Sijuan se obrati Min. „Možda nećeš biti toliko orna da nam pomažeš kada ti kažem da smo obe... umirene.“ Glas joj nije zadrhtao, ali bio je krut od napora da prevali tu reč preko usana, a oči joj behu izgubljene, pune bola. Min zgranuto shvati da je njena staloženost samo na površini. „Svaka Prihvaćena može nas vezati kao ovce, Min. I većina polaznica.“
„Znam“, odvrati Min trudeći se da odagna iz svog glasa i najmanji nago vesta j sažaljenja. Sažaljenje je moglo slomiti i ono malo pribranosti koliko su imale, a morala ih je održati u pribranom stanju. „Objavljeno je na svakom trgu grada, i prikucano gde god ima mesta za natpise. Ali još ste žive.“ Leana se gorko nasmeja, ali Min pređe preko toga. „Valjalo bi da pođemo. Onaj stražar će se možda probuditi, ili će ga neko obići.“
„Vodi, Min“, kaza Sijuan. „U tvojim smo rukama.“ Tren potom, Leana odsečno klimnu i hitro ogrnu plašt.
Usamljeni stražar bio je potrbuške prostrt po prašnjavom podu, u sobi na kraju mračnog hodnika. Kalpak koji ga je mogao poštedeti glavobolje stajao je na grubom daščanom stolu, kraj svetiljke – jedinog izvora svetla u prostoriji. Činilo se da nesmetano diše. Min ga samo ovlaš pogleda, ali se nadala da nije teško povređen; nije se bio osilio kada mu je iznela svoju ponudu.
Žurno je povela Sijuan i Leanu uz uske kamene stepenice, i kroz vrata od teških dasaka i širokih čeličnih šina na njihovom kraju. Nisu smele da stanu. Sličnost s moliteljkama ne bi ih spasla ispitivanja ako bi neko primetio njihov nestanak iz ćelije.
Nisu susrele nijednog više stražara, niti bilo koga drugog dok su se izvlačile iz utrobe Kule, ali Min je ipak zadržavala dah sve dok ne stigoše do malih vrata što vode do prizemlja. Odškrinula ih je tek toliko da provuče glavu, pa osmotri hodnik s obe strane.
Pozlaćene svetiljke obasjavale su ukrašene zidove od belog mermera. S desne strane, dve žene žurno nestadoše s vidika, ne osvrćući se. Po odlučnosti njihovih koraka bilo joj je jasno da su Aes Sedai, nije morala ni da im vidi lica; kroz Kulu su čak i kraljice skromno koračale. S druge strane, ugledala je leđa šestorice muškaraca, po vučjem oprezu i plaštovima što se stapaju sa okolinom očito Zaštitnika.
Sačekala je da i Zaštitnici odu, pa prođe kroz vrata. „Nema nikoga. Hodite. Navucite kapuljače i povijte glave. Ponašajte se pomalo uplašeno.“ Ona nije morala da glumi, a sudeći po ćutnji s kojom su je pratile, izgleda da nisu ni one.
Hodnici Kule retko su bili puni ljudi, ali sada su gotovo potpuno opusteli. Povremeno bi neko projurio ispred njih, ili skrenuo u neki sporedni hodnik, ali i Aes Sedai, i Zaštitnici, i sluge – svi su žurili, prezauzeti sopstvenim poslovima tako da nisu primećivali nikoga drugog. I sama Kula je bila nema.
Potom prođoše jedno raskršće hodnika na kome su bledozelene pločice na podu bile posute tamnim mrljama sasušene krvi. Dve veće mrlje behu izdužene u dva duga traga, kao da su tela nekuda odvučena.
Sijuan stade, zureći u to. „Šta se dogodilo?“, pitala je. „Reci mi, Min!“ Leana steže dršku kame i osvrnu se kao da očekuje napad.
„Bitka“, preko volje odgovori Min. Nadala se da će žene odmaći od Kule i napustiti grad pre nego što saznaju. Poterala ih je oko tamnih mrlja, gurala ih je iako su se osvrtale. „Počela je juče, čim ste zarobljene, i nije se završila sve do pre nekoliko časova. Ne sasvim.“
„Govoriš o Gaidinima?“, uskliknu Leana. „Zaštitnici su se borili
„Zaštitnici, stražari, svi redom. Počelo je kada su neki muškarci – zidari, kako su tvrdili, dvesta ili trista njih – pokušali da zauzmu Kulu čim je proglašeno vaše hapšenje.“
Sijuan se namršti. „Danela! Trebalo je da shvatim da to nije samo manjak pažnje.“ Lice joj se dodatno iskrivi i Min pomisli da je na ivici plača. „Artur Hokving nije mogao, ali same smo uspele.“ Premda na korak od suza, glas joj je bio ratoboran. „Neka nam Svetlost pomogne, slomile smo Kulu.“ Njen dug uzdah kao da je s vazduhom izbacio i bes. „Pretpostavljam”, tužno je dodala tren posle, „da bi trebalo da se radujem što me je deo Kule podržao, ali skoro da mi je žao zbog toga,“ Min se upinjala da ne menja izraz lica, ali ove oštre plave oči kao da su razumele svaki treptaj oka. „Jesu li me zaista podržali, Min?“
„Neki jesu.“ Nije imala nameru da joj otkriva koliko ih je malo bilo, ne još. Ali nije mogla dozvoliti da Sijuan pomisli kako ima još saboraca unutar Kule. „Elaida nije čekala da vidi hoće li Plavi ađah stati uz vas. Nema nijedne Plave sestre u Kuli, nijedne žive. U to sam sigurna.“
„Šerijam?“, napeto upita Leana. „Anaja?“
