Vrativši se do mesta gde je pao, podigao je Zmajevo žezlo s kićankama. Sagnuo se s naporom, a kratko koplje bilo mu je teško. Džedeen se nije mnogo udaljio pošto mu je sedlo bilo prazno; taj konj je bio dobro obučen. Rand uzjaha. „Ovde sam uradio koliko sam mogao", rekao je – neka misle šta god im je volja – i podbo konja petama.
Ako već nije mogao da umakne sećanjima, umakao je Aijelima. Makar privremeno. Predao je Džedeena konjušaru i obreo se u palati pre nego što su ga Nandera i Kaldin sustigli, sa oko dve trećine Devica i Planinskih plesača. Nekoliko ih je ostalo da se pobrine za mrtve. Kaldin je izgledao nadureno i razdraženo. Po žaru u Nanderinim očima Rand je pomislio da treba da mu bude drago što nije pod velom.
Pre nego što je stigla da progovori, gazdarica Harfor prišla je Randu i načinila duboki naklon. „Gospodaru Zmaju", rekla je grlenim, snažnim glasom, „upućena je molba za prijem kod tebe, od gospe od talasa iz klana Katelar, od Ata’an Mijera.“
Ako fini kroj Rinine crveno-bele haljine nije bilo dovoljan da se kaže kako je titula „prve sobarice" pogrešna, njeno ponašanje to svakako jeste bilo. Pomalo bucmasta žena prosede kose i duguljaste brade gledala je Randa pravo u oči, zabacivši glavu unazad kako bi joj to pošlo za rukom, i nekako je izmešala odgovarajući stepen poštovanja, potpuno odsustvo poniznosti i oholost kakvu većina plemkinja nije mogla da postigne. Poput Halvina Norija, ona je ostala kada je većina pobegla, mada je Rand podozrevao da je njen motiv bio da brani i sačuva palatu od osvajača. Ne bi se iznenadio kada bi saznao da je s vremena na vreme pretraživala njegove odaje ne bi li pronašla skrivene dragocenosti iz palate. Ne bi se iznenadio ni kada bi saznao da je pokušala da pretraži i Aijele.
„Morski narod?“, reče on. „Šta žele?“
Pogledala ga je strpljivo, trudeći se da mu povlađuje. A taj trud je bio sasvim očigledan. „U molbi to ne piše, gospodaru Zmaju.“
Ako je Moraina išta znala o Morskom narodu, nije to uključila u njegovo učenje, ali po Rininom ponašanju mogao je da zaključi da je ta žena važna. Gospa od talasa je svakako zvučalo veoma važno. To je podrazumevalo Veliku dvoranu. Nije bio tamo od svog povratka u Kairhijen. Iako nije imao nikakvih razloga da izbegava prestonu dvoranu; jednostavno nije bilo potrebe da ide tamo. „Po podne“, rekao je polako. „Reci joj da ću je primiti sredinom popodneva. Dodelila si joj dobre odaje? A njenoj pratnji?“ Sumnjao je da iko sa toliko uzvišenom titulom putuje sam.
„Odbila ih je; uzeli su sobe u
Rand i sam umalo ne iskrivi lice. Elenija je nesumnjivo pripremila još jedno pridikovanje o tome kako baš njoj pripada Lavlji presto; još mu nije uspelo da čuje više od svake treće reči. Nju je lako mogao da odbije. Opet, zaista bi trebalo da nauči nešto o istoriji Andora, a niko o tome nije znao više od Elenije Sarand. „Pošalji je u moje odaje, molim te.“
„Zar zaista misliš da kći naslednica treba da dobije presto?“ Rinin glas nije bio grub, ali iz njega je potpuno iščezlo poštovanje. Lice joj se nije promenilo, ali Rand je bio siguran da će na njegov pogrešan odgovor ona dreknuti: „Za Elejnu i Belog lava“ i pokušati da mu prospe mozak, bez obzira na Aijele u blizini.
„Mislim", uzdahnu on. „Lavlji presto je Elejnin. Tako mi Svetlosti i moje nade u ponovno rođenje i spasenje, jeste.“
Rina ga je za trenutak posmatrala, a zatim raširila suknje u još jednom dubokom naklonu. „Poslaću ti je, gospodaru Zmaju.“ Leđa su joj bila ukrućena dok se klizeći udaljavala, ali takva su bila uvek; nije mogao da ustanovi je li poverovala makar u jednu reč.
„Lukav neprijatelj", reče Kaldin uspaljeno pre nego što je Rina prevalila pet koraka, „postaviće slabu zasedu kroz koju treba da se probiješ. Sa samopouzdanjem zbog toga što si se rešio pretnje, manje ćeš paziti i ući ćeš u sledeću, jaču zasedu.“
Odmah za Kaldinom, Nandera hladno reče: „Mladići umeju da budu plahi, mladići umeju da budu nagli, mladići umeju da budu blesavi, ali Kar’a’karn ne sme dopustiti sebi da bude mladić.“
Rand se osvrnu pre nego što je pošao, taman toliko da kaže: „Sada smo se vratili u palatu. Izaberite dvoje.“ Nije se mnogo iznenadio kada su Nandera i Kaldin izabrali sebe, a nimalo kada su krenuli za njim obavijeni teškom tišinom.
