Min je zgranuto pogleda; žena je htela po svaku cenu da pođe, govoreći da ne želi da bude izostavljena. Min je želela da upita Sijuan zašto obe najednom izgledaju toliko mlađe, ali nije bilo vremena za nevažna pitanja.
Gurnula je obema nagim ženama po jedan zavežljaj i brzo rekla: „Odeća. Obucite se što brže možete. Ne znam koliko vremena imamo. Rekla sam stražaru da ću mu dati nekoliko poljubaca ako mi dozvoli da vam naplatim za neku nepravdu, a Laras mu se prikrala i opaučila ga oklagijom. Ne znam koliko će dugo spavati.“ Izvila se natrag ka vratima i zabrinuto provirila u hodnik, prema stražarnici. „Bolje bi bilo da požurimo.“
Sijuan je već otvorila svoj zavežljaj i počela da oblači odeću iz njega. Sve osim jedne lanene košulje bila je obična vuna u smeđim nijansama, prikladna za seljanke što posećuju Belu kulu da zatraže savet Aes Sedai, premda su skuti razdeljeni za jahanje izgledali pomalo neobično. Laras je obavila veći deo šivenja; Min se uglavnom ubadala. Leana je takođe prekrivala svoju nagost, ali očito joj je od same odeće bila zanimljivija jedna kama o pojasu.
Tri prosto odevene žene barem su imale šansu da napuste Kulu ne privlačeći pažnju. Bitka je u Kuli zarobila određeni broj molitelja i ljudi u potrazi za save tima; još tri žene koje su izmilele iz nekog skrovitog mesta biće u najgorem slučaju izbačene na ulicu. Samo ako ih ne prepoznaju. Možda će pomoći i lica ove dve žene. Verovatno niko neće zameniti dve mlade, ili bar mladolike žene za Amirlin Tron i Čuvara hronika. Bivšu Amirlin Tron i bivšeg Čuvara, podsetila je sama sebe.
„Samo jedan stražar?“, upita Sijuan dok je, mršteći se, navlačila debele čarape. „Čudno. Čak bi i nekog kradljivca bolje čuvali.“ Pogledala je Laras, pa nagura stopala u grube cipele. „Drago mi je što vidim da bar neki ne veruju optužbama protiv mene. Kakve god one bile.“
Kršna žena se namršti i povi glavu, dodajući još jedan podvaljak. „Verna sam Kuli“, grubo reče. „Takve stvari me se ne tiču. Ja sam samo kuvarica. Ova budalasta devojka me previše podseća na to kako je biti budalasta devojka. Mislim – sada kada vas vidim – da je vreme da se setim da više nisam vitko devojče.“ Gurnula je svetiljku Min u ruke.
Pošla je ka vratima, ali Min je uhvati za debelu mišicu. »Laras, nećeš nas valjda izdati? Nemoj sada, posle svega što si učinila.“
Ženino lice se rascepi u osmeh, poluzamišljen, poluogorčen. „Oh, Elmindreda, stvarno me podsećaš na to kakva sam bila u tvojim godinama. Svakakve gluposti, neke skoro da su me odvele i na vešala. Neću te izdati, dete, ali moram živeti ovde. Kad Drugi čas otkuca, poslaću jednu devojku s vinom za stražara. Ako do tada ne bude budan ili pronađen, imaćete još sat vremena.“ Okrenula se prema drugim dvema ženama, iznenada namrgođena kao da se obraća služavkama ili sličnima. „Dobro iskoristite taj sat, čujete li me! Naumile su da vas bace u perionicu, kako sam čula, pa da vas odatle izvlače kao primer za sve. Mene ni ovako ni onako nije briga – to su posla Aes Sedai, ne kuvarica; svaka Amirlin za mene je ista – ali ako zbog vas uhvate ovo dete, znajte da ću vam šibom guliti kožu od jutra do mraka, kad god dignete glavu iz masnog suđa ili otpadne vode! Pre nego što završim s vama, zažalićete što vam nisu odrubili glave. Nemojte misliti da će iko verovati da sam vam pomogla. Svi znaju da se držim svoje kuhinje. Pazite šta vam kažem, i požurite!“ Osmeh joj se vratio na lice, i ona uštinu Min za obraz. „Požuri ih, dete. Oh, kako mi je žao što te više neću oblačiti. Tako lepo dete.“ Snažno ju je uštinula poslednji put, pa skoro trkom otrupka iz ćelije.
Min razdraženo protrlja obraz; mrzela je kada joj Laras to radi. Ta žena je bila jaka kao konj. Skoro da su je obesili! Kakva je to „živahna devojka“ Laras bila?
Leana oprezno navuče haljinu preko glave i nezadovoljno šmrknu. „Kako samo sme onako da ti se obraća, majko!“ Namršteno lice joj prođe kroz okovratnik. „Čudi me da je uopšte pomogla ako onako razmišlja.“
„Ali pomogla je“, kaza joj Min. „Upamtite to. A čini mi se i đa će održati reč, da nas neće odati. Sigurna sam.“ Leana ponovo šmrknu.
Ogrnuvši plašt oko ramena, Sijuan reče: „Nije isto, Leana, jer ja više nemam pravo na tu titulu. Nije isto, kada sutradan ti i ja možemo biti njene sudopere.“ Leana steže sopstvene ruke da ne bi drhtale, i ne gledajući je. Sijuan nastavi, smireno ali suvo: „Takođe, ne sumnjam da će Laras održati reč i što se... ostalog tiče.... tako da ti, čak i ako te nije briga hoće li nas Elaida obesiti pred svetinu kao par ulovljenih ajkula, predlažem da požuriš. Lično, mrzim prljavo suđe još od malih nogu.“
Leana mrgodno nastavi da vezuje seosku haljinu.
