Kada se Berelajn okrenula da izađe iz šatora, Egvena joj spusti ruku na mišicu. „Sa njima se mora postupati pažljivo. Neće biti prijateljski nastrojene prema Randu, ali pogrešne reči, pogrešni pokreti, mogli bi kod njih da izazovu neskriveno neprijateljstvo.“ To je bilo sasvim tačno, ali ne i ono što je trebalo da kaže. Radije bi da joj iščupaju jezik nego da moli Berelajn za uslugu.
„Već sam imala posla s Aes Sedai, Egvena Sedai", reče druga žena suvo.
Egvena se uzdrža da ne udahne duboko. To se moralo učiniti, ali nije nameravala da pokaže toj ženi koliko joj sve to teško pada. „Elaida Randu ne smera ništa dobro, baš kao što lasica nema dobrih namera prema kokoši, a ove Aes Sedai su Elaidine. Ako saznaju da postoji neka Aes Sedai koja je na Randovoj strani, ovde gde im je nadohvat ruke, ta bi mogla ubrzo da nestane.“ Zagledala se u Berelajnino neodgonetljivo lice, nesposobna da natera sebe da kaže još štogod.
Dugi trenutak kasnije, Berelajn se osmehnu. „Egvena Sedai, učiniću za Randa sve što je u mojoj moći.“ I njen osmeh i ton njenog glasa... ulivali su nepoverenje.
„Devojko", oštro reče Sorilea i začudo, Berelajnini obrazi buknuše rumenilom.
Ne gledajući Egvenu, Berelajn reče pažljivo i naoko bez ikakvih nagoveštaja u glasu: „Volela bih da ne kažete Ruarku.“ Zapravo, nije gledala ni u koga, ali se trudila da ne primećuje Egvenino prisustvo.
„I nećemo", ubaci Amis brzo, ostavivši Sorileu otvorenih usta. „Nećemo.“ Ponavljanje je bilo namenjeno Sorilei, s mešavinom čvrstine i molbe, tako da najstarija Mudra konačno klimnu glavom, mada donekle nevoljno. Berelajn je bukvalno uzdahnula od olakšanja pre nego što se sagnula i izašla iz šatora.
„U tom detetu ima duha", nasmeja se Sorilea ubrzo pošto je Berelajn otišla. Zavalivši se ponovo na jastuke, potapšala je mesto kraj sebe pozivajući Egvenu da se tu smesti. „Treba da joj nađemo odgovarajućeg muža, čoveka koji bi joj bio pravi par. Ako takav postoji među mokrozemcima.“
Brišući ruke i lice vlažnom krpom koju joj je donela Rodera, Egvena se zapitala da li je to dovoljno temeljan uvod za pristojno raspitivanje o Berelajn. Uzela je šoljicu za čaj od zelenog porcelana Morskog naroda, i zauzela svoje mesto u krugu Mudrih. Ako neka od ostalih odgovori Sorilei, biće to sasvim dovoljno.
„Da li si sigurna da te Aes Sedai misle da naude Kar’a’karnu?", upita Amis umesto toga.
Egvena porumene. Misli na govorkanja u času kada se mora pozabaviti važnim pitanjima. „Da“, odgovori ona brzo, a onda sporije: „Ili makar... ne znam baš tačno da li nameravaju da mu naude. Bar ne namerno.“ U Elaidinom pismu pomenute su „sve počasti i poštovanje" koje on zaslužuje. A koliko po mišljenju jedne bivše Crvene sestre zaslužuje ma koji muškarac kadar da usmerava? „Ali ne sumnjam da će hteti da ga nekako nadziru, da ga nagnaju da postupa po Elaidinoj volji. One mu nisu prijatelji.“ A koliko su mu prijatelji Aes Sedai iz Salidara? Svetlosti, mora da popriča s Ninaevom i Elejnom. „I baš je njih briga što je on Kar’a’karn.“ Sorilea nabusito zagunđa.
„Smatraš da će pokušati tebi da naude?", upita Bair i Egvena klimnu glavom.
„Ako otkriju da sam ovde...“ Pokušala je da prikrije drhtaj srknuvši čaj od nane. Bilo kao sredstvo pritiska na Randa, bilo kao Prihvaćenu bez nadzora, daće sve od sebe da je odvuku natrag u Kulu. „Neće me ostaviti na slobodi ako se iole budu pitale za to. Elaida će hteti da Rand sluša samo nju i nikog više.“ Bair i Amis se smrknuto zgledaše.
„Onda je odgovor jednostavan.“ Sorilea je zvučala kao da je sve već odlučeno. „Ti ćeš ostati u šatorima, i one te neće pronaći. Mudre izbegavaju Aes Sedai, u svakom slučaju. Ako ostaneš sa nama još nekoliko godina, od tebe ćemo napraviti odličnu Mudru.“
Egvena umalo ne ispusti pehar. „Laskaš mi", reče ona obazrivo, „ali pre ili kasnije moraću da odem.“ Sorilea nije izgledala uverena u to. Egvena je naučila da s Amis i Bair nekako drži do svog mišljenja, ali sa Sorileom...
„Ne bih rekla da će to biti uskoro", reče joj Bair s osmehom, kako ne bi zvučala zajedljivo. „Ti imaš još mnogo toga na naučiš.“
„Da, i željna si da se vratiš učenju", nadoda Amis. Egvena se trudila iz petnih žila da ne pocrveni, a Amis se namrštila. „Čudno mi izgledaš. Da se nisi jutros premorila? Bila sam sigurna da si se dovoljno oporavila...“
„Jesam", žurno reče Egvena. „Uistinu jesam. Već danima nemam glavobolje. To je zbog prašine, dok sam trčala ovamo. A i u gradu je veća gužva nego što pamtim. I bila sam toliko uzbuđena da nisam dovoljno doručkovala.“
Sorilea mahnu Roderi. „Donesi malo medenjaka, ako ih je ostalo, sira i sve voće koje možeš pronaći.“ Ona bočnu Egvenu u rebra. „Žena mora imati malo mesa na sebi.“ I to joj kaže žena koja izgleda kao da je toliko dugo provela na suncu da su joj se svi mišići sasušili.
