On najednom shvati da zuri u beli mermerni zid Velike dvorane, malčice prema severozapadu. Prema Alani. Udaljila se od
Iz nekog razloga, pogledao je u visoku zasvođenu tavanicu, sa vitražnim prozorima koji su prikazivali bitke i kraljice, na smenu sa Belim lavom. Te ogromne žene kao da su zurile u njega s neodobravanjem, pitajući se šta će on tu. Zamišljao je to, naravno, ali zašto? Zato što je saznao za Tigrejnu? Zamišljanje ili ludilo?
„Došao je neko koga mislim da treba da primiš“, reče Bašer kraj njega i Rand se trže od žena na svodu. Zar je zaista s mržnjom piljio u njih? Pored Bašera je bio jedan od njegovih konjanika, povisok čovek – što nije bilo neko veliko postignuće kraj Bašera – tamne brade i brkova, zelenih zakošenih očiju.
„Samo ako je posredi Elejna“, reče Rand oštrije nego što je smerao, „ili neko s dokazom da je Mračni mrtav. Ovog jutra idem u Kairhijen.“ Nije imao takve namere sve dok to nije izrekao. Tamo je bila Egvena. Za razliku od tih kraljica gore. „Nedeljama već nisam bio tamo. Ako ih ne budem držao na oku, neki gospodar ili gospa poželeće da mi preotme Sunčev presto iza leđa.“ Bašer ga čudno pogleda. Previše je toga objašnjavao.
„Kako ti kažeš, ali treba najpre da primiš ovog čoveka. Kaže da dolazi od gospodara Brenda i mislim da istinu zbori.“ Aijeli se smesta nađoše na nogama; znali su ko koristi to ime.
A Rand je iznenađeno zurio u Bašera. Poslednje što je mogao da očekuje bio je izaslanik od Samaela. „Uvedite ga.“
„Hamade", reče Bašer s trzajem glave i mlađi Saldejac otrča.
Nekoliko minuta kasnije Hamad se vratio sa grupom Saldejaca koja je budno pazila na čoveka koga su vodili među sobom. Na prvi pogled, ništa na njemu nije opravdavalo toliki oprez. Bez primetnog oružja. Imao je na sebi dugačak sivi kaput podignutog okovratnika, i kovrdžavu bradu bez brkova, oboje po ilijanskoj modi. Nos mu je bio zatupast, a usta široka, iscerena. Ali dok mu je on prilazio, Rand je shvatio da se taj kez ne menja ni za dlaku. Celo čovekovo lice izgledalo je zaleđeno u veselom izrazu. Nasuprot tome, tamne oči koje su zurile iz te maske bile su preplavljene strahom.
Na deset koraka Bašer podiže ruku i straža stade. Ilijanac, zagledan u Randa, to kao da nije primetio sve dok mu Hamad nije prislonio vrh mača uz grudi i naterao ga da stane, kako ne bi bio proburažen. On samo okrznu pogledom vijugavo sečivo, a onda se ponovo zagleda u Randa tim prestravljenim očima na iscerenom licu. Ruke su mu visile niz bokove i trzale se u istoj meri u kojoj mu je lice bilo nepomično.
Rand krenu prema njemu, ali Sulin i Urijen se najednom nađoše tamo, ne baš da mu zapreče put, ali postavljeni tako da bi morao da se progura između njih.
„Šta li su mu samo uradili?" reče Sulin zagledajući čoveka. Nekoliko Devica i Crvenih štitova izašlo je ispod stubova, neki čak sa velom preko lica. „Ako i nije Nakot Senke, Senka ga je dotakla.“
„Ko zna šta sve neki takav može da izvede", reče Urijen. On je bio jedan od onih s crvenom platnenom trakom oko slepoočnica. „Možda da ubije dodirom. Bila bi to lepa poruka za neprijatelja.“
Nisu gledali u Randa, ne neposredno, ali on klimnu glavom. Možda su u pravu. „Kako se zoveš?" upita on. Sulin i Urijen su se pomerili za korak u stranu kada su shvatili da će on ostati tu gde je.
„Dolazim od... od Samaela", reče čovek kroz ukočeni osmeh. „Donosim poruku za... za Ponovorođenog Zmaja. Za tebe.“
Pa, to je već sasvim otvoreno. Je li taj bio Prijatelj Mraka ili samo neki jadnik koga je Samael zarobio nekim od onih gadnih tkanja o kojima je Asmodean pričao? „Kakvu poruku?" reče Rand.
