Gospodar haosa полностью

Šerijam ih je povela u jednu privatnu odaju odmah iznad nekadašnje glavne prostorije, sa oblogama punim crvotočine i papirima prekrivenim stolom kraj jednog zida. Obrve joj se podigoše kada ih Ninaeva zamoli da podignu zaštitu protiv prisluškivanja, ali ona je satkala zaštitu u sobi bez ikakvog komentara. Setivši se Ninaevinog izleta, Elejna pogleda da li su oba prozora čvrsto zatvorena.

„Ne očekujem ništa manje od vesti da se Rand al’Tor zaputio ovamo“, reče Morvrin suvo. Ostale dve Aes Sedai se brzo zgledaše. Elejna priguši u sebi nezadovoljstvo; zaista su mislile da ona i Ninaeva kriju tajne o Randu. One i njihove tajne!

„Ne to“ reče Ninaeva, „ali nešto jednako važno, na drugi način. “ I ona ispovrnu priču o njihovom putovanju u Ebou Dar i pronalasku posude ter’angreala. Nije išla po redosledu i nije pominjala Kulu, ali suštinski delovi bili su tu.

„Jeste li sigurne da je posuda ter’angreal?”, upita Šerijam kada je Ninaeva zaćutala. „I da može da utiče na vremenske prilike?“

„Da, Aes Sedai“, odgovori Elejna jednostavno. Jednostavnost je bila najbolja, za početak. Morvrin zastenja; ta žena je u sve sumnjala.

Šerijam klimnu glavom, pomerivši šal. „Onda ste dobro uradile. Poslačemo pismo Merilili.“ Merilila Seandevin bila je Siva sestra odaslana da uveri kraljicu u Ebou Daru da podrži Salidar. „Trebaće nam sve pojedinosti od vas.“

„Njoj će to verovatno biti nemoguće", ubaci Elejna žurno. „Mi smo videle gde je posuda, a biće teško i nama. Ali mi makar znamo šta smo videle. Opis u pismu naprosto neće biti isti.“

„Ebou Dar nije mesto za Prihvaćene", reče Karlinja hladno.

Morvrinin ton bio je malo ljubazniji, mada i dalje nabusit. „Sve moramo činiti ono što najbolje umemo, dete. Zar misliš da su Edesina, Afara ili Guisin želele da odu u Tarabon? Šta one to mogu da urade kako bi zavele red u toj nemirnoj zemlji? Ali moramo pokušati, pa su stoga otišle. Kiruna i Bera su verovatno baš sad na Kičmi sveta, u potrazi za Random al’Torom u Aijelskoj pustari zato što smo mislile – samo mislile – kada smo ih poslale, da bi on mogao biti tamo. To što smo bile u pravu ne čini sada njihovo putovanje ništa manje jalovim, jer njega nema u Pustari. Sve radimo ono što možemo, ono što moramo. Vas dve ste Prihvaćene. Prihvaćene ne odlaze u Ebou Dar niti na bilo koje drugo mesto. Ono što vas dve možete i morate uraditi jeste da ostanete ovde i učite. Da ste pune sestre, opet bih vas zadržala ovde. Niko ni za stotinu godina nije došao do takvih otkrića kao vi, do tolikog broja njih za tako kratko vreme.“

Ninaeva kao Ninaeva, nije obraćala pažnju na ono što nije želela da čuje i usredsredila se na Karlinju. „Sasvim smo se dobro snalazile i same, hvala lepo. Sumnjam da je u Ebou Daru gore nego u Tančiku.“

Elejna nije verovala da je žena svesna da steže svoju pletenicu samrtničkim stiskom. Zar Ninaeva nikad neće naučiti da jednostavna pristojnost ponekad pobeđuje tamo gde će iskrenost jamačno izgubiti? „Shvatam vaše brige, Aes Sedai", reče Elejna, „ali koliko god to možda bilo neskromno, istina je da sam sposobnija da pronađem ter’angreal nego iko u Salidaru. A Ninaeva i ja znamo gde da tražimo bolje nego što bismo ikad mogle da stavimo na papir. Ako nas pošaljete Merilili Sedai, pod njenim smernicama sigurno ćemo moći da ga pronađemo za tili čas. Nekoliko dana do Ebou Dara rečnom lađom i nekoliko dana natrag, sa još par dana pod okom Merilile Sedai u Ebou Daru.“ Jedva se uzdržala da duboko ne udahne. „U međuvremenu, vi biste mogle da pošaljete poruku nekom od Sijuaninih doušnika u Kaemlinu, tako da ona stigne tamo kada prispeju Merana Sedai i poslanstvo.“

„Za ime Svetlosti, zašto bismo to učinile?" grmnu Morvrin.

„Mislila sam da vam je Ninaeva to rekla, Aes Sedai. Nisam sigurna, ali mislim da je za uspešno delovanje posude potreban muškarac koji usmerava.“

Naravno, to je izazvalo pravi mali metež. Karlinja je zasoptala, a Morvrin je promrmljala nešto sebi u bradu, dok je Šerijam bukvalno zinula. I Ninaeva je zijala, ali samo na tren; Elejna je bila sigurna da je ova to sakrila pre nego što su ostale primetile. Bile su previše zapanjene da bi mnogo toga primetile. Stvar je bila u tome što je to bila najobičnija, čista i jednostavna laž. Jednostavnost je bila ključ. Navodno su najveća dostignuća u Doba legendi postizali muškarci i žene koji su usmeravali zajedno, verovatno povezani. Vrlo verovatno su postojali ter’angreali za čije je delovanje bio neophodan muškarac. U svakom slučaju, ako ona nije mogla da upotrebi posudu sama, to svakako nije mogla nijedna u Salidaru. Osim možda Ninaeve. Ako je za to bio potreban Rand, one nisu mogle da propuste priliku da nešto urade u vezi s vremenom, a dok budu „otkrile" da krug žena može da upotrebi posudu, Aes Sedai u Salidaru vezaće se za Randa previše snažno da bi se oslobodile.

„Sve je to lepo i krasno", reče Šerijam najzad, „ali ne menja činjenicu da ste vas dve Prihvaćene. Poslaćemo pismo Merilili. Raspredaju se izvesne priče o vama dvema...“