„Njen konj.“ Gavin istupi iza širokog stabla jedne papirkore, s rukom na dugoj dršci svog mača. Na licu mu beše krvav trag, baš onakav kakav je Min videla u svom čitanju, prvog dana u Tar Valonu. „Znao sam da nešto smeraš, Min, čim sam video njenog konja.“ Crvenozlatna kosa mu je bila umrljana krvlju, plave oči poluzamućene, ali glatko je koračao prema njima, visok i graciozan poput mačke. Mačke u lovu na miševe.
„Gavine“, zausti Min, „mi...“
Njegov mač izlete iz kanija, zbaci Sijuaninu kapuljaču i nasloni joj se oštricom uz vrat, toliko brzo da Min nije mogla ni da ga isprati pogledom. Sijuan glasno zadrža dah i ostade nepomična, naizgled spokojna kao da još nosi ešarpu.
„Nemoj, Gavine!“, zagrcnu se Min. „Ne smeš!“ Koraknula je prema njemu, ali on podiže slobodnu ruku i ne gledajući ka njoj i zaustavi je. Bio je napet poput čelične opruge, spreman da pukne u bilo koju stranu. Primetila je da Leana pomera plašt i skriva jednu ruku, i ponadala se da nije toliko glupa da potegne kamu.
Gavin se zagleda Sijuan u lice, pa polako klimnu. „To si ti. Nisam bio siguran, ali jesi. Ova... maska neće moći da...“ Nije se pokretao, ali Sijuan najednom raširi oči, što je značilo da oštrica pojačava pritisak. „Gde su moja sestra i Egvena? Šta si učinila s njima?“ Nije Min najviše preplaši lo ni okrvavljeno lice ni zamućen pogled, napeto telo ni ruka uzdignuta kao da je zaboravio na nju – već to što nijednom nije povisio glas niti pokazao ikakvo osećanje. Jednostavno je zvučao umorno, umornije nego iko koga je u životu čula.
Sijuanin glas beše skoro podjednako bezosećajan. „Po poslednjim vestima koje sam dobila, žive su i zdrave. Ne znam gde su sada tačno. Zar želiš da budu ovde, usred ove ljudožderske pometnje?“
„Bez tih igara recima Aes Sedai“, rekao je tiho. „Kaži mi gde su, smesta, da znam da mi govoriš istinu.“
„U Ilijanu“, nije oklevala Sijuan. „U samom gradu. Uče s jednom Aes Sedai po imenu Mara Tomanes. Trebalo bi da su još tamo.“
„Nisu u Tiru“, promrmljao je. Kao da je za tren promislio o tome. Najednom kaza: „Pričaju da si Prijatelj Mraka. To bi bio Crni ađah, zar ne?“
„Ako zaista veruješ u to“, mirno reče Sijuan, „odmah mi odseci glavu.“
Min umalo ne vrisnu videvši kako mu se šaka stegla oko drške mača. Oprezno je posegnula i dodirnula njegovu ispruženu šaku prstima. Trudila se da mu predoči da želi samo da ga dodirne. Kao da je prstima dotakla stenu. „Gavine, poznaješ me. Ne misliš valjda da bih pomagala Crnom ađahu?“ On nije skretao pogled sa Sijuaninog lica, nije čak ni trepnuo. „Gavine, Elejna je podržava i ceni sva njena dela. Tvoja rođena sestra, Gavine.“ Njegovo tkivo i dalje beše kamen. „I Egvena joj veruje, Gavine.“ Zglob mu zadrhta pod njenim prstima. „Kunem se, Gavine, Egvena joj veruje.“
Oči mu blesnuše ka njoj, pa se vratiše ka Sijuan. „Zašto da te sad ne uhvatim za vrat i odvučem nazad? Daj mi razlog.“
Sijuan susrete njegov pogled znatno mirnije nego Min. „Mogao bi to da učiniš, i pretpostavljam da bi me sputao kao mače čak i da se oduprem. Juče sam bila jedna od najmoćnijih žena na svetu. Možda i najmoćnija. Kraljevi i kraljice bi dolazili na moj poziv, čak i oni koji mrze Kulu i sve što ona predstavlja. Danas se plašim da neću imati šta da večeram i da ću spavati u grmlju. Za samo jedan dan, od najmoćnije žene na svetu postala sam žena s nadom da će se zaposliti u polju nekog zemljoradnika ne bi li zaradila za život. Šta god ti mislio da sam učinila, nije li to dovoljna kazna?”
Nešto potom, on odgovori: „Možda.“ Glatko je vratio mač u korice, i Min odahnu s dubokim olakšanjem „Ali to nije razlog zbog kog vas puštam. Elaida možda ipak namerava da vam skine glave, a to ne mogu da dozvolim. Želim da vaše znanje bude tu, ako mi ustreba.“
„Gavine“, progovori Min, „pođi sa nama.“ Mačevalac, učenik Zaštitnika, mogao bi biti koristan u predstojećim danima. „Tako će ti ona biti pri ruci da odgovori na sva pitanja.“ Sijuan joj dobaci hitar pogled – i dalje je motrila na Gavina, tako da nije bila sasvim uvređena – ali Min ipak nastavi da ga nagovara: „Gavine, Egvena i Elejna veru ju u nju. Zar ne možeš i ti?“
„Ne traži više nego što mogu da dam“, tiho je kazao. „Povešću vas do najbliže kapije. Nikada ne biste izašle bez mene. To je sve što mogu, Min, i više nego što bih smeo. Znaš li za naređenje da budeš uhapšena?“ Pogled mu se vratio na Sijuan. „Ako im se išta dogodi“, reče onim bezizražajnim glasom, „Egveni i mojoj sestri, pronaći ću te, gde god da se sakriješ, i postaraću se da doživiš istu sudbinu.“ Najednom se udaljio desetak koraka, povio glavu i prekrstio ruke kao da više ne može da ih gleda.
