Rand nije stigao propisno da odgovori pre nego što se majenski zapovednik rumenih obraza ugurao ispred njega. Pa, nije se baš ugurao – bio je previše tanan da bi odgurnuo čoveka višeg za glavu i upola šireg, pogotovo ne jednog Aijela, mada je možda bio dovoljno mlad da pomisli kako to može – ali opet se nekako provukao ispred Randa kraj Kormana, zataknuvši ispod pazuha grimizni šlem sa jednim tankim crvenim perom. „Gospodaru Zmaju, ja sam Havijen Nurel, poručnik Krilate garde" – na šlemu je sa strane imao krila – „u službi Berelajn sur Pendrag Peron, Prve od Majena, i isto tako u tvojoj službi.“ Korman ga pogleda postrance, veselo.
„Vidim te, Havijene Nurele" reče Rand ozbiljno i momak trepnu. Momak? Kad malo razmisli, ovaj možda i nije mlađi od Randa. To ga je zaista prenerazilo! „Ako biste mi ti i Korman pokazali...“ Najednom shvati da je Avijenda nestala. Umalo se nije polomio da bi izbegavao tu ženu i posle više nedelja joj je prvi put dozvolio da bude blizu njega, a ona je šmugnula čim je okrenuo glavu! „Vodite me Berelajn i Ruarku" naredi on zlovoljno. „Ako nisu zajedno, vodite me onome ko je bliže, a drugo pronađite.“ Otrčala je kod Mudrih, nesumnjivo, da ih obavesti o onome što on smera.
Dok su razgovarali o tome ko je najbliži, Korman i Havijen su ostavili svoje ljude za sobom, ali su i dalje bili slika i prilika prave parade, sa svim tim Devicama i Crvenim štitovima za petama, koji su se gurali u četvrtastom zasvođenom predvorju. Hodnik je izgledao mračno uprkos upaljenim stojećim svetiljkama. Okolo je bilo veoma malo boja, osim na ponekoj tapiseriji, a Kairhijenjani su se trudili da to nadoknade tako što su sve držali u strogom redu, pa bili to vezeni cvetovi ili ptice, jeleni ili leopardi u lovu, ili plemiči u borbi. Za kairhijenske sluge, koje su se žurno uklanjale s puta, livreje su obično bile u raznobojnim prugama na orukavlju, sa znakom ruže izvezenim na grudima; ponekad sa okovratnikom ili rukavom u bojama Kuće, vrlo retko na celom kaputu ili haljini. Samo su više sluge mogle da nose više boja. Kairhijenjani su voleli red i mrštili se na razmetljivost. Tu i tamo bi se u nekoj niši našla zlatna činija ili vaza Morskog naroda, ali bez ukrasa i pravih linija, uz pokušaj skrivanja oblina, ako ih je uopšte bilo. Kad god bi se hodnik otvorio u kolonadu s četvrtastim stubovima, ako je ispod bilo vrta, stupalo se po strogo pravilnim rešetkama, a svaka leja bila je iste veličine, grmlje i patuljasto drveće strogo potkresano i na jednakim razmacima. Da su promaja i vrućina omogućavali da tu raste cveće, bio je siguran da bi i ono raslo pravolinijski.
Rand je poželeo da Dijelin može videti te činije i vaze. Šaidoi su odneli sve što se moglo podići, preko čitavog Kairhijena, i spalili sve što se poneti nije moglo, ali takvo ponašanje bilo je kršenje đi’e’toha. Aijeli koji su sledili Randa sačuvali su svaki osvojeni grad, ali po svojim pravilima; kada su učestvovali u borbi, bilo im je dozvoljeno da uzmu petinu onoga što se tu nalazilo i ništa više od toga. Bael je pristao, nevoljno, da se čak i toga odrekne u Andoru, ali Rand je mislio kako niko bez spiska ne bi poverovao da je odavde bilo šta odneseno.
Umesto da Korman i Havijen pronađu Ruarka ili Berelajn posle silnog razgovora, ovi su pronašli njih.
Njih dvoje su došli da se sastanu s Random nasamo u jednoj od kolonada, bez svite, zbog čega se samo osećao kao da sam vodi paradu za sobom. Ruark u svom kadinsoru, sa sedim vlasima u tamnoriđoj kosi, nadnosio se iznad Berelajn, belopute i lepe mlade žene u plavo-beloj haljini sa izrezom dovoljno dubokim da natera Randa da se nakašlje kada je načinila kniks. Sa šoufom komotno obmotanom oko vrata, Ruark je bio naoružan samo teškim aijelskim nožem. Ona je imala na glavi dijademu Prve, zlatnog sokola u letu, u sjajnoj crnoj kosi koja joj je u talasima padala na gola ramena.
Možda je i bilo dobro što je Avijenda otišla; ponekad se nasilnički ponašala prema ženama kojima bi uopšte palo na pamet da budu malo slobodnije pred njim.
On najednom shvati da Lijus Terin pevuši nešto nemelodično. Nešto je u vezi s tim bilo zabrinjavajuće, ali šta...? Pevušenje. Kao kad se muškarac divi nekoj lepotici koja ga nije ni svesna.
Havijen kleknu, ali Berelajn mu mahnu da ustane, gotovo odsutno. „Pretpostavljam da je sve u redu s mojim gospodarom Zmajem, kao i s Andorom.“ Imala je glas koji može da natera muškarce da je slušaju. „Kao i s tvojim prijateljima, Metom Kautonom i Perinom Ajbarom.“
