Na jedan tren odjek njegovih koraka beše jedini zvuk u odaji ispunjenoj stubovima, a onda se začuše i drugi. „Za Kamen!“ – viknu jedan čovek, a neki drugi: „Za Kamen i gospodara Zmaja!“ Ostali prihvatiše. „Za Kamen i Zmaja!“ Prešavši u lagani trk, Rand povede svoju okrvavljenu vojsku – dvadeset tri umorna Branitelja – dublje u Kamen.
Kud se dela Lanfear, i kakva je njena uloga u ovome što se desilo? Nije imao mnogo vremena za premišljanje. Hodnici Kamena bili su puni leševa, koji su ležali u lokvama sopstvene krvi. Ovde jedan – tamo još dvoje ili troje. Branitelji, sluge i Aijeli. Bilo je i žena – u lan odevene plemkinje i sluškinje u vunenim haljinama, sasečene dok su bežale. Troloci nisu marili koga ubijaju; uživali su u tome. Mirdraali su bili još gori; Polutani su veličali bol i smrt.
Kada zađoše još malo dublje, videše da j e Kamen Tira proključao. Troločke družine divljale su hodnicima. Ponekad ih je predvodio Mirdraal, a ponekad su Troloci bili sami. Borili su se protiv Aijela ili Branitelja i klali nenaoružane. Tražili su još ljudi da ubiju. Rand je svoj mali odred vodio u napad na svaki Senoviti nakot na koji je naišao. Njegov mač je s jednakom lakoćom sekao dlakavo meso i crne verižnjače. Samo su se Aijeli bez straha suočavali sa Senima. Aijeli i Rand. On je prolazio kraj Troloka, samo da bi stigao do Seni. Ponekad bi Mirdraal sa sobom u smrt poveo deset ili dvadeset Troloka, a ponekad nijednog.
Neki od njegovih Branitelja padoše da više ne ustanu, ali Aijeli im se pridružiše, tako da se njihov broj skoro udvostručio. Manje skupine ljudi otcepile bi se od Randove družine vodeći ljute bitke, čija je vika i zveket ostajala za njima poput zvuka neke pomahnitale kovačnice. I drugi stadoše iza Randa, pa se otcepiše u brojnim sukobima, a novi ih zameniše, sve dok niko nije ostao od onih što su sa njim krenuli na početku. Ponekad se borio sam, ili trčao niz neki hodnik – potpuno pust, izuzev njega i leševa – u pravcu odjeka neke udaljene borbe.
Jednom, u društvu dva Branitelja, na jednoj kolonadi koja je gledala na dugu odaju s mnoštvom vrata, vide Moirainu i Lana okružene Trolocima. Aes Sedai je ponosno stajala, kao neka kraljica bitaka iz drevnih priča, a oko nje oganj je proždirao zverske prilike jednu za drugom – ali samo ih je još više naviralo, jureći kroz neka vrata, po šest ili osam odjednom. Lanov mač presuđivao je onima što su pobegli Moiraininom ognju. Zaštitnikovo lice bilo je obliveno krvlju, ali klizio je iz stava u stav potpuno hladno, kao da vežba pred ogledalom. A onda jedan vukoliki Trolok zamahnu tairenskim kopljem ka Moiraininim leđima. Lan se munjevito okrete, kao da ima oči na potiljku, i saseče Troloka u kolenima. Ovaj urliknu i pade, ali ipak mu pođe za rukom da zamahne kopljem ka Lanu, baš u trenutku kada jedan drugi nespretno sekirom pljoštimice udari Zaštitnika, tako da mu kolena klecnuše.
Rand ništa nije mogao da uradi, jer u tom trenutku njega i dvojicu njegovih pratilaca napade pet Troloka. Vučje gubice, svinjske kljove i ovčiji rogovi samom silinom svog naleta odgurnuše ljude s kolonade. Trebalo bi da je pet Troloka u stanju da s lakoćom pobije trojicu ljudi, samo što je jedan od tih ljudi bio Rand, sa mačem što je verižnjaču sekao kao meku tkaninu. Jedan od Branitelja pogibe, a drugi nestade jureći ranjenog Troloka – jedinog preživelog od petorice što su ih napali. Kada Rand pohita nazad ka kolonadi, na podu odaje ispod nje ugleda gomilu spaljenih telesina i oseti smrad nagorelog mesa, ali od Lana i Moiraine ne beše ni traga.
I tako je bilo za sve vreme bitke za Kamen. Ili bitke za Randov život. Sukobi su izbijali, pa bi ili odlutali daleko od mesta na kome su započeli ili u potpunosti zamirali pošto jedna strana bude poražena. Nisu se ljudi borili samo protiv Troloka i Mirdraala. Takođe su se borili i protiv drugih ljudi. Na strani Senkinog nakota bilo je i Prijatelja Mraka, grubo odevenih ljudi koji su ličili na bivše vojnike i krčmarske kavgadžije. Izgledalo je kao da se boje Troloka koliko i Tairenci, ali svejedno su klali šta god stignu, kad god su mogli. Rand je čak dvaput video kako se Troloci bore protiv drugih Troloka. Pretpostavljao je da su Mirdraali izgubili vlast nad njima, pa ih je obuzela žeđ za krvlju. Ako su hteli da se međusobno poubijaju, on nije imao ništa protiv.
A onda, kada se zadesilo da je ponovo ostao sam u potrazi za bitkom, Rand zađe za jedan ugao i nalete na tri Troloka, dvostruko šira od sebe i upola viša. Jedan od njih, s orlujskim kljunom što je štrčao iz inače ljudskog lica, sekao je ruku s leša neke tairenske plemkinje, dok su ga druga dvojica željno gledali i oblizivali gubice. Troloci ne biraju šta jedu, samo da je meso. Nije se znalo ko se više iznenadio – Rand ili oni – ali Rand se prvi povratio.
