Gospodar haosa полностью

„Da li...“ Nakašljao se značajno. Da li moraš da ideš?, to je smerao da kaže. Svetlosti, želeo je da ona ode. Ali opet, i svaki minut proveden daleko od nje bio je pravo mučenje. Pa, mogao je da učini ono ispravno i dobro po njega, a najbolje za nju. „Da li želiš da se vratiš Mudrima, Avijenda? Da nastaviš svoje učenje? Zaista nema nikakve svrhe da ostaješ ovde. Toliko sam toga naučio od tebe, da sam mogao odrasti među Aijelima.“

Njeno šmrkanje bilo je veoma rečito, ali ona, naravno, nije ostala na tome. „Znaš manje od običnog šestogodišnjaka. Zašto muškarac sluša svoju drugomajku pre sopstvene, a žena svog drugooca pre sopstvenog? Kada se žena može udati za muškarca, a da ne napravi svadbeni venac? Kada zidarka mora da se povinuje kovaču? Ako za gai’šaina uzmeš ženu koja radi srebrni nakit, zašto joj moraš dozvoliti da za sebe radi po jedan dan za svaki koji odradi za tebe? Zašto isto ne važi za prelju?“ Koprcao se u potrazi za odgovorima kako ne bi priznao da to ne zna, ali ona se najednom poigrala šalom kao da je zaboravila na njega. „Ponekad zbog đi’e’toha nastaju sjajne šale. Smejala bih se kao luda da ova nije na moj račun.“ Glas joj se utiša u šapat. „Ispuniću svoj toh.“

Pomislio je da ona to govori sama sebi, ali je odgovorio. Pažljivo. „Ako misliš na Lanfear, nisam te ja spasao. Već Moiraina. Umrla je spasavajući sve nas.“ Lamanov mač ju je lišio jedinog preostalog toha prema njemu, mada on nikada nije mogao da shvati šta je to bilo. Jedina obaveza koju je priznavala. Molio se da nikada ne sazna za drugu; videla bi ih kao jedno, iako ih on svakako nije sagledavao tako.

Avijenda se zagleda u njega, nakrivljene glave i sa titrajem osmejka na usnama. Pribrala se i sad se držala tako da bi Sorilea bila ponosna. „Hvala ti, Rande al’Tore. Bair veli kako je dobro podsećati se s vremena na vreme kako muškarac ne zna sve. Postaraj se da me obavestiš kad budeš nameravao da zaspiš. Ne želim da dođem kasno i probudim te.“

Rand je ostao da sedi i zuri u pod posle njenog odlaska. Kairhijenjanin koji igra Igru kuća bio je obično razumljiviji od svake žene koja se ni najmanje nije trudila da bude zagonetna. Podozrevao je da ono što oseća prema Avijendi, šta god to bilo, samo još gore sve zapetljava.

Ono što volim, uništavam, nasmeja se Lijus Terin. Ono što uništavam, volim.

Umukni!, pomisli Rand besno, i tanušni smeh nestade. Nije znao koga voli, ali znao je koga namerava da spase. Od svega mogućeg, ali ponajviše od sebe.

Avijenda je u hodniku klonula uz vrata i počela da udiše duboko, smirujuće.

Ili je to makar trebalo da je smiri. Srce joj je i dalje pokušavalo da se probije kroz grudni koš. Boravak u blizini Randa al’Tora rastezao ju je golu nad vrelim ugljevljem, rastezao je sve dok ne bi pomislila da će joj kosti popucati. Doneo joj je takvu sramotu kakvu je mislila da nikad neće spoznati. Sjajna šala, rekla mu je, i jednim delom svog bića želela je da se smeje. Imala je toh prema njemu, ali i mnogo veći prema Elejni. On joj je samo spasao život. Lanfear bi je ubila bez njega. Lanfear je želela da ubije nju naročito, i to što bolnije. Nekako, Lanfear je znala. Pored onoga čemu se podvrgla zbog Elejne, njen toh prema Randu bio je kao mravinjak u poređenju s Kičmom sveta.

Kasin – po kroju njegovog kaputa videla je da je on Gošijen, baš kao i Etan Dor; nije prepoznala njegovu septu – samo ju je okrznuo pogledom s mesta gde je čučao sa kopljima preko kolena; naravno, on nije ništa znao. Ali Lija joj se osmehnula, isuviše podstrekački za jednu ženu koju ne poznaje, isuviše znalački. Avijenda se prenerazila kada je shvatila da misli kako su Čarini, što je Lija bila sudeći po njenom kaputu, često bili podli kao mačke; o svim Devicama je oduvek mislila samo kao o Far Dareis Mai. Rand al’Tor joj je sasvim zavrteo mozak.

Ipak, prsti su joj besno sevnuli. Zašto se osmehuješ, devojko? Zar ne možeš vreme da koristiš za nešto bolje?

Lijine obrve se malo podigoše i njen osmeh postade još veseliji. Prsti joj se pomeriše u odgovoru. Kome ti to ’devojko*, devojko? Još nisi Mudra, ali više nisi ni Devica. Mislim da ćeš staviti svoju dušu u venac da ga položiš muškarcu pred noge.