„Mangin”, reče ona. „Rečeno mu je za ovo jutro:“ Lica većine Mudrih bila su bezizražajna, ali Bair i Sorilea su otvoreno pokazivale svoje neodobravanje. Začudo, to je bilo usmereno na Berelajn.
„Nemam nameru da prisustvujem vešanju svakog ubice“ reče Rand hladno. Zapravo, zaboravio je, ili radije istisnuo to iz glave. Vešanje čoveka koji ti se dopada nije nešto čega bi se iko rado sećao. Ruark i ostali poglavari nisu to čak ni pomenuli kada je razgovarao sa njima. Još jedna istina bila je to da ne namerava da prida ovom pogubljenju posebnu važnost. Aijeli su morali da poštuju zakon kao i svi drugi; Kairhijenjani i Tairenci morali su tome da posvedoče i da znaju kako neće davati Aijelima nikakve povlastice, te samim tim ni njima.
Mejlan je svakako izgledao zamišljeno, a znoj se rosio na Arakomeovom čelu, iako je to možda bilo od vrućine. Kolaver, prebledelog lica, kao da ga je prvi put ugledala. Berelajn je žalosno pogledala Bair i Sorileu, koje su klimnule glavom; zar su joj mogle reći da će on odgovoriti tako kao što jeste? To mu se nije činilo mogućim. Ostali su pokazivali iznenađenje, drugi zadovoljstvo, ali on je naročito zapazio kako je sve primila Selanda. Razrogačena, zaboravila je na Device; ako je Randa ranije gledala sa strahom, sada je bila prestravljena. Pa, šta se tu može.
„Odmah idem u Kaemlin", reče im Rand. Među Kairhijenjanima i Tairencima začu se tih zvuk, veoma nalik uzdasima olakšanja.
Nije bilo nikakvo čudo što su ga svi pratili sve do odaje određene za njegova Putovanja. Osim Berelajn, Device i Crveni štitovi zadržali su mokrozemce; nisu naročito voleli da puštaju Kairhijenjane blizu njega, a bilo mu je drago što su danas sprečili i Tairence. Bilo je tu mnogo besnih pogleda, ali niko nije rekao ništa, ne njemu. Pa čak ni Berelajn, koja je išla odmah za njim sa Mudrima i Avijendom i tiho govorila, uz povremeni tihi smeh. Od toga su mu se ježile malje na potiljku; Berelajn i Avijenda u razgovoru. I taj smeh?
Kod vrata odaje za Putovanja s četvrtastim duborezom, pažljivo je pogledao preko Berelajnine glave kada se ona spustila pred njim u duboki kniks. „Brinuču se o Kairhijenu pravično i bez straha do tvoga povratka, gospodaru Zmaju.“ Možda je, i pored Mangina, jutros zaista došla samo da bi to rekla, i da bi je čuli ostali plemiči. Iz nekog razloga to je kod Sorilee izazvalo povlađujući osmeh. Moraće da otkrije šta se tu dešava; ne sme da dozvoli da se Mudre mešaju Berelajn u nadležnosti. Ostale Mudre odvukle su Avijendu u stranu; izgleda da su na smenu razgovarale s njom, veoma odlučno, mada nije mogao da razabere reči. „Kada sledeči put vidiš Perina Ajbaru", dodade Berelajn, „molim te da mu preneseš moje najtoplije želje. Kao i Metu Kautonu.“
„Željno čekamo povratak gospodara Zmaja" šlaga Kolaver, sa pažljivo nameštenim nepročitljivim izrazom lica.
Mejlan se besno zagleda u nju zato što joj je uspelo da prva progovori, pa održa kitnjasti govor ne rekavši zapravo ništa više nego ona, čemu Maringil naravno nije mogao da doskoči, makar kad je nakićenost posredi. Fionda i Anaijela su nadmašile jedna drugu, sa toliko komplimenata da je on zabrinuto osmotrio Avijendu, ali ova je i dalje bila zauzeta među Mudrima. Dobrejn se zadovoljio sa: „Do povratka mog gospodara Zmaja", dok su Marakon, Guejam i Arakome promrmljali nešto nerazumljivo, s oprezom u očima.
S olakšanjem je šmugnuo unutra, dalje od njih. Usledilo je iznenađenje kada je Melaina ušla za njim pre Avijende. On upitno podiže obrvu.
„Moram porazgovarati s Baelom o nečemu u vezi s Mudrima", reče mu ona odlučnim glasom, a onda smesta oštro pogleda Avijendu, koja je izgledala kao sušto nevinašce, po čemu je Rand shvatio da nešto krije. Avijenda je prirodno mogla da izgleda kojekako, ali nikad kao nevinašce; nikad u tolikoj meri.
„Kako želiš“, reče on. Pretpostavljao je da su Mudre čekale priliku da je pošalju u Kaemlin. Ko je mogao bolje da se postara da Rand ne utiče pogrešno na Baela, od Baelove žene? Poput Ruarka, taj ih je imao dve, a Met je uvek govorio kako je to ili san ili košmar, s tim da ne može da se odluči između te dve mogućnosti.
