Dolazak Senke полностью

Onaj s orlujskim kljunom prvi pade kada mu udarac Randovog ognjenog sečiva proseče verižnjaču i raspori utrobu. Mačevalački stav zvani gušter u žbunju trebalo je da mu omogući da saseče i drugu dvojicu, ali onaj prvi Trolok još se trzao i slučajno ga skoro saplete, tako da se Rand zatetura, a sečivo mu samo okrznu verižnjaču Troloka koga je napadao. Dok je padao, Rand nalete na putanju drugog Troloka. Promašiše ga vučje čeljusti, ali Trolok pade preko njega i pribi ga svojom telesinom uz kameni pod, zarobivši mu ruku s mačem. Onaj što je i dalje bio na nogama podiže krezubu sekiru i iskezi se, koliko je to god bilo moguće za svinjsku njušku i kljove. Rand stade da se bori za slobodu i dah.

A onda srpoliki mač raseče svinjsku njušku sve do vrata.

Oslobodivši svoje sečivo što se zaglavilo u kosti, četvrti Trolok zareza na njega, iskezivši jareće zube, a uši mu se trznuše pored rogova. A onda brzo odjuri dalje, tako da su udarci njegovih oštrih papaka odzvanjali po hodniku, Rand se nekako izvuče ispod troločke telesine, napola ošamućen. Trolok me je spasao. Trolok? Bio je potpuno obliven gustom i tamnom troločkom krvlju. Daleko niz hodnik, u suprotnom smeru od onoga u kome je rogati Trolok pobegao, plavobela svetlost bleštala je dok su se dva Mirdraala borila. Munjeviti udarci skoro da se nisu videli golim okom. Jedan natera drugoga u neki poprečni hodnik, i blistavo svetlo izgubi se sa njima. Poludeo sam. Eto šta je. Poludeo sam, a sve ovo je samo luđački san.

„Sve stavljaš na kocku trčeći sa tim... tim mačem.“

Rand se okrete i suoči s Lanfear. Ponovo se prikazala kao devojka, nimalo starija od njega, a možda i malčice mlađa. Izgubljena zadiže svoje bele suknje i prekorači preko raskomadanog tela tairenske gospe. Lice joj je bilo mirno kao da preskače panj.

„Praviš kolibu od granja“, nastavi ona, „a možeš jednim pokretom prsta da stvoriš mermerne palate. Mogao si s malo truda da požanješ živote i ono malo duša što ih Troloci poseduju, a mesto toga skoro su te ubili. Moraš da se naučiš pameti. Pridruži mi se.“

„Je li ovo tvoje delo?“ – ljutito upita on. „Onaj Trolok što me je spasao? Oni Mirdraali? Je li tako?“

Ona ga na tren pogleda, pre no što, sa žaljenjem, neznatno odmahnu glavom. „Ako prihvatim zaslugu za to, ponovo ćeš očekivati pomoć od mene, a to bi se moglo pokazati smrtonosnim. Niko od ostalih nije zaista siguran šta ja smeram, i to mi se sviđa. Od mene ne možeš očekivati otvorenu pomoć.“

„Da očekujem tvoju pomoć?“ – odreza Rand. „Ti želiš da priđem Senci. Ne možeš me lepim rečima naterati da zaboravim šta si.“ A zatim usmeri Moć, i Lanfear nalete na jednu tapiseriju što je visila na zidu, toliko snažno da je zastenjala. Držao ju je tu, raširenih ruku, preko izatkanog, prizora iz lova. Noge joj nisu dodirivale pod, a snežnobela haljina beše raširena i pribijena uza zid. Kako li je ono odsekao Egvenu i Elejnu? Morao je da se priseti.

Odjednom, on polete preko hodnika i tresnu o zid naspram Lanfear. Nešto ga je pritislo kao bubu, i jedva mu dozvoljavalo da diše.

Lanfear izgleda nije imala nikakvih poteškoća s dahom. „Šta god da si u stanju da uradiš, Lijuse Terine, mogu i ja. I to bolje.“ Iako je bila pribijena uza zid, lice joj beše potpuno spokojno. Negde u blizini začu se zvuk v borbe, pa onda opet utihnu. „Ti tek napola koristiš najmanji delić onoga što si u stanju da primeniš, i ostavljaš stvari koje ti mogu pomoći da smrviš sve što ti se suprotstave. Gde je Kalandor, Lijuse Terine? Je li i dalje u tvojoj odaji za spavanje, kao neki beskorisni ukras? Misliš li da ga samo tvoja ruka može vitlati, sada kada si ga oslobodio? Ako je Samael ovde, uzeće ga i upotrebiti protiv tebe. Čak bi ga i Mogedijen uzela, samo da ga otme od tebe. Mnogo bi mogla da stekne, ako ga za nešto trampi s bilo kime od muških Izabranih.“

Bezuspešno se borio protiv onoga što ga je držalo u vazduhu, ali samo mu se glava okretala. Kalandor u rukama nekog Izgubljenog. Na tu pomisao skoro da je izludeo od straha i besa. Zatim usmeri, pokušavajući da raskine ono što ga je držalo, ali kao da ničega nije bilo. A onda to odjednom nestade. Rand se zatetura dalje od zida, još se otimajući, pre no što shvati da je slobodan. Iako ništa nije mogao da učini.