Gospodar haosa полностью

Bezbedno udaljena od opasne teme, Egvena se opusti. Dobila je više odgovora nego što se nadala. Već je znala da voli Gavina – Ma nisi valjda?, šapnu joj neki glas. Jesi li bila voljna da to priznaš? – a po njegovim snovima svakako se činilo da i on voli nju. Mada, naravno, ako su muškarci na javi mogli da govore ono što ne misle, vrlo verovatno su mogli to i da sanjaju. Ali da to potvrde i Mudre, da je on voli dovoljno jako da savlada sve što bi ona...

Ne. Sa time će morati da se nosi kasnije. Nije čak imala ni pojma gde se on uopšte nalazi. Sada je bilo važno što je znala za opasnost. Sledeči put će biti u stanju da raspozna Gavinove snove i da ih izbegne. Ako to zaista budeš htela, šapnu taj glasić. Nadala se da su Mudre crvenilo u njenim obrazima protumačile kao boju zdravlja. Želela je da zna šta njeni snovi znače. Ako uopšte išta znače.

Elejna zevnu i pope se na kamenu verandu odakle je mogla da gleda iznad glava gomile. U Salidaru danas nije bilo vojnika, ali ljudi su se tiskali ulicama i visili na prozorima, utihnuli u iščekivanju, svi zagledani u Malu kulu. Čulo se jedino kako ljudi vuku noge ili povremeno kašlju zbog podignute prašine. Uprkos vrelini ranog jutra, ljudi su se jedva pomerali, ako se ne računa mahanje lepezom ili šeširom kako bi se malo rashladili.

Leana je stajala u prolazu između dve kuće prekrivene krovinom, držeći podruku visokog muškarca grubog lica koga Elejna nikada pre nije videla. Držala ga je prilično čvrsto. To je nesumnjivo bio jedan od Leaninih uhoda. Doušnici Aes Sedai većinom su bile žene, ali izgleda da su Leanini svi bili muškarci. Prilično se trudila da ih sakrije, ali Elejna je primetila kako ova tu i tamo potapše obraz nekog nepoznatog, osmehne se očima stranca. Nije imala pojma kako Leana to izvodi. Elejna je bila sigurna da bi čovek pomislio, kad bi ona pokušala da koristi neki od tih domanskih trikova, kako mu je obećala mnogo više nego što je nameravala, ali ovi muškarci bi dobili tapšanje i osmeh od Leane i otrčali dalje srećni kao da im je predala kovčeg sa zlatom.

Drugde u gomili, Elejna je opazila Birgitu, koja je se ovog jutra mudro klonila. Za promenu, ona grozna Areina nigde se nije mogla videti. Noč je bila krajnje uzbudljiva i Elejna je otišla na spavanje tek kada je nebo već počelo da poprima sivu boju. Zapravo, ne bi uopšte pošla da Birgita nije rekla Ašmanaili kako joj se čini da Elejna izgleda nesigurno. Naravno, sada nije uopšte bilo posredi to kako izgleda; veza sa Zaštitnikom bila je dvosmerna. Pa šta ako je bila malo umorna? Trebalo je da se uradi dosta toga, a mogla je i dalje da usmerava jače od polovine Aes Sedai u Salidaru. Ta veza joj je govorila da Birgita još nije spavala, taman posla! Elejnu su poslale u krevet kao kakvu polaznicu, dok je Birgita cele noći nosila povređene i raščišćavala ruševine!

Jedan pogled pokazao joj je da je Leana sada sama, i da se probija kroz gomilu kako bi našla zgodno mesto za posmatranje. Visokom muškarcu nije bilo ni traga ni glasa.

Ninaeva se pope kraj Elejne zevaj ući, sva krmeljiva, zapiljivši se besno u drvoseču u kožnom prsluku koji je umalo nije pretekao. Mrmljajući nešto sebi u bradu, čova se utisnu natrag u gomilu. Elejni bi bilo milije da Ninaeva to ne radi. Mislila je na zevanje, ne na piljenje. I njoj se vilica razjapila pre nego što je stigla to da spreči. Za Birgitu je bilo nekakvog izgovora – možda; nekog malog – ali ne i za Ninaevu. Teodrin nikako nije mogla da očekuje da ova ostane budna posle prošle noći, a Elejna je čula kako joj je Anaija rekla da ide na spavanje, a opet je ona bila tamo kada je Elejna ušla, održavala je ravnotežu na hoklici i pored toga što je jedna nogara bila kraća, glava joj je padala svaka dva minuta, a ona je mrmljala kako će pokazati Teodrin, kako će pokazati svima.

A’dam je, naravno, preneo Elejni strah, ali isto tako i nešto nalik na veselje. Mogedijen je provela noć sakrivena ispod kreveta, netaknuta i, pošto je bila dobro skrivena, oslobođena obaveze da raščišćava otpatke. Čak se dobro i naspavala kada je prestao najgori metež. Izgleda da je ona stara poslovica o sreći Mračnog ponekad tačna.

Ninaeva ponovo zevnu, a Elejna odvoji oči od nje. I tako je morala da gurne pesnicu u usta u ne baš uspešnom pokušaju da izbegne oponašanje. Zvuk kašlja i nogu koje se vuku odavao je nestrpljenje.

Predstavnice su još bile u Maloj kuli s Tarnom, ali čilaš Crvene već je stajao na ulici ispred bivše krčme, a desetak Zaštitnika držalo je svoje konje za uzde, i nije ih bilo lako gledati, zbog plaštova koji su menjali boju; bila je to počasna pratnja za prve milje Tarninog povratka u Tar Valon. Ali gomila nije čekala samo na odlazak izaslanice Kule, mada je većina izgledala jednako iscrpljeno kao što se Elejna osećala.

„Pomislila bi da je ona... da je...“ Ninaeva jako zinu iza šake.