Gospodar haosa полностью

„Pa na primer to da ćeš ti voditi Poslednju bitku i ubiti Mračnog. Da si ti lažni Zmaj, ili marioneta Aes Sedai, ili oboje. Da si Morgazin vanbračni sin, ili tairenski veliki gospodar, pa čak i Aijel.“ Načas se namrštila, ali nije prekinula. „Da si sin neke Aes Sedai i Mračnog. Da jesi Mračni, ili Tvorac ovaploćen u krvi i mesu. Da ćeš uništiti svet, spasti ga, podjarmiti, doneti novo Doba. Priča ima koliko i usta. Većina veli da si ubio Morgazu. Mnogi tome dodaju i Elejnu. Kažu da je tvoja objava samo maska kojom kriješ svoje zločine.“

Rand uzdahnu. Ponešto od toga bilo je gore od svega što je čuo. „Neću vas pitati u šta vi verujete.“ Zašto se i dalje mršti na njega? I nije bila jedina. Luan je to takođe činio, a Abel i Elorijan su mu upućivali poglede kakve je očekivao od Arimiline klike u trenucima kad su mislili da ih ne gleda. Posmatram. Posmatram. Bio je to Lijus Terin, u promuklom šaputavom kikotu. Vidim te. Ko vidi mene? „Umesto toga, da li biste mi pomogli da ponovo ujedinim Andor? Ne želim da Andor postane novi Kairhijen, ili još gore, Tarabon ili Arad Doman.“

„Ja znam ponešto o Karetonskom ciklusu", reče Abel. „Verujem da si ti Ponovorođeni Zmaj, ali tamo se nigde ne kaže da ćeš ti vladati, već samo da ćeš se boriti s Mračnim u Tarmon Gai’donu.“

Rand steže šaku oko pehara tako jako da je tamna površina vina uzdrhtala. Koliko bi lakše bilo da je ovo četvoro kao većina tairenskih velikih gospodara, ili kairhijenskih, ali niko od njih nije smerao da sebi prigrabi više moći od onoga što je već imao. Koliko god vino bilo rashlađeno, sumnjao je da bi Jedna moć mogla da zaplaši ovu grupu. Po svemu sudeći, rekli bi mi da ih ubijem i sagorim zbog toga!

Sagorim zbog toga, začu se zlovoljni Lijus Terin kao odjek.

„Koliko puta moram da kažem da ne želim vlast u Andoru? Kada Elejna sedne na Lavlji presto, ja ću iz Andora otići. I ako bude po mome, nikad se neću ni vratiti.“

„Ako presto ikome pripada", reče Elorijen stegnuto, „onda pripada Dijelin. Ako zaista misliš to što kažeš, postaraj se da ona bude krunisana, pa idi. Onda će Andor biti ujedinjen i ni najmanje ne sumnjam da će te andorski vojnici pratiti u Poslednju bitku, ako to bude potrebno.“

„I dalje odbijam", odgovori Dijelin snažnim glasom, a onda se okrenu Randu. „Sačekaću i razmisliti, gospodaru Zmaju. Kada budem videla Elejnu živu i krunisanu, i kada ti napustiš Andor, poslaću svoje vazale da te prate bez obzira na to hoće li ostali u Andoru učiniti isto to. Ali ako vreme bude prolazilo, a ti ostaneš i dalje ovde na vlasti, ili ako tvoji aijelski divljaci budu ovde uradili ono što čujem da su uradili u Kairhijenu i Tiru" – ona se namršti na Device, Crvene štitove i gai’šaine, kao da ih već vidi kako pljačkaju u spaljuju – „ili ako ovde pustiš bez nadzora te... muškarce koje okupljaš svojim pomilovanjem, onda ću krenuti protiv tebe, bez obzira na to hoće li iko u Andoru učiniti to ili ne.“

„A ja ću jahati kraj tebe", reče Luan odlučno.

„I ja", reče Elorijen, a Abel to ponovi za njom.

Rand nije mogao da se uzdrži da ne zabaci glavu i ne nasmeje se, donekle razveseljen, donekle iznerviran. Svetlosti! A ja mislio da je otvoreno protivljenje bolje od prikradanja iza leđa ili lizanja mojih čizama!

Odmerili su ga s nelagodom, nesumnjivo pomislivši da je to ludilo na delu. Možda je i bilo. Ni sam više nije bio siguran.

„Razmišljajte koliko morate", reče im on i ustade da označi kraj primanja. „Ozbiljno mislim to što sam rekao. Ali razmislite i o ovome. Tarmon Gai’don se primiče. Ne znam koliko još vremena imamo za vaša razmišljanja.“

Pozdravili su se s njim – pažljivim klimoglavom, kao među ravnopravnima, što je bilo više nego kada su stigli – ali dok su se okretali da pođu, Rand dohvati Dijelin za rukav. „Imam jedno pitanje.“ Ostali zastaše, napola se okrenuvši ka njemu. „Nasamo.“ Trenutak kasnije, ona klimnu glavom i njeni sadrugovi odmaknuše se malo dalje u prestonoj dvorani. Posmatrali su ispitivački, ali nisu bili dovoljno blizu da bi čuli. „Pogledala si me... čudno", reče on. Ti i svaki drugi plemić s kojim sam se upoznao u Kaemlinu. Ili makar svaki andorski plemić. „Zašto?“

Dijelin se zagleda u njega, a onda konačno klimnu glavom sama sebi. „Kako ti se zove mati?“

Rand trepnu. „Moja mati?“ Majka mu je bila Kari al’Tor. Tako je mislio o njoj; podizala ga je od najranijeg detinjstva, sve dok nije umrla. Ali odlučio je da saopšti hladnu istinu koju je saznao u Pustari. „Ime moje majke bilo je Šaijela. Ona je bila Devica koplja. Moj otac je bio Džanduin, poglavar klana Taardad Aijela.“ Obrve joj se sumnjičavo podigoše. „Mogu da se zakunem u bilo šta da je tako. Kakve to ima veze s onim što želim da znam? Oboje su odavno umrli.“