Ninaevi je vilica bila bolje dok je gledala kako Teodrin gleda u razbijeni trougao ogledala i prstom opipava oko. Meso se tamo već malo nadulo, a Ninaeva je podozrevala da će modrica biti za primer, ako je niko ne bude dirao. Ni ona nema baš slabu ruku. A Teodrin je zaslužila još mnogo više od modrice!
Možda je Domanka mislila isto, jer je uzdahnula: „Neću to ponovo pokušati. Ali ovako ili onako, naučiću te da se predaš saidaru a da nisi prethodno dovoljno besna da ga zagrizeš.“
Mršteći se na mokru odeću, Ninaeva razmisli na trenutak. Nikada ranije nije uradila ništa slično. Zabrana obavljanja poslova primenom Moći bila je jaka, s dobrim razlogom. Saidar je zavodljiv. Što više usmeravaš, to više želiš da usmeravaš, a što više želiš da usmeravaš, to je veći rizik da ćeš na kraju povući isuviše i sebe umiriti ili ubiti. Sada ju je slast Istinskog izvora lako ispunila. Teodrinina kofa vode postarala se za to, ako već nije ostatak prepodneva. Jednostavno tkanje Vode izvuklo je iz njene odeće svu vlagu, koja je završila na podu u lokvi i razlila se da se spoji s vodom prolivenom iz vedra.
„Ne umem naročito dobro da se predajem", reče ona. Ili makar ukoliko više nema svrhe boriti se. Samo budala nastavljala tamo gde više nema izgleda. Ona nije mogla da diše pod vodom, nije mogla da leti mlatarajući rukama – i nije mogla da usmerava, osim kada je besna.
Teodrin pomeri namršteni pogled sa lokve na Ninaevu i podboči se pesnicama, onako mršava. „Svesna sam toga", reče ona isuviše ravnim tonom. „Ali po svemu što sam učila, ti uopšte ne bi trebalo ni da budeš u stanju da usmeravaš. Učili su me da moraš biti smirena da bi usmeravala, hladna i smirena unutra, otvorena i krajnje popustljiva.“ Sjaj saidara ju je okružio, a tokovi Vode prikupili su lokvu u loptu koja se sasvim neprikladno nalazila na podu. „Moraš se predati pre nego što budeš u stanju da navodiš. Ali ti, Ninaeva... koliko god se trudila da se predaš – a videla sam da se trudiš – držiš se noktima sve dok ne budeš dovoljno besna da zaboraviš na to.“ Tok Vazduha podiže drhtavu loptu. Za trenutak, Ninaeva pomisli da starija žena smera da je hitne na nju, ali vodena kugla zalebde kroz sobu i izlete kroz otvoreni prozor. Jako je pljusnula kada je pala, a neka mačka je zakreštala zaprepašćeno i besno. Možda zabrana ne važi kad se dođe do Teodrininog nivoa.
„Zašto ne ostavimo to tako?“ Ninaeva je pokušala da zvuči vedro, ali pomislila je da joj to nije uspelo.
„Ostavi to", reče Teodrin kada je Ninaeva počela da koristi tkanje Vode u svojoj kosi. „Pusti saidar i ostavi kosu da se prirodno osuši. I obuci se.“
Ninaeva skupi oči. „Nisi mi valjda spremila još neko iznenađenje?“
„Ne. Počni sada da pripremaš um. Ti si pupoljak koji oseća toplotu Izvora, spreman da se pred tom toplotom otvori. Saidar je reka, a ti si obala. Reka je moćnija od obale, ali obala je opet zadržava i navodi. Neka u tvojim mislima ne ostane ništa osim pupoljka. U tvojoj glavi je samo pupoljak. Ti si pupoljak...“
Navukavši bluzu preko glave, Ninaeva je uzdahnula dok je Teodrinin glas govorio hipnotički i monotono. Vežbe za polaznice. Da je to imalo učinka na nju, već odavno bi usmeravala kad god to poželi. Trebalo bi da prekine s ovim i vidi šta zaista može da uradi, kao na primer da ubedi Elejnu da odu u Kaemlin. Ali želela je da Teodrin uspe u svojim nastojanjima, pa makar to podrazumevalo i deset kofa vode. Prihvaćene nisu odlazile; Prihvaćene nisu prkosile. Mrzela je da joj govore šta ne sme još više nego da joj naređuju šta mora da radi.
Sati su prolazili, a one su sada sedele okrenute jedna prema drugoj preko stola koji kao da je tu dospeo iz neke srušene seoske kuće, sati ponavljanja vežbi koje verovatno i polaznice u tim trenucima obavljaju. Pupoljak i obala. Letnji lahor i brbotavi potok. Ninaeva je pokušala da bude seme maslačka koje lebdi na vetru, zemlja koja upija u sebe letnju kišu, koren koji se polako probija kroz zemlju. Sve bez rezultata, ili makar bez rezultata koji je Teodrin želela. Ona je čak predložila da Ninaeva zamisli sebe u zagrljaju ljubavnika, što se pretvorilo u katastrofu, zato što je morala da pomisli na Lana, i na to kako se samo
