Logan pade na kolena kao da ga umorne noge više ne drže. „Više nikoga ne mogu povrediti“, umorno je rekao, zagledan u pločnik pod Belinim kopitima. „Samo sam hteo da se sklonim, da umrem negde u miru. Kad biste samo znale kakav je osećaj izgubiti...“ Leana besno steže uzde, ali njegove misli odlutaše i vratiše se a da ništa nije primetio. „Čuvaju sve mostove. Nikoga ne puštaju preko. Nisu me prepoznali, ali nisu hteli da me puste. Probao sam na svim mostovima.“ Najednom se nasmejao, malaksalo, ali kao da je nešto zaista smešno. „Sve sam ih probao.“
„Mislim“, obazrivo reče Min, „da bismo morale da pođemo. On sigurno želi da izbegne
Visoki muškarac podiže glavu, odmeri ih i polako se namršti. „Vi niste Aes Sedai. Ko ste vi? Šta želite od mene?“
„Ja sam žena koja te može izvesti iz Tar Valona“, odvrati mu Sijuan. „Možda mogu i da ti pružim priliku da uzvratiš udarac Crvenom ađahu. Voleo bi da se osvetiš svojim tlačiteljkama, zar ne?“
Stresao se. „Šta moram da učinim?“, polako upita.
„Moraš da me slediš“, odgovori ona. „Sledi me, i upamti da sam jedina na čitavom svetu koja ti može dati priliku za osvetu.“
Odmerio ih je nakrenute glave, još uvek na kolenima. Kada im je svima ispitao lica, pridiže se na noge, zureći u Sijuan. „Vaš sam čovek“, jednostavno reče.
Min je bila zapanjena, kao i Leana na čijem se licu to i videlo. Kakve koristi, pod Svetlom, može imati od poluludog čoveka koji je sebe neistinito nazivao Ponovorođenim Zmajem? U najboljem slučaju, ukrašće im kobilu! Min proceni njegovu visinu i širinu u ramenima, i zaključi da bi valjalo da drže bodeže pri ruci. Najednom, iznad njegove glave se ukaza onaj oreol plavo-zlatnog plamena, obećanje slave, jasno kao i prvi put kad ga je videla. Stresla se. Čitanja. Prizori.
Osvrnula se prema Kuli, debelom belom koplju što vlada celim gradom, celoj i uspravnoj, ali i skršenoj. Za tren se prisetila slika koje su titrale oko Gavinove glave. Gavin kleči pred Egvenom, povijene glave, i Gavin joj slama vrat, jedno pa drugo, kao da su obe budućnosti mogućne.
Njene vizije su retko kada bile ovako jasne, ali nikada pre nisu tako lepršale napred-natrag, kao da čak ni čitanje ne otkriva istinsku budućnost. Što je još gore, imala je osećaj blizak sigurnosti da su njena današnja dela okrenula Gavina tim mogućnostima.
Uprkos sunčevom sjaju, ponovo je zadrhtala. Što je učinjeno ne može se raščiniti. Pogledala je dve Aes Sedai bivše Aes Sedai kako odmeravaju Logana kao nekog obučenog psa, nasrtljivog, verovatno opasnog, ali korisnog. Sijuan i Leana povedoše konje prema reci, a Logan je koračao među njima. Min pođe za njima nešto sporije. Svetlosti, nadam se da nije sve bilo uzalud.
- Zar ti se takve žene dopadaju? – prezrivo ga upita Avijenda. Rand je pogleda odozgo iz sedla. Išla je uporedo sa Džedenom u teškoj suknji, sa smeđom maramom oko glave. Ispod široke marame bleštao je plavozeleni pogled, ogorčen, činilo se, što je lišena koplja. Mudre su je prekorile što se mašila oružja za vreme troločkog napada.
Ponekad mu je bilo neprijatno što jaše dok ona pešači, ali jednom je pokušao da joj se pridruži i stopala su mu zavapila za konjem. Povremeno veoma retko uspevalo mu je da je nagovori da se popne iza njega u sedlo, tako što se žalio da mu se grči vrat kad razgovara sa njom. Ispostavilo se da jahanje ne znači baš kršenje običaja, ali da je ne koristiti sopstvene noge prilična sramota, te je ona većim delom puta ipak pešačila. Osmeh bilo kog Aijela, naročito neke od Devica, čak i skrenut pogled bio bi dovoljan da ona za tren oka sjaše sa Džede’ena.
„Ona je meka, Rande al’Tore. Slaba.“
Osvrnuo se prema belim kolima nalik kutiji na čelu torbarske povorke slične izuvijanoj, umornoj zmiji na prašnjavom, jalovom tlu. Danas su ih čuvale Džindo Device. Isendra beše s Kaderom i kočijašem; sedela je krupnom torbaru u krilu, s glavom na njegovom ramenu, dok je on držao maleni suncobran od plave svile da zaštiti i nju i sebe od surovog sunca. Čak i u belom kaputu, Kader je neprestano posušivao lice velikom maramicom. Vrelina mu je smetala više nego njoj, odevenoj u tanku, pripijenu haljinu iste boje kao i suncobran. Rand nije bio siguran, bilo je predaleko, ali kao da su te tamne oči iznad izmaglice marame umotane oko lica i glave bile uprte u njega. Obično je tako izgledalo. Kader se nije bunio.
„Ne slažem se da je Isendra meka“, tiho je odgovorio, prepovijajući šoufu oko glave; nekako je sprečavala da mu glava proključa od sunca. Klonio se drugih odevnih predmeta Aijela, koliko god da su u ovom podneblju bili korisniji od njegovog crvenog vunenog kaputa. Kakva god da mu je krv, bez obzira na znamenje na rukama, nije bio Aijel, i nije želeo da glumi. Šta god morao učiniti, moći će da se pridrži za taj komadić pristojnosti. „Ne, ne bih se složio.“
