiljadu Belih plaštova. Ako veruju u to, mogu i u ostalo.
„Nikoga ja nisam izdao“, odgovori Perin glasno da svi čuju. „Ako je tvoj otac poginuo u Falmeu, njegove ubice se zovu Seanšani. Ne znam da li su Prijatelji Mraka, ali znam da koriste Jednu moć u bici.“
„Lažljivče!“ Pljuvačka je prskala s Bornhaldovih usana. „Seanšani su bajka smišljena u Beloj kuli, da bi njihove gnusne laži bile skrivene! Ti si Prijatelj Mraka!“
Bran zamišljeno zatrese glavom i nakrivi kalpak da bi počešao sedu kosu. „Ne znam ništa o tim – Seanšanima? – o tim Seanšanima. Ono što ja znam jeste da Perin nije nikakav Prijatelj Mraka, i da nikoga nećete uhapsiti.“
Perin je shvatio da stvari svakim minutom postaju sve opasnije. Bajar je zaključio isto, i šaptao je nešto Bornhaldu vukući ga za ruku, ali kapetan Belih plaštova nije želeo, ili nije mogao da odstupi sada kada je Perin stajao pred njim. Bran i Dvorečani takođe se behu ukopali; možda ga ne bi prepustili Belim plaštovima čak ni kada bi priznao sve Bornhaldove tvrdnje. Ukoliko neko uskoro ne donese vodu, sve će izgoreti kao slama bačena u žarište kovačnice.
Bilo mu je mrsko što mora brzo da razmišlja. Loijal je bio u pravu. Ishitrenost uvek dovede dotle da ljudi stradaju. Ali činilo mu se da nazire neki put ovde. „Jesi li voljan da odložiš moje hapšenje, Bornhalde? Dok ne završimo s Trolocima? Do tada neću nikuda ići.“
„Zašto bih odlagao?“ Čovek je bio zaslepljen mržnjom. Ako tako nastavi, zaista će mnogi izginuti, uključujući i njega, ali on to nije video. Ne bi vredelo da mu se ukaže na to.
„Zar nisi primetio imanja što su jutros izgorela?“ Perin je promenio pristup. Pokazao je rukom prema skoro iščilelim dimnim tragovima. „Osvrni se. Sam si rekao: Troloke više ne zadovoljava haranje po jednom ili dva imanja za noć. Počeli su da nasrću na sela. Ako se zaputiš natrag ka Stražarskom Brdu, možda nećeš uspeti da stigneš tamo. Sreća da si i dovde stigao. Ali ako ostaneš ovde, u Emondovom Polju...“ Bran se okrenu prema njemu, a ostali su glasno negodovali; Faila dojaha bliže i uhvati ga za ruku, ali ni na koga se nije obazirao, „...znaćeš gde sam, a tvoji vojnici biće nam dobrodošli u odbrani.“
