Pred vratima svojih odaja rekao im je da pošalju Eleniju unutra kada dođe i ostavio ih u hodniku. Čekao ga je punč od šljiva u srebrom ukrašenom bokalu, ali on ga nije ni taknuo. Umesto toga, stajao je zagledan u njega, pokušavajući da smisli šta da kaže, sve dok nije shvatio šta radi i iznenađeno zastenjao. Šta pa ima da planira?
Kucanje na vratima najavilo je Eleniju; žena sa kosom boje meda, u haljini ukrašenoj zlatnim ružama nakloni se pred njim. Na bilo kojoj drugoj ženi, Rand bi pomislio kako su to tek ruže na haljini; na Eleniji su nesumnjivo predstavljale Ružinu krunu. „Gospodar Zmaj je veoma milostiv zbog toga što me je primio.“
„Želim da te pitam nešto iz istorije Andora", reče Rand. „Da li si za malo punča od šljiva?“
Eleniji se oči raširiše od oduševljenja pre nego što je stigla da se obuzda. Nesumnjivo je kovala planove kako da natera Randa na to ne bi li ga navela na svoje zahteve, a on joj je to sada pružio pravo u ruke. Na njenom lisičjem licu procveta osmeh. „Smem li imati tu čast da nalijem gospodaru Zmaju?" reče ona, ne sačekavši da joj mahne u znak pristanka. Bila je toliko zadovoljna razvojem događaja da je gotovo očekivao da ga gurne na stolicu i potera ga da podigne noge. „Na koji to deo istorije smem baciti malo svetla?“
„Zanima me uopšteno...“ Rand se namršti; to će joj omogućiti da mu u ciglo dve rečenice podrobno navede sve svoje pretke. „...To jest, kako je Suran Maravejl doveo svoju ženu ovamo. Je li on bio iz Kaemlina?“
„Išara je dovela Surana, gospodaru Zmaju.“ Elenijin osmeh načas je postao snishodljiv. „Išarina majka bila je Endara Kasalajn, u to doba namesnica Artura Hokvinga – provincija se zvala Andor – i ujedno kći Džoala Ramedara, poslednjeg kralja Aldešara. Suran je bio samo... samo vojskovođa" – umalo nije rekla da je bio niskog staleža; mogao je da se opkladi u to – „mada najbolji kojeg je Hokving imao, to svakako. Endara je odbacila svoju vlast i kleknula pred Išarom kao kraljicom.“ Rand nekako nije mogao da veruje da se to odigralo baš tako, tako glatko. „Naravno, bila su to najgora moguća vremena, zasigurno jednako loša kao i Troločki ratovi. Kada je Hokving umro, svaki plemić pomislio je da postane Veliki kralj. Ili Velika kraljica. Ali Išara je znala da niko neće biti u stanju da uzme sve; bilo je previše grupa i savezi su pucali čim bi se sklopili. Ubedila je Surana da odustane od opsade Tar Valona i dovela ga ovamo s onoliko vojske koliko je uspevao da drži na okupu.“
„Suran Maravejl je opsedao Tar Valon?" reče Rand zatečen. Artur Hokving je oko Tar Valona postavio dvadesetogodišnju opsadu i ucenio je glavu svake Aes Sedai.
„Poslednje godine", objasni ona, donekle nestrpljivo, „kako je to zapisano u gotovo svim letopisima.“ Bilo je jasno da je Suran zanima jedino kao Išarin muž. „Išara je bila mudra. Obećala je Aes Sedai da će poslati svoju najstariju kćer da uči u Beloj kuli, stekavši tako podršku Kule i savetnicu, Aes Sedai po imenu Balejr, tako da je bila prva vladarka koja je to učinila. Naravno, ostali su je sledili u tome, ali su i dalje želeli Hokvingov presto.“ Sada se zanela pričom, lice joj se živo pomeralo, i potpuno je zaboravila na pehar, zamahujući slobodnom rukom. Reći su joj navirale. „Čitav je naraštaj prošao pre nego što je ta zamisao zamrla, mada je Narasim Buran to pokušao veoma kasno, u poslednjih deset godina Stogodišnjeg rata – bio je to užasan neuspeh koji se godinu dana kasnije okončao tako što su mu glavu natakli na džilit – a trud Esmare Getares tridesetak godina pre toga prilično je bio uspešan sve dok nije pokušala da osvoji Andor, pa je poslednjih dvanaest godina života provela kao gošća kraljice Telajsijen. Esmaru su na kraju ubili, mada nije zapisano zbog čega bi iko želeo njenu smrt pošto joj je Telajsijen slomila svu moć. Vidiš, kraljice koje su došle posle Išare, od Alesinde do Lindele, sledile su ono što je ona započela, i to ne samo tako što su svoje kćeri slale u Kulu. Išara je najpre naterala Surana da obezbedi zemlju oko Kaemlina, na početku tek nekoliko sela, a onda je polako širila kontrolu. Ama, trebalo joj je pet godina da dosegne reku Erinin. Ali zemlja koju su držale kraljice Andora bila je čvrsto u njihovim rukama dok je večina ostalih koji su sebe nazivali kraljevima ili kraljicama i dalje bili zainteresovaniji za to da steknu nove zemlje nego da učvrste one koje su več imali.“
Ona zastade da dođe do daha i Rand se brzo ubaci. Elenija je govorila o tim ljudima kao da ih lično poznaje, ali njemu se vrtelo u glavi od imena koja nikada pre nije čuo. „Zašto ne postoji Kuća Maravejl?“
