„O, krvi mi i pepela", promrmlja Elejna, ili pokuša to da učini. Sve posle onog „O“ začulo se kao pridavljeni kreket oko pesnice nabijene u usta. Lini je govorila da su takve primedbe znak sporog uma i tupog duha – neposredno pre nego što bi ti oprala usta sapunom – ali ponekad ništa drugo nije moglo da sažme ono što osećaš u nekoliko reči. Rekla bi ona više toga, ali nije imala prilike.
„A što joj ne naprave paradu?“, zareža Ninaeva. „Ne vidim zbog čega moraju toj ženi toliko da povlađuju.” i ponovo zevnu. Ponovo!
„Zato što je ona Aes Sedai, spavalice", reče Sijuan pridruživši im se. „Dve spavalice", nadoda pogledavši Elejnu. „Uleteće vam vrabac u usta ako tako nastavite.“ Elejna naglo zatvori usta i pogleda ženu što je hladnije mogla. Kao i obično, taj je pogled skliznuo kao kiša sa gleđosanih crepova. „Tarna je Aes Sedai, devojke moje", nastavi Sijuan, zagledana u konje koji su čekali. Ili su joj pogled možda privukla čista kola koja su dovezli ispred kamene zgrade. „Jedna Aes Sedai je Aes Sedai i to ništa ne može da promeni.“ Ninaeva joj uputi pogled koji ova nije primetila.
Elejni je bilo drago što je Ninaeva držala jezik za zubima; očigledan odgovor bio bi bolan. „Koliko je žrtava noćas bilo?“
Sijuan odgovori ne odvrativši pogled od mesta gde će se Tarna pojaviti. „Sedam mrtvih, ovde u selu. Bezmalo stotinu u vojnim logorima. Svi ti mačevi, sekire i ostalo što leži unaokolo, a nikoga u blizini da ih usmeri natrag na zemlju. Sestre su sada tamo, Isceljuju.“
„Gospodar Garet?" upita Elejna, pomalo sa zebnjom. Možda se taj čovek sada hladno ophodi sa njom, ali nekada se toplo osmehivao detetu i u džepu je uvek imao tvrde slatkiše.
Sijuan frknu tako jako da su se ljudi okrenuli da je pogledaju. »Hm, taj", promrmlja ona. „I riba-lav bi na njemu polomila zube.“
„Čini se da si jutros lepo raspoložena" reče Ninaeva. „Da li si najzad saznala kako glasi poruka Kule? Ili te je Garet Brin zaprosio? Ili je neko umro i ostavio ti...?“
Elejna se trudila da ne gleda u Ninaevu; čak ju je i zvuk zevanja terao da razjapi usta.
Sijuan pogleda Ninaevu ispod oka, ali se Ninaeva konačno suprotstavi tom pogledu ravnom merom, mada su joj oči bile pomalo vodnjikave.
„Ako si nešto saznala" ubaci Elejna pre nego što su stigle da se obeznane ledeči jedna drugu pogledom, „kaži nam.“
„Žena koja tvrdi da je Aes Sedai iako nije", promrmlja Sijuan kao da izlaže dokonu pomisao, „do grla je u ključaloj vodi, istina, ali ako je već tvrdila da pripada nekom određenom Ađahu, onda taj Ađah ima pravo prvenstva nad njom. Da li vam je Mirela ikad ispričala o ženi koju su uhvatili dok je tvrdila da je Zelena u Čahinu? Bivša polaznica koja nije prošla na ispitu za Prihvaćenu. Pitajte je, jednom kad bude imala sat ili dva na raspolaganju. Ta će priča potrajati. Ta budalasta devojka je sigurno poželela da bude umirena mnogo pre nego što je Mirela završila s njom, umirena i odrubljene glave.“
Iz nekog razloga, ta pretnja nije imala ništa jači učinak od piljenja u Ninaevu, i nije izazvala ni drhtaj. Možda su obe naprosto bile previše umorne. „Kaži mi ono što znaš", reče Elejna tiho, „ili ću te sledeći put kad budemo nasamo naučiti kako da sediš pravo, pa onda trči kod Šerijam i cvili koliko god želiš.“ Sijuanine oči se skupiše i Elejna najednom jeknu, uhvativši se za bok.
Sijuan povuče ruku kojom ju je uštinula ne pokušavajući ničim da sakrije taj pokret. „Ne volim pretnje, devojko. Dobro znaš i sama, baš kao i ja, šta je Elaida rekla; ti si to ovde prokljuvila pre bilo koga.“
„Vratite se; sve je oprošteno?" reče Ninaeva s nevericom.
„Manje-više. Sa puno gluposti o tome kako Kula sada mora biti celovita kao nikad pre, i sa malčice ljigavih obećanja o tome kako niko ne treba da se plaši osim onih koje su se ’istinski pobunile’ Samo Svetlost zna šta to znači. Ja ne znam.“
„Zašto to čuvaju kao tajnu?" upita Elejna. „Ne misle valjda da će se iko vratiti Elaidi? Treba samo da izvedu Logana.“ Sijuan oćuta i samo se namršti u Zaštitnike koji su čekali.
„I dalje ne vidim zbog čega traže još vremena" promrmlja Ninaeva. „Znaju šta moraju da urade.“ Sijuan je i dalje ćutala, ali Ninaevi se obrve polako podigoše. „Ti nisi znala njihov odgovor.“
„Sada znam.“ Sijuan preseče sopstvene reči i prodahta samo nešto o „klecavim budalama“ Elejna se nemo saglasila s njom.
Iznenada, prednja vrata bivše krčme se otvoriše. Pet-šest Predstavnica izađe s obrubljenim šalovima, po jedna za svaki Ađah, a onda Tarna, praćena ostalima. Ako je narod očekivao nekakvu ceremoniju, grdno se razočarao. Popevši se u sedlo, Tarna polako pređe očima preko Predstavnica, sa neodgonetljivim izrazom na licu okrznu pogledom gomilu, a onda podbode škopca da krene. Pratnja Zaštitnika okružila ju je i pošla sa njom. Zabrinuto brujanje, nalik na zvuk uznemirenih pčela, dizalo se među posmatračima dok su se uklanjali s puta.
