Egveni zapravo i nije smetalo da pojede nešto – jutros je bila previše uzbuđena da bi obedovala – ali Sorilea je nadgledala svaki njen zalogaj i taj nadzor malčice joj je otežavao gutanje. Kao i činjenica da su želele da razgovaraju o tome šta da čine s Aes Sedai. Ako su Aes Sedai neprijateljski raspoložene prema Randu, moraće biti pod prismotrom i moraće se pronaći način da se on sačuva. Čak je i Sorilea bila pomalo uznemirena zbog mogućnosti da se neposredno sukobe s Aes Sedai – nije se plašila; nelagodnost je u njoj izazivalo suprotstavljanje običajima – ali sve što je neophodno da se zaštiti Kar’a’karn moraće da se učini.
Što se Egvene tiče, ona se brinula da će one možda Sorilein predlog da ostane među šatorima pretvoriti u zapovest. To ne bi mogla nikako da izbegne, ne bi mogla izbeći pedeset očiju, osim ako bi ostala u svom šatoru. Kako to Rand Putuje? Mudre će učiniti sve što bude neophodno, sve dok to ne dira u đi’e’toh; Mudre ga možda tu i tamo tumače drugačije, ali drže se svog tumačenja čvrsto koliko i bilo koji drugi Aijel. Svetlosti, Rodera je iz Šaidoa, jedna od više hiljada zarobljenih u boju koji je Šaidoe oterao dalje od grada, ali Mudre prema njoj nisu postupale nimalo drugačije nego prema ma kom drugom gai’šainu, i koliko je Egvena mogla da primeti, Rodera se nije ponašala nimalo drugačije od ma kog drugog gai’šaina, ni najmanje. One neće prekršiti đi’e’toh, koliko god to bilo neophodno.
Na svu sreću, ta tema nije pokrenuta. Nažalost, pitanje njenog zdravlja jeste. Mudre nisu poznavale Isceljivanje, niti kako da koristeći Moć provere nečije zdravlje. Umesto toga, imale su sopstvene načine ispitivanja. Neki su joj izgledali poznato iz vremena kada je učila od Ninaeve kako bi postala Mudrost: zavirivanje u oči, osluškivanje srca kroz šuplju drvenu cev. Neki postupci bili su osobeno aijelski. Doticala je nožne prste sve dok ne bi osetila vrtoglavicu, skakala gore- dole u mestu sve dok ne bi pomislila da će joj oči iskočiti iz glave, te trčala oko šatora Mudrih dok joj pred očima ne bi izbile tačkice, a onda bi je kakav gai’šain polio vodom, popila bi onoliko koliko je bila u stanju da zadrži u sebi, prikupila suknje i nastavila da trči. Aijeli su se veoma uzdali u izdržljivost. Da je za korak bila prespora, da se zateturala i stala pre nego što joj je Amis rekla da sme, zaključile bi da joj se zdravlje ipak nije dovoljno oporavilo.
Kada je Sorilea najzad klimnula glavom i rekla: „Devojko, zdrava si kao Devica", Egvena se zanosila i soptala. Jedna Devica to ne bi morala da radi, bila je sigurna. Opet, osetila je ponos. Nikada sebe nije smatrala mekušcem, ali znala je vrlo dobro da bi pre nego što je započela svoj život s Aijelima na polovini ovakve probe pala na nos. Još godina, pomislila je, i trčaću jednako dobro kao i ma koja Far Dareis Mai.
S druge strane, jedva da joj je i bilo do povratka u grad. Pridružila se Mudrima u šatoru za preznojavanje – najzad je ne teraju da preliva vrelo kamenje vodom; to je radila Rodera – i uživala u vlažnoj vrelini koja joj je opuštala mišiće, a izašla je samo zato što su im se pridružili Ruark i dva druga poglavara klanova, Timolan od Mijagoma i Indirijan od Kodara, visoki i krupni prosedi muškarci grubih i trezvenih lica. Izjurila je iz šatora da se žurno obavije šalom. Uvek je očekivala da čuje smeh kada je to činila, ali Aijeli kao da nikako nisu mogli da shvate zbog čega ona to žuri da napusti šator za preznojavanje kad god unutra uđu muškarci. Da su shvatali, to bi se sasvim uklopilo u aijelski humor, ali na svu sreću nisu ništa povezali, i bilo joj je veoma drago zbog toga.
Prikupivši sa urednih hrpica ispred šatora za preznojavanje ostatak odeće, pohitala je u svoj šator. Sunce je sada već bilo nisko, i posle lakog obroka bila je spremna da zaspi, previše umorna čak i da pomisli na Tel’aran’riod. Previše umorna da se seti i većine svojih snova – tome su je Mudre učile, između ostalog – ali od onih koje je pamtila najviše ih je bilo o Gavinu.
Iz nekog razloga, kada je Kovinda došla da je probudi u sivilu praskozorja, Egvena se osećala osveženo uprkos snovima. Osveženo i spremno da vidi šta može saznati u gradu. Posle dugog zevanja i protezanja već je bila na nogama i pevušila je dok se žurno umivala i oblačila, jedva odvojivši dovoljno vremena da se propisno očešlja. Pohitala bi što dalje od šatora ne gubeći vreme na doručak, ali Sorilea ju je spazila i tako je ta pomisao naglo bila osujećena. I ispostavilo se da je tako i bolje.
„Nije trebalo tako brzo da odeš iz šatora za preznojavanje", rekla joj je Amis i uzela činiju sa kašom i suvim voćem od Rodere. Bezmalo dvadeset Mudrih tiskalo se na ulazu u Amisin šator, a Rodera, Kovinda i muškarac u belom po imenu Doilan, još jedan pripadnik Šaidoa, trčkarali su unaokolo kako bi ih sve poslužili. „Ruark je imao dosta toga da kaže o tvojim sestrama. Možda ti tome možeš dodati još štogod.“
