„Jesi li siguran, Perine?“, upita Bran zgrabivši Korakove uzengije, a Faila, s druge strane, žurno dobaci: „Ne, Perine! Preveliki je to rizik. Ne smeš – hoću reći... molim te, nemoj... Ma, Svetlost me spalila do krvavog pepela!
„Ne želim da se ljudi bore između sebe ako mogu to da sprečim“, nepokolebljivo je odvratio. „Nećemo da radimo posao Troloka umesto njih.“
Faila ga bezmalo odgurnu. Namrštila se na Bornhalda, te odnekud izvadi bodež, i kameni brus iz kese, i stade oštriti sečivo uz svileno, tanano siktanje.
„Hari Koplin sada neće znati šta da misli“, procedi Bran. Ispravio je svoj okrugli kalpak i ponovo se okrenuo prema Belim plaštovima, ukopanog koplja. „Čuli ste njegove uslove. Sada počujte moje. Ako uđete u Emondovo Polje, nećete hapsiti nikoga bez dozvole Seoskog saveta, koju nećete dobili, tako da nećete hapsiti nikoga. Nećete ulaziti ni u čiju kuću ako niste pozvani. Nećete stvarati nevolje, a pomagaćete u odbrani gde i kad vam zatražimo. I ne želim ni da namirišem neki Zmajev očnjak! Slažete li se? Ako ne, slobodno se vratite odakle ste došli.“ Bajar je buljio u okruglastog čoveka, kao da se ovca uspravila na stražnje noge i ponudila mu da se porvu.
Bornhald nije skidao pogled s Perina. „Dogovoreno“, konačno reče. „Sve dok pretnja od Troloka ne nestane, dogovoreno!“
Snažno povuče konja natrag i odgalopira do redova svojih vojnika, a snežnobeli plašt se vijorio iza njega.
Čim je gradonačelnik naredio da se zaprege uklone, Perin primeti da ga Luk posmatra. Čovek je opušteno sedeo u sedlu, sa omlitavljenom rukom na dršci mača, ali razigranih plavih očiju.
„Mislio sam da ćeš se pobuniti“, kaza Perin, „pošto sam čuo da podgovaraš narod protiv Belih plaštova.“
Luk glatko raširi ruke. „Ako ovi ljudi žele Bele plaštove kraj sebe, neka im bude. Ali ti budi na oprezu, mladi Zlatooki. Znam ponešto o primanju dušmana na svoje grudi. Što su bliže, sečivo brže ubada.“ Nasmeja se, pa potera pastuva kroz gomilu natrag ka selu.
„U pravu je“, reče Faila. I dalje je oštrila nož kamenom. „Možda će taj Bornhald održati reč, ali ko može zabraniti nekom od njegovih ljudi da ti zarije nož u leđa. Nije trebalo ovo da činiš.“
„Morao sam“, reče joj on. „Bolje nego da svršavam posao umesto Troloka.“
Beli plaštovi počeše da ujahuju, s Bornhaldom i Bajarom na čelu. Obojica su ga streljala pogledima nepatvorene mržnje, a ostali, dvojica po dvojica... Hladna, kruta lica s hladnim, krutim pogledima u prolazu. Nisu ga mrzeli, ali videli su Prijatelja Mraka u njemu. Bajar je, svakako, bio spreman na sve.
Morao je ovako da postupi, ali mu je sinulo da možda i ne bi bilo tako loše da pusti Danila, Bana i druge da ga prate svuda, kako su i namerili. Neće moći da spava ukoliko mu neko ne čuva vrata. Straža. Kao da je neki budalasti lord. Barem će Faila biti zadovoljna. Kad bi ih samo naterao da uklone taj barjak.
Izuvijane, teskobne ulice Kalpene, kraj Velikog kruga, bile su prepune naroda; dim bezbrojnih kotlova s hranom iza visokih belih zidina bio je povod tome. Opori miris dima, vatre, kuvanja i užeglog znoja ispunjavao je vlažni jutarnji vazduh, baš kao i plač dece i nejasan žamor, uvek prilepljen uz veće mase naroda, dovoljan da priguši oštre krike galebova što su lebdeli nebom. Prodavnice u ovom naselju odavno su zamandalile vrata čeličnim šipkama.
Egeanin se, zgađena, peške provlačila kroz rulju. Užasavalo ju je što je svaki red prekršen; izbeglice bez ijednog novčića zaokupile su Krugove i spavale među kamenim klupama. Bili su podjednako odvratni kao i vladari koji ih puštaju da gladuju. Trebalo je da se raduje – ovaj šljam slomljenog duha nikako ne može zaustaviti
Odrpani ljudi su uglavnom bili toliko bezvoljni da se nisu začudili njenoj čistoj, prefinjenoj plavoj jahačkoj haljini, prostog kroja, ali svilenoj. Muškarci i žene nekada fino odeveni, a sada prljavi i izgužvani, bili su česta pojava, tako da se možda nije previše isticala. Nekolicina njih koji su se zapitali da li njena odeća podrazumeva novac u kesi odbacila je te pomisli videvši kako čvrsto drži štap i kako je stasita. Stražari, nosiljka i nosači danas su morali da pričekaju. Floran Gelb bi začelo shvatio da ga takva trupa prati. Barem joj je ova haljina podeljenih skuta davala malo više slobode u kretanju.
