Sećanje na to vratilo ju je na zemlju. Sprženo tle bilo je gotovo jednako vrelo kao i pločnici u gradu i osećala ga je kroz đonove mekih čizama. Tabanala je kroz prašinu i mozgala. Gavin nije znao mnogo više od onoga što joj je rekao u prvom razgovoru. Smatrao je da one ne tragaju baš za njom, da ona samo mora pripaziti na svoje usmeravanje i držati se što je moguće više van vidokruga. Samo što nije ni sam izgledao naročito ubeđen u to, bar ne dok je bio maskiran. Klonila se pomena odeće; on se toliko zabrinuo da će se ona naći u velikoj nevolji ako je ove Aes Sedai pronađu, toliko se brinuo da će ih dovesti do nje i toliko očigledno bio nevoljan da prestane da je viđa iako je sam to predložio. I bio je toliko ubeđen da ona treba nekako da se ušunja natrag u Tar Valon i Kulu. Ili da se pomiri s Koiren i ostalima i vrati se sa njima. Svetlosti, kako je samo trebalo da se ljuti na njega zato što misli kako bolje od nje zna šta joj valja činiti, ali zbog nečega ju je to čak i sada teralo da se popustljivo osmehne. Zbog nečega jednostavno nije mogla obično da razmišlja o njemu i činilo se da se on zavlači u svaku njenu misao.
Ugrizla se za usnu i usredsredila na pravu nevolju. Aes Sedai iz Kule. Kad bi samo mogla da natera sebe da ispita Gavina; ako mu bude postavila sitna pitanja, neće ga time izdati, pitanja o njihovim Ađasima, kuda su išle ili... Ne! Obećala je to sebi, ali kršenjem obećanja obeščastila bi ga. Bez pitanja. Samo ono što joj dobrovoljno bude rekao.
Šta god on govorio, nije imala razloga da pomišlja kako one tragaju za Egvenom al’Ver. A, priznala je to s oklevanjem, nije imala pravog razloga da pomišlja da nije tako, već samo pretpostavke i nadu. To što agent Kule ne bi u jednoj Aijelki prepoznao Egvenu al’Ver nije značilo da taj agent ne zna njeno ime, ili je možda čak čuo za Egvenu Sedai iz Zelenog ađaha. Trgla se. Odsad pa nadalje, biće u gradu krajnje obazriva. Više nego obazriva.
Stigla je do ivice šatora. Logor se prostirao miljama i prekrivao brda istočno od grada, kako pošumljena, tako i gola. Aijeli su se kretali među niskim šatorima, ali u blizini je bila samo šačica gai’šaina. Nije se videla nijedna Mudra. Prekršila je obećanje koje im je dala. Zapravo, obećanje dato Amis, ali i svima njima. Nužda joj se činila kao sve tanje opravdanje za obmanu.
„Pridruži nam se, Egvena“, doviknu joj glas neke žene. Čak i prekrivene glave, Egvena je bila lako uočljiva ukoliko se nije nalazila među devojkama koje još nisu sasvim odrasle. Suranda, Sorileina učenica, provirila je iz šatora i mahala joj. „Mudre se sastaju pozadi, među drvečem, sve do jedne, i dale su nam čitav dan da ga slobodno iskoristimo. Čitav dan.“ Takva mogućnost im se retko kad pružala i Egvena nije imala nameru to da propusti.
Žene su unutra bile opružene na jastucima i čitale su kraj lampi – šator je bio zatvoren kako ne bi ulazila prašina, pa stoga nije bilo ni svetla – ili su sedele, šile, plele ili vezle. Dve su igrale kolariću-paniću. Razgovor je ispunio šator tihim mrmljanjem, a nju je dočekalo nekoliko osmeha, u znak pozdrava. Nisu to sve bile učenice – dve majke i nekoliko prvosestara došle su u posetu – a starije žene imale su na sebi isto onoliko nakita koliko i ma koja Mudra. Sve su dopola razvezale bluze, a šalovi su im bili obmotani oko struka, mada se činilo da im vrućina zarobljena unutra ne smeta.
Jedan gai’šain unaokolo je punio šolje čajem. Po njegovom kretanju videlo se da je zanatiija, a ne algai’dsisvai: lice mu je još bilo grubo, ali nešto blaže nego inače, a činilo se da mu polazi za rukom da se krotko ponaša bez previše uloženog napora. Imao je na glavi jedan od onih poveza koji ga je označavao kao sisvai’amana. Nijedna žena nije obraćala pažnju na to, mada je trebalo da gai’šaini imaju na sebi samo belu odeću.
Egvena veza šal oko struka i sa zahvalnošću primi vodu kako bi se umila i oprala ruke, a onda razveza nekoliko vrpci na bluzi i sede na crveni jastuk s kićankama između Surande i Estejr, Erinine crvenokose učenice. „Zbog čega su se Mudre okupile?“ Nije razmišljala o Mudrima. Nije nameravala da potpuno izbegava grad – pristala je da svakog jutra svrati u
