„Jedna od Koireninih uhoda", reče Egvena sasvim sigurna u to. „Ili radi za Sivi ađah.“
Nekoliko Mudrih ljutito promrmlja nešto upola glasa; Sorilea glasno frknu zgađena, a Amis uzdahnu teško i razočarano. Druge su mislile drugačije. Korelna, zelenooki jastreb od žene sa mnogo sedih u kosi boje lana, sumnjičavo je odmahnula glavom, dok je Tijalin, mršava crvenokosa žena oštrog nosa, pogledala Egvenu s neskrivenom nevericom.
Uhođenje je kršilo đi’e’toh, mada Egvena nije mogla da prokljuvi kako se to uklapalo u činjenicu da šetači kroz snove zaviruju u tuđi san kad god im se prohte. Nije bilo svrhe da ih podseća kako Aes Sedai ne poštuju đi’e’toh. To su znale; samo im je bilo teško da zaista poveruju ili shvate, kako za Aes Sedai, tako i za bilo koga drugog.
Šta god da su mislile, opkladila bi se u bilo šta da je u pravu. Galdrijan, poslednji kralj Kairhijena, imao je savetnicu Aes Sedai pre nego što je ubijen. Nijanda Murvin je bila gotovo nevidljiva čak i pre nego što je nestala po Galdrijanovoj smrti, ali Egvena je saznala da je povremeno posećivala seoska imanja gospe Arilin. Nijanda je bila Siva.
„Izgleda da su pod taj krov postavili stotinu stražara“, reče Bair nešto kasnije. Glas joj je postao veoma blag. „Kažu da u gradu još vlada nemir, ali mislim da se plaše Aijela.“ Zabrinjavajuće zainteresovani izrazi pojaviše se na mnogim licima.
„Stotinu!", uskliknu Egvena. „Dovele su stotinu ljudi?“
Amis odmahnu glavom. „Više od pet stotina. Timolanovi izvidnici pronašli su većinu ulogorenu na manje od pola dana severno od grada. Ruark je govorio o tome, a Koiren Seldain je rekla da su ti ljudi počasna straža, ali i da je većina ostala izvan grada kako nas ne bi uzbunila.“
„Misle da će otpratiti Kar’a’karna do Tar Valona.“ Sorilein glas mogao je da razbije kamen, a u poređenju s izrazom njenog lica i taj ton je delovao meko. Egvena nije zadržala za sebe sadržinu pisma , koje je Elaida uputila Randu. Mudrima se ona sve manje dopadala svaki put kad bi je čule.
„Rand nije toliko blesav da prihvati tu ponudu", reče Egvena, ali misli joj se nisu bavile time. Pet stotina ljudi moglo je da čini počasnu stražu. Elaida je mogla i pomisliti da Ponovorođeni Zmaj očekuje nešto slično, čak i da će mu to polaskati. Na pamet joj je palo nekoliko predloga, ali morala je da bude pažljiva. Pogrešna reč mogla je nagnati Amis i Bair – ili još gore, Sorileu; izmicanje Sorilei bilo je nalik na provlačenje po stazi obrasloj strnjikom – da joj narede nešto što ne bi mogla da posluša i opet uradi samo ono što ona može. Ili je takva mogućnost makar postojala. „Pretpostavljam da poglavari drže na oku te vojnike izvan grada?“ Pola dana severno – pre će biti čitav dan, pošto oni nisu Aijeli – bilo je predaleko da bi bilo opasno, ali malo opreza nikad nije na odmet. Amis klimnu glavom; Sorilea pogleda Egvenu kao da je pitala ima li sunca na nebu u podne. Egvena se nakašlja. „Da.“ Poglavari teško da bi načinili takvu grešku. „Dobro. Evo mojih predloga. Ako ijedna od tih Aes Sedai ode u palatu, neke od vas koje mogu da usmeravaju treba da idu za njima i postaraju se da ove ne ostave za sobom nikakve zamke.“ Zaklimale su. Dve trećine prisutnih žena umelo je da rukuje saidarom, neke jedva nešto više od Sorilee, druge jednako koliko i Amis, koja je bila jaka kao i sve Aes Sedai koje je Egvena dotad upoznala; taj odnos je otprilike važio i za Mudre u celini. Njihove veštine razlikovale su se od veština Aes Sedai – ponegde manje, tu i tamo više, ali uopšteno govoreći, bile su drugačije – ali opet je trebalo da budu u stanju da nanjuše svaki nedobrodošli dar. „I moramo se uveriti da ih je samo šest.“
To je morala da objasni. Čitale su knjige mokrozemaca, ali čak i one kadre da usmeravaju nisu zaista poznavale obrede koji su nikli oko Aes Sedai čiji je zadatak bio da se bave muškarcima koji su pronašli saidin. Među Aijelima, muškarac koji sazna da može da usmerava mislio je da je izabran i odlazio je u Pustoš da lovi Mračnog; nijedan se nikad nije vratio. Što se toga tiče, ni Egvena nije poznavala te obrede, sve dok nije otišla u Kulu; priče koje je ranije slušala retko su imale ikakvih sličnosti s istinom.
„Rand može da izađe na kraj sa dve žene odjednom", završi ona. Znala je to sa sigurnošću. „Možda bi čak bio u stanju da se poduhvati i sa šest, ali ako ih je više nego što su se pokazale, to je onda dokaz da su u najmanju ruku lagale, makar samo time što su nešto prećutale.“ Umalo se nije trgla od njihovog mrštenja; ako slažete, izazivate toh za onoga koga lažete. Ali u njenom slučaju to je bilo neophodno. Bilo je.
