Zastavši na preklopu šatorskog krila, sagnula se da proviri napolje. Njen niski šator stajao je na ivici aijelskog logora. Sivi zidovi Kairhijena uzdizali su se oko dve milje zapadno preko golih brda, tako da se do njih pružala samo spržena zemlja tamo gde je zid Forgejta nekada opasivao grad. Po oštrom uglu sunčevih zraka videlo se da je ono tek provirilo iznad obzorja, a opet je među aijelskim šatorima vladala velika gužva.
Za nju ovog jutra nije bilo ranog dizanja. Posle cele noći provedene izvan svog tela – obrazi joj se ponovo zažariše; Svetlosti, zar će do kraja života crveneti zbog jednog sna? Veoma se plašila da bi moglo biti tako – posle toga, mogla je da spava sve do popodneva. Miris kaše koja se kuvala nije mogao da nadvlada teške očne kapke.
Umorno se vratila svojim prekrivačima i sručila na njih, trljajući slepoočnice. Bila je previše umorna da bi pripremila koren zdravosanka, ali opet, pomislila je kako je previše umorna da bi to uopšte bilo važno. Tupi bol bi uvek nestao posle jedno sat vremena; kad se probudi, neće ga uopšte biti.
Imajući sve u vidu, nije bilo nikakvo čudo što su joj snovi bili puni Gavina. Povremeno je ponavljala neki od njegovih, mada ne do tančina, naravno; u njenoj verziji, izvesni neprijatni događaji jednostavno se nisu zbivali, ili su makar bili ulepšani. Gavin je mnogo više vremena provodio recitujući poeziju i držeći je u zagrljaju dok su posmatrali osvite i sutone. Isto tako, nije ni zamuckivao dok joj je izjavljivao ljubav. I izgledao je zgodno kao i u stvarnosti. Drugi snovi bili su sasvim njeni. Nežni poljupci koji su trajali večno. On na kolenima dok mu ona drži glavu u rukama. Neki nisu imali nikakvog smisla. Dvaput, uzastopce, sanjala je kako ga hvata za ramena i pokušava da ga okrene na drugu stranu, protiv njegove volje. Jednom je grubo odgurnuo njene ruke sa sebe; drugi put je nekako bila jača od njega. Ta dva sna su se mutno spajala u jedan. U trećem joj je zatvarao vrata ispred nosa i ona je znala da će, ukoliko taj uski procep svetlosti nestane, ona biti mrtva.
Snovi su joj se tumbali kroz glavu, nisu uvek bili o njemu, i obično su bili košmarni.
Perin je došao i stao ispred nje; uz noge mu je ležao vuk, a kobac i jastreb na ramenima piljili su jedan u drugoga iznad njegove glave. Naizgled nesvestan njihovog prisustva, stalno je pokušavao da hitne onu njegovu sekiru, sve dok najzad nije pobegao od sekire koja ga je jurila kroz vazduh. Ponovo Perin; okrenuo se od nekog Krpara i bežao, sve brže i brže, iako ga je ona dozivala da se vrati. Met je izgovarao čudne reči koje je gotovo razumela – na Starom jeziku, pomišljala je – a dva gavrana spustila su mu se na ramena i kandže su im se kroz kaput zarile u meso. Činilo se da nije nimalo svesniji njih nego što je Perin bio svestan sokola i jastreba, a opet mu se prkos video na licu, a zatim i mračno prihvatanje. U novom snu, neka žena lica prikrivenog senkom pozivala ga je u veliku opasnost; Egvena nije znala šta je to, samo da je čudovišno. Nekoliko snova ticalo se Randa, i nisu bili nimalo loši, ali svi su bili čudni. Elejna, koja ga jednom rukom primorava da klekne. Elejna, Min i Avijenda, koje sede u nemom krugu oko njega, pa svaka na smenu pruža ruku da ga dodirne. On kako hoda prema plamenoj planini, dok mu nešto krčka pod čizmama. Meškoljila se i cvilela; to su krčkali pečati na zatvoru Mračnog i razbijali se sa svakim njegovim korakom. Znala je to. Nije morala da ih vidi da bi znala.
Hraneči se strahom, snovi su joj bili sve gori. Dve nepoznate žene koje je viđala u Tel’aran’riodu uhvatile su je i odvukle pred sto pun žena pod kapuljačama, a kada su odigle kapuljače, sve do jedne bile su Lijandrin, Crna sestra koja ju je zarobila u Tiru. Seanšanka grubog lica pružala joj je srebrnastu narukvicu i ogrlicu spojene srebrnastim povocem, adam. Na to je morala da jekne; Seanšanka joj je jednom već stavila a’dam. Pre bi umrla nego da to ponovo dozvoli. Rand se ludirao ulicama Kairhijena, smejući se dok je razarao građevine i ljude munjama i vatrom, a još jedan muškarac trčao je kraj njega i bacao Moć; to njegovo grozno pomilovanje bilo je obznanjeno u Kairhijenu, ali svakako da nije postojao nijedan muškarac koji je
Naglo se uspravila, zasoptavši, a Kovinda se spustila na pete kraj kreveta, glave pognute pod kapuljačom bele vunene odore.
„Oprosti mi, Aes Sedai. Samo sam htela da te probudim da nešto prezalogajiš.“
„Nisi morala da mi probušiš rupu u rebrima" promrmlja Egvena i smesta zažali zbog toga.
