Mrmljanje je trajalo sve dok se Tarna nije izgubila iz vidokruga i otišla iz sela, a Romanda se popela na kola i otmeno povukla žuto opervaženi šal na mesto. Zavlada mrtva tišina. Odvajkada, odluke Dvorane objavljivala je najstarija Predstavnica. Naravno, Romanda se nije kretala kao starica, i lice joj je bilo bezvremeno kao kod ostalih, ali ujednačeni pramenovi sedih vlasi ukazivali su na znatnu starost Aes Sedai, a punđa skupljena na njenom potiljku bila je svetlosiva bez ikakvog traga tamnije boje. Elejna se pitala koliko je ona zaista stara, ali pitati jednu Aes Sedai za godine bilo je nešto najnepristojnije na svetu.
Romanda je satkala jednostavne tokove Vazduha kako bi se njen visoki sopran bolje čuo; dopro je do Elejne kao da je stajala licem u lice s tom ženom. „Mnogi od vas bili su zabrinuti u ovih proteklih nekoliko dana, ali bez ikakve potrebe. Da Tarna Sedai nije došla nama, mi bismo same poslale glasnike u Belu kulu. Najzad, ne može se reći da se ovde krijemo.“ Zaćutala je načas kako bi gomila imala vremena da se nasmeje, ali oni su samo zurili u nju, pa je ponovo podesila šal. „Svrha našeg boravka ovde nije se promenila. Tražimo istinu i pravdu, kako bismo učinili ono ispravno...“
„Ispravno za koga?“, promrmlja Ninaeva.
„...i nećemo ni posustati niti pretrpeti neuspeh. Radite svoje poslove, uvereni da ste i dalje zaštićeni pod našim rukama, sada i posle našeg sigurnog povratka na mesta koja nam pripadaju u Beloj kuli. Neka vas Svetlost sve obasja. Neka Svetlost obasja sve nas.“
Ponovo se razleže žamor i gomila se lako uskomeša dok je Romanda silazila. Sijuanino lice kao da je bilo isklesano u kamenu; usne je toliko stisnula da su ostale bez krvi. Elejna je želela nešto da pita, ali Ninaeva je skočila sa verande i počela da se gura prema dvospratnici. Elejna brzo pođe za njom.
Sinoć je Ninaeva bila spremna da bezbrižno iznese ono što su saznale; to se moralo predstaviti pažljivo, ako već misle da na taj način utiču na Dvoranu. A svakako se činilo da na nju treba uticati. Romanda svojom objavom nije rekla zapravo ništa. Sijuan se svakako uznemirila.
Dok se migoljila između dva snažna momka koji su piljili u Ninaevina leđa –
Pristigla je Ninaevu baš kada je ova stigla do Šerijam, blizu kola sa kojih je Romanda govorila. I Morvrin je bila tamo, kao i Karlinja, sve tri sa šalovima. Ovog jutra su sve Aes Sedai na sebi imale šalove. Karlinjina kratka kosa, ošišana u kapu od tamnih uvojaka, jedino je ukazivala na pogibelj koju su zamalo izbegle u Tel’aran’riodu.
„Moramo s tobom razgovarati nasamo", reče Ninaeva Šerijam. „U poverenju.“
Elejna uzdahnu. To nije bio baš najbolji početak, ali isto tako ni najgori.
Šerijam je na tren zagledala njih dve, a onda pogledala Morvrin i Karlinju, i kazala: „U redu. Unutra.“
Kada su se okrenule, između njih i vrata nalazila se Romanda, stamena i zgodna tamnooka žena sa žuto obrubljenim šalom, u cvetovima i lozi izuzev Plamena Tar Valona visoko na plećima. Ne obrativši pažnju na Ninaevu, toplo se osmehnula Elejni jednim od onih osmeha koje je Elejna naučila da očekuje od Aes Sedai, kao i da strepi od njih. Ali za Šerijam, Karlinju i Morvrin njeno lice je bilo veoma drugačije. Zurila je u njih bezizražajno, uzdignute glave, sve dok se nisu spustile u mali kniks i promrmljale: „Po tvom dopuštenju, sestro.“ Tek tada se pomerila u stranu, a čak je i tada glasno šmrknula.
Naravno, obični ljudi oko njih to nisu primećivali, ali Elejna je hvatala odlomke govorkanja među Aes Sedai o Šerijam i njenom malom veću. Neke su mislile kako se one samo bave svakodnevnim upravljanjem Salidarom, kako bi Dvorana imala vremena za značajnija pitanja. Neke su znale da one imaju uticaja u Dvorani, ali koliko tačno zavisilo je od onoga ko je o tome pričao. Romanda je bila jedna od onih koje su smatrale da je taj uticaj prevelik; još gore, u svoj krug su uključile dve Plave, a nijednu Žutu. Elejna je osečala njihove oči dok je pratila ostale kroz vrata.
