Posle više meseci pretvaranja, Egvena nije morala da razmišlja kako bi shvatila da ova to misli na poslanstvo iz Kule. „Reći ću vam koliko mogu. Šta je rekao?“
Ponajpre, bilo je šest Aes Sedai, i među njima dve Crvene, ne jedna – Egvena nije mogla da poveruje da je Elaida toliko nadmena, ili možda glupava, da pošalje makar i jednu – ali je barem Siva bila glavna. Mudre, koje su većinom ležale u širokom krugu kao žbice točka, dok su neke stajale ili klečale u prostoru između njih, pogledaše u Egvenu čim su navedena sva imena.
„Plašim se da poznajem samo dve od njih", reče ona obazrivo. „Na kraju krajeva, Aes Sedai ima mnogo, a ja nisam bila punopravna sestra dovoljno dugo da ih mnogo upoznam.“ Glave su zaklimale; prihvatile su to. „Nesuna Bihara je otvorena – sasluša sve strane pre nego što donese zaključak – ali ume da otkrije i najmanju nedoslednost u onome što kažete. Vidi sve, pamti sve; može da pogleda stranicu i ponovi njenu sadržinu od reči do reči, ili da isto tako ponovi razgovor koji je čula pre godinu dana. Mada, ponekad razgovara sama sa sobom, i kaže šta misli a da to i ne primeti.“
„Ruark je kazao da se ona zanima za Kraljevsku biblioteku.“ Bair promeša svoju kašu, zagledana u Egvenu. „Rekao je da je čuo kako mrmlja nešto o pečatima.“ Brzo domunđavanje proširi se među ostalim ženama i utiša se tek kad se Sorilea glasno nakašljala.
Mešajući kašu – u njoj je bilo komadića suvih šljiva i nekakvih slatkih bobica – Egvena razmisli. Ako je Elaida podvrgla Sijuan ispitivanju pre nego što ju je smakla, zna da su tri pečata slomljena. Rand je dva čuvao skrivena – Egvena je priželjkivala da zna gde; on izgleda u poslednje vreme ni u koga nema poverenja – a Ninaeva i Elejna su jedan pronašle u Tančiku i odnele ga u Salidar, ali Elaida za njih nije mogla da zna. Osim ako nije imala uhode u Salidaru. Ne. Mozganje o tome bilo je za kasnije, u ovom trenutku je beskorisno. Elaida sigurno očajnički traga za ostalim. To što je poslala Nesunu u drugu najveću svetsku biblioteku posle one u Beloj kuli imalo je smisla i ona im tako i kaza pošto je progutala malo suvih šljiva.
„Tako sam i rekla sinoć", zareža Sorilea. „Erina, Kolinda, Edara, vas tri otiđite u biblioteku. Tri Mudre bi trebalo da su kadre da pronađu ono što se pronaći može pre jedne Aes Sedai.“ Na te reći tri žene su obesile nos; Kraljevska biblioteka bila je ogromna. Opet, Sorilea je bila Sorilea, i mada su imenovane mrmljale i uzdisale, spustile su svoje činije sa kašom i smesta otišle. „Rekla si da ih poznaješ dve", nastavi Sorilea pre nego što su izašle iz šatora. „Nesunu Biharu i koju još?“
„Sarenu Nemdal", reče Egvena. „Morate razumeti, niti jednu ne poznajem dobro. Sarena je poput većine Belih – o svemu razmišlja razložno, a ponekad se čini da je iznenađena kad neko postupa sledeći srce – mada je i sama preke naravi. Mahom to drži pod čvrstom kontrolom, ali ako samo pogrešno istupite u pogrešnom trenutku, može vam... slomiti nos pre nego što stignete da trepnete. Ipak, sluša ono što govorite i priznaće da nije bila u pravu, čak i pošto je prasnula. Bar kad se umiri.“
Strpavši punu kašiku i bobica i kaše u usta, pokušala je da zagleda Mudre, a da to tako ne izgleda; činilo se da niko nije primetio njeno oklevanje. Umalo nije rekla da bi ih Sarena poslala da ribaju pod pre nego što bi stigle da trepnu. Obe žene je poznavala samo zahvaljujući podukama koje je imala kao polaznica. Nesuna, vitka Kandorka ptičjih očiju, mogla je da primeti kad vam pažnja popusti čak i okrenuta leđima; Egvena je bila na nekoliko njenih časova. Od Sarene je Egvena čula samo dva predavanja, o prirodi stvarnosti, ali bilo je teško zaboraviti ženu koja krajnje ozbiljno saopštava da su lepota i ružnoća podjednako iluzorne, iako joj je samoj lice takvo da svakog muškarca natera da se osvrne za njom.
„Nadam se da si upamtila još nešto“, reče Bair, nagnuvši se prema njoj oslonjena na lakat. „Izgleda da si nam ti jedini izvor saznanja.“
Egvena je to shvatila tek trenutak kasnije. Da, naravno. Bair i Amis su sigurno sinoć pokušale da zavire u snove Aes Sedai, ali Aes Sedai su svoje snove zaštitile. Bila je to veština koju nije naučila pre svog odlaska iz Kule i zbog toga se sada kajala. „Pokušaću da se prisetim. Gde su njihove sobe u palati?“ Ako već smera da se približi Randu kad sledeći put bude došao, bolje je da ne tumara kraj njihovih odaja dok traži put. Pogotovo ne kraj Nesuninih. Sarena se možda i ne bi setila nekakve tamo polaznice, ali Nesuna svakako bi. I kad je već o tome reč, mogla bi da je se seti i neka od onih koje ne poznaje; mnogo se šuškalo o Egveni al’Ver dok je ona bila u Kuli.
„Odbile su Berelajninu ponudu hladovine makar i na jednu noć.“ Amis se namršti. Među Aijelima se ponuda gostoprimstva uvek prihvatala; odbijanje, čak i među krvnim neprijateljima, bilo je sramno. „Borave sa ženom po imenu Arilin, plemkinj om među drvoubicama. Ruark smatra da je Koiren Seldain poznavala tu Arilin pre jučerašnjeg dana.“
