Ninaeva ljutito zavuče ruke u odoru. Sada je osećala Izvor, topao sjaj tik izvan vidokruga, ali namerno nije obraćala pažnju na njega. Godinama se snalazila i bez Moći. Može i sada bez nje. Prebacivši Emarinu slobodnu ruku preko svog ramena, pomogla je ženi koja je stenjala da pođe prema ulici. Zamalo da uspeju.
Kada su izašle, pošto su obrisale Emari usta, svi su se već okupili ispred kuće u odorama ili odeći u kojoj su spavali. Pun mesec i dalje je visio na nebu i sve obasjavao. Ljudi su izlazili iz drugih kuća, uz opštu ciku i vrisku. Jedna daska u plotu je zazvečala, zatim još jedna. Iznenada neka kofa poče da poskakuje ulicom. Kola puna drva za potpalu najednom krenuše napred, zaoravši rudom plitke brazde u tvrdoj zemlji. Iz jedne kuće niz ulicu diže se dim i začuše se povici za vodom.
Ninaevu privuče nečije tamno obličje koje je ležalo na ulici. Jedan od noćnih stražara, sudeći po treperavom fenjeru blizu njegove ispružene ruke. Videla je njegove izbuljene oči koje su svetlucale na mesečini, krv kojom mu je lice bilo obliveno i udubljenje u glavi tamo gde ga je nešto udarilo poput sekire. Svejedno mu je opipala vrat ne bi li pronašla bilo. Došlo joj je da zavija od besa. Ljudi treba da umru posle dugog života, u svojoj postelji, okruženi porodicom i prijateljima. Sve ostalo je čisto traćenje. Čisto, bedno traćenje!
„Dakle, noćas si pronašla saidar, Ninaeva. Dobro “
Ninaeva poskoči i zapilji se odozdo u Anaiju. Shvati da zaista drži saidar. Pa i sa njim je beskorisna. Dok je ustajala, umorno je brisala kolena i trudila se da ne gleda u mrtvaca. Da li bi išta bilo drugačije da je ona bila brža?
Sjaj Moći okružio je Anaiju, ali ne samo nju; jedna jedina svetlost obasjavala je isto tako još dve potpuno odevene Aes Sedai, jednu Prihvaćenu u odori, i tri polaznice, dve u spavaćicama. Jedna od tih u spavaćicama bila je Nikola. Ninaeva je videla i druge sjajne grupe, desetine i desetine njih, dok su išle ulicom. Neke su činile samo Aes Sedai, ali većinu nisu.
„Otvori se za povezivanje", nastavi Anaija. „I ti, Elejna, i... Šta je to s Emarom i Ronelom?“ Kada je saznala da samo imaju vrtoglavicu, promrmljala je nešto sebi u bradu, rekla im da pronađu krug i povežu se s njim čim im se razbistri u glavi. Žurno je odabrala još četiri Prihvaćene iz grupe oko Elejne. „Samaei – ako je to on umesto nekog od ostalih – ima da sazna kako nipošto nismo bespomoćne. Brzo sada. Prigrlite Izvor, ali se zadržite na tome. Otvorene ste i popustljive.“
„Ovo nije jedan od Izgubljenih", zausti Ninaeva, ali majčinska Aes Sedai je odlučno preseče.
„Ne protivi se, dete, samo se otvori. Očekivale smo napad, mada ne baš ovakav, i planirale kako da se odbranimo. Brzo, dete. Ne smemo traćiti vreme na dokono ćeretanje.“
Ninaeva zatvori usta i pokuša da stane na taj rub gde prihvatiš saidar, u trenutku prepuštanja. Nije bilo lako. Dvaput je osetila kako se Moć ne uliva samo u nju, već protiče kroz nju u Anaiju, i dvaput se trza natrag. Anaija stisnu usne; zurila je u Ninaevu kao da ova to čini namerno. Treći put bilo je kao da ju je neko dograbio za šiju. Saidar je pokuljao kroz Ninaevu do Anaije, i kada je ona pokušala da se povuče – ona je to radila, shvatila je, a ne sam tok – njen tok se zadržao i stopio se s onim većim.
Obuze je strahopoštovanje. Shvatila je da zagleda lica ostalih i pita se da li i one isto osećaju. Bila je deo nečeg šireg, većeg od nje same. Nije to bila samo Jedna moć. Osećanja su joj tutnjala glavom, strah, nada i olakšanje – i da, strahopoštovanje više od svega drugog – osećaj spokojstva, koji je sigurno dolazio od Aes Sedai, tako da nije mogla da razabere koja su osećanja njena. Trebalo je da oseti jezu zbog toga, ali je osećala prema tim ženama bliskost veću nego što je mogla da oseća prema sestri, kao da su sve u istom telu. Dugonoga Siva po imenu Ašmanaila toplo joj se osmehivala, kao da je prepoznala njene misli.
Ninaevi zastade dah kada joj pade na pamet da više ne oseća bes. Bes je nestao, progutalo ga je čuđenje. A opet nekako, ta je kontrola sada prešla na Plavu sestru, i tok saidara se nastavio. Pogled joj pade na Nikolu i tamo ne nađe sestrinski osmeh, već samo taj zamišljeni izraz proučavanja. Ninaeva nagonski pokuša da se izvuče iz veze i ništa se ne dogodi. Sve dok Anaija ne razbije krug, ona će biti njegov deo, i to mu je to.
