Andorci su se dičili time što su neposredniji od mnogih, a spremno su se hvalisali i da je Igra kuća daleko složenija u drugim zemljama nego u njihovoj, ali i dalje veruju kako bi umeli da igraju Daes Daemar ako bi to bilo neophodno. U neku ruku svi to zaista umeli, ali uistinu, Kairhijenjani, pa čak i Tairenci, smatrali su ih priprostim kad su posredi bili tanani potezi i protivpotezi Velike igre. Ovih četvoro su mahom ostali pribrani, ali nekome koga je podučavala Moraina i ko je prošao još težu školu u Tiru i Kairhijenu, odavali su mnogo toga svakim novim pogledom, svakom malom promenom u izrazu.
Najpre im je sinulo da tu nema stolice za Bašera. Razmenili su brze poglede i malčice se razvedrili, pogotovo kad su shvatili da Bašer izlazi iz prestone dvorane. Čak je svih četvoro dopustilo sebi da ga isprate kratkim pogledom i jedva primetnim osmehom zadovoljstva. U Andoru jamačno ne vole saldejsku vojsku ništa više nego Naen i to društvo. Sada je bilo očigledno šta misle: možda je strančev uticaj slabiji nego što su strahovali. Pa, prema Bašeru se postupa tek kao prema nekom važnijem slugi.
Dijelinine oči se malo raširiše gotovo u istom trenu kad i Luanove, i to samo trenutak pre nego što to učiniše i drugo dvoje. Za trenutak su toliko ispitivački zurili u Randa da je bilo očigledno da izbegavaju da gledaju jedni u druge. Bašer je bio stranac, ali isto tako i vrhovni vojskovođa Saldeje, trostruki plemić i rođak kraljice Tenobije. Ako se Rand prema njemu ponaša kao prema slugama...
„Odlično vino.“ Zagledan u svoj pehar, Luan je oklevao pre nego što je dodao, „gospodaru Zmaju.“ To kao da je neko kleštima izvukao iz njega.
„S juga“, reče Elorijen pošto je srknula. „Iz vinograda na Tunajginskim brdima. Pravo je čudo da se u Kaemlinu ove godine uopšte može naći led. Već čujem kako ljudi ovo zovu ’godinom bez zime.’“
„Zar mislite da bih tratio vreme i trud na pronalaženje leda“, reče Rand, „kad svet potresa toliko nevolja?“
Abelovo koščato lice preblede i on gotovo prisili sebe da popije još jedan gutljaj. S druge strane, Luan je svoj pehar odlučno iskapio i pružio da ga napuni gai’šain, čije su zelene oči sevale besom, u velikoj suprotnosti sa krotkom blagošću preplanulog lica. Posluživanje vina mokrozemcima bilo je posao za sluge, a Aijeli su prezirali svaku pomisao na sluge. Rand nikada neće uspeti da shvati kako se to gađenje uklapa sa postojanjem gai’šaina, ali bilo je tako.
Dijelin je svoje vino čvrsto držala na kolenima i nije obraćala nikakvu pažnju na njega. Sa te blizine Rand je sada video poneku sedu vlas u njenoj zlatnoj kosi; još je bila ljupka, mada ničim toliko kao kosom nije podsećala na Morgazu ili Elejnu. Pošto je bila sledeča u naslednom redu, morala im je biti rođaka, i to bliska. Namrštila se načas na njega, kao da je nameravala da odmahne glavom, ali je umesto toga rekla: „Brinu nas svetske nevolje, ali još više one koje se tiču Andora. Jesi li nas doveo ovamo da pronađeš lek za njih?“
„Ako znate za neki", odgovori Rand jednostavno. „Ako ne znate, moram ga potražiti kod drugih. Mnogi misle da znaju šta je pravi lek. Ako ne budem mogao da nađem onaj koji želim, moraću da prihvatim sledeći najbolji.“ Ta stisnuta usta. Dok su dolazili ovamo, Bašer ih je proveo kroz jedno dvorište gde su se rashlađivali Arimila, Lir i ostali koji nisu otišli. Činilo se da uživaju u palati. „Pretpostavljam da želite pomoći da Andor ponovo bude celovit. Čuli ste moju objavu?“ Nije morao da kaže na koju misli; u vezi sa onim o čemu su govorili postojala je samo jedna.
„O ponuđenoj nagradi za vesti o Elejni", reče Elorijen ravno, i lice joj se još više okameni, „koja će biti krunisana za kraljicu sada, pošto je Morgaza mrtva.“
Dijelin klimnu glavom. „Meni to izgleda dobro.“
„Meni ne!" odbrusi Elorijen. „Morgaza je izdala svoje prijatelje i s prezrenjem odbila najstarije pristalice. Vreme je da vidimo kraj kuće Trakand na Lavljem tronu.“ Činilo se da je zaboravila Randa. Svi su ga zaboravili.
„Dijelin", reče Luan osorno. Ona odmahnu glavom kao da je sve to već čula, ali on nastavi. „Ona ima najviše prava na presto. Ja se zalažem za Dijelin.“
„Elejna je kći naslednica" reče im zlatokosa žena ravnim glasom.
„Kakve veze ima za koga se zalaže iko od nas?" upita Abel. „Ako je već ubio Morgazu, on će...“ Abel najednom zaćuta iskrivivši lice, a onda pogleda Randa, ne baš prkosno, ali sasvim sigurno začikavajući ga da uradi ono najgore što može. Očekujući da ovaj tako postupi.
„Zar zaista veruješ u to?“ Rand setno pogleda u Lavlji tron na postolju. „Tako mi Svetlosti, zbog čega bih ubio Morgazu, samo da bih presto predao Elejni?“
„Malo nas zna u šta treba da veruje" reče Elorijen kruto. Obrazi su joj još bili rumeni. „Ljudi svašta pričaju, uglavnom gluposti.“
„Kao na primer?“ Postavio je pitanje njoj, ali odgovorila je Dijelin, gledajući ga pravo u oči.
