„Nijedan Išarin sin nije poživeo duže od dvadesete.“ Elenija slegnu ramenima i otpi malo punča; ta tema je nije zanimala. Ali ju je podsetila na nešto. „Devet kraljica vladalo je tokom Stogodišnjeg rata i nijedna od njih nije imala sina koji je poživeo duže od dvadeset tri godine. Bitke su se vodile neprestano, a Andor je bio pritisnut sa svih strana. Ama, za vreme Maragejnine vladavine četiri kralja povela su vojsku na nju – postoji grad koji je dobio ime po tom boju, na licu mesta. Kraljevi su bili...“
„Ali sve su te kraljice bile iz Suranove i Išarine loze?", ubaci Rand brzo. Ova žena će mu opisati njihove živote dan po dan, samo li joj to dopusti. Dok je sedeo, pokaza joj da i sama zauzme mesto.
„Da", reče ona s oklevanjem. Verovatno je oklevala da u to uključi i Surana. Ali smesta se ozarila. „Vidiš, stvar je u tome koliko neko u sebi ima Išarine krvi. Koliko linija povezuje čoveka s njom i u kom stepenu. U mom slučaju...“
„Teško mi je da to razumem. Na primer, uzmimo Tigrejnu i Morgazu. Morgaza je imala najviše prava da nasledi Tigrejnu. Pretpostavljam da to znači da su bile u bliskom srodstvu?“
„Bile su rođake.“ Elenija se potrudi da prikrije razdraženost zbog toga što je tako često prekida, pogotovo sada, kad je bila toliko blizu suštini onoga što je htela da kaže, ali ipak stisnu usta. Izgledala je kao lisica spremna da ujede pile koje joj neprestano izmiče.
„Tako dakle.“ Rođake. Rand dobro otpi, ispraznivši pehar dopola.
„Svi smo mi rođaci. Sve Kuće.“ Njegovo ćutanje kao da ju je obodrilo. Osmeh joj se vratio na lice. „Sa svim tim brakovima posle hiljadu godina, nema te Kuće u kojoj ne postoji makar kap Išarine krvi. Ali ono što je važno jeste stepen, to i broj linija povezivanja. U mom slučaju...“
Rand trepnu. „Vi ste svi rođaci? Svi vi? Pa to je nemogu...“ On se napregnuto nagnu prema njoj. „Elenija, ako su Morgaza i Tigrejna bile... trgovkinje ili seljanke... u koliko su bliskom rodu mogle biti?“
„Seljanke?", uskliknu ona zagledana u njega. „Gospodaru Zmaju, kako neobična...“ Lice joj polako preblede; najzad, on je bio seljak. Ona obliznu usne uznemirenim trzajem jezika. „Pretpostavljam... da treba da razmislim.
Seljanke. To valjda znači da pripadnike svih Kuća treba da zamislim kao seljake.“ Uznemireni kikot izbi iz nje i ona ga brzo zaguši punčom. „Da su bile seljanke, ne verujem da bi iko smatrao da su u rodu. Sve veze sežu mnogo daleko. Ali nisu to bile, gospodaru Zmaju...“
Dalje ju je jedva napola slušao, utonuvši natrag u stolicu. Nisu u srodstvu.
„...ima trideset jednu liniju do Išare, dok Dijelin ima samo trideset, a...“
Zašto se najednom oseća tako opušteno? Čvorovi su mu iščezli iz mišića mada ih do tada nije ni bio svestan.
„...ako smem tako da kažem, gospodaru Zmaju.“
„Šta? Oprosti mi. Misli su mi načas odlutale – problemi zbog... Propustio sam poslednje što si mi rekla.“ Mada je u tome bilo nečeg što mu je zaparalo uvo.
Elenija se osmehivala poniznim, laskavim osmehom koji nije pristajao njenom licu. „Ama, samo sam rekla kako i sam pomalo ličiš na Tigrejnu, gospodaru Zmaju. Možda čak imaš i malo Išarine krvi...“ Ona zaćuta ciknuvši i on shvati da je na nogama.
„Ja... malo sam umoran.“ Trudio se da mu glas zvuči obično, ali zvučao mu je daleko kao da je duboko u Praznini. „Molim te da me sada ostaviš.“
Nije znao kako mu lice izgleda, ali Elenija je poskočila sa stolice i požurila da spusti pehar na sto. Drhtala je, i ako joj je lice malopre prebledelo, sad je bilo kao sneg. Spustivši se u naklon prikladan za služavku iz kuhinje koju su uhvatili u krađi, ona pohita prema vratima, i svaki korak bio joj je brži od prethodnog, posmatrajući ga sve vreme preko ramena, dok nije silovito otvorila vrata da bi se zatim zvuk cipela u trku izgubio niz hodnik. Nandera proviri unutra da pogleda kako mu je, a onda zatvori vrata.
Rand je dugo zurio u prazno. Nije ni čudo što ga sve te drevne kraljice gledaju; znaju šta on misli čak i kada sam to ne zna. Taj neočekivani nevidljivi crv brige koji ga je grizao još otkad je saznao za pravo majčino ime. Ali Tigrejna nije bila u srodstvu sa Morgazom. Njegova mati nije bila u srodstvu s Elejninom majkom. On nije bio u srodstvu sa...
„Gori si od razvratnika", reče on glasno i ogorčeno. „Prava si budala i...“ Poželeo je da Lijus Terin progovori, kako bi mogao sebi da kaže: Eto luđaka; a ja sam isti. Jesu li to mrtvi vladari Andora zurili u njega, ili Alana? On dugim koracima priđe vratima i otvori ih trzajem. Nandera i Kaldin su čučali ispod tapiserije sa šarenim pticama. „Okupite ljudstvo", reče im on. „Idem u Kairhijen. Molim vas da to ne kažete Avijendi.“
