Barem je njoj to tako zvučalo, jer kad su otišle Ninaeva reče: „Elejna, ona smo što nije zaplakala. Možda je stvarno i mislila sve ono. Pretpostavljam da bi trebalo da pokušam da budem bolja s njom.“ Rekavši to zaspala je, još uvek držeći poslužavnik u krilu.
Prikrivajući dlanom sopstveno zevanje, Elejna ustade i sve uredno stavi na mesto, gurnuvši poslužavnik pod Ninaevin krevet. Trebalo joj je malo više vremena dok je Ninaevu izvukla iz haljine i postavila je malo udobnije na krevet, ali ovu ni to nije probudilo. Kad je konačno ugasila sveću i ležala grleći jastuk, Elejna je ostala budna, piljeći u tamu i razmišljajući. Rand pokušava da se nosi sa Aes Sedai koje je poslala Elaida? Poješće ga živog. Skoro da je poželela da je prihvatila Ninaevin predlog dok je još mogao da uspe. Ona bi ga vodila kroz ma koju klopku koju bi mu postavile, bila je sigurna – Tom je dodao prilično onome što ju je majka već naučila – a nju bi slušao. Osim toga, tako bi mogla da ga veže. Na kraju krajeva, nije čekala do šala ni da bi vezala Birgitu; zašto bi čekala za Randa?
Vrpoljeći se, potonu dublje u jastuk. Moraće da sačeka. On je u Kaemlinu, ne u Salidaru. Čekaj, Sijuan reče da je u Kairhijenu. Kako...? Bila je preumorna; misli joj otplutaše. Sijuan. Sijuan je još uvek nešto krila; u to je bila sigurna.
Spavanje se prišunja, a sa njim stiže i san, brodić u kome Leana sedi na pramcu očijukajući sa muškarcem čije lice se menjalo svaki put kad bi ga Elejna pogledala. Na krmi, Sijuan i Ninaeva su se otimale jer je svaka od njih pokušavala da krmani u drugom pravcu – dok Elejna nije ustala i uzela stvari u svoje ruke. Kapetan koji ima tajne dovoljan je razlog za pobunu, ako postoji potreba.
Sledećeg jutra, Sijuan i Leana su se vratile pre nego što je Ninaeva i otvorila oči, što je bilo više nego dovoljno za ljutnju potrebnu za usmeravanje. Ali, to nije ništa vredelo. Ono što je jednom Lečeno, nije se moglo ponovo Lečiti.
„Uradiću sve što mogu, Sijuan“, reče Delana nagnuvši se da je potapše po ruci. Bile su same u dnevnoj sobi, a šolje čaja na stočiću između njih stajale su netaknute.
Sijuan uzdahnu, delujući obeshrabreno, mada, šta je mogla da očekuje posle svog ispada pred Dvoranom, Delana stvarno nije znala. Rano jutarnje svetlo ulivalo se kroz prozore, a ona pomisli na doručak koji još nije pojela, ali – ovo je bila Sijuan. Okolnosti su bile odista onespokojavajuće, a Delana nije volela da se oseća nespokojno. Ona se naučila da u licu ove žene ne vidi svoju staru prijateljicu – što i nije bilo teško, jer nimalo nije ličila na Sijuan Sanče kakvu je Delana pamtila, ni u jednom uzrastu – a opet, videti Sijuan ponovo, mladu i lepu Sijuan, bio je samo prvi udarac. Drugi je bila Sijuan koja joj se pojavila na pragu još pre nego što se sunce diglo, tražeći pomoć; Sijuan nikada nije tražila pomoć. A tu je bilo i najveće iznenađenje od svih, ono koje se ponavljalo svaki put kad se našla sa Sijuan licem u lice otkad je ona al’Mera izvela nemoguće čudo. Bila je jača od Sijuan, mnogo jača, a ranije je to bilo obrnuto; Sijuan je preuzela vodstvo još kad su bile polaznice, još i pre nego što su postale Prihvaćene. A opet,
„Sijuan, mogu makar ovoliko da ti učinim. Romanda bi bila presrečna da Dvorana preuzme čuvanje tih ter’angreala. Ona nema dovoljno Predstavnica uz sebe da to izvede, ali ako Šerijam misli da ona to može i ako misli da si upotrebila svoj uticaj kod mene i Lelejne da to sprečiš, onda neće moći da te odbije. Znam da će se Lelejna složiti. Mada, zbog čega želiš da sretneš te Aijelke, ne mogu ni da zamislim. Romanda se smejala kao mačka koja je upala u pavlaku gledajući Šerijam kako besno šeta gore-dole posle jednog od tih susreta. S tvojom naravi, ti ćeš verovatno nešto razbiti.“ Takva promena. Nekada joj ne bi palo ni nakraj pameti da pomene Sijuaninu narav; a sad je to rekla bez razmišljanja.
Sijuanino otromboljeno lice ozari se osmehom. „Nadala sam se da ćeš izvesti nešto takvo. Razgovaraću sa Lelejnom. I Dženijom. Mislim da će Dženija pomoći. Samo moraš da se postaraš da Romanda to stvarno ne uradi. Koliko znam, iako to nije mnogo, Šerijam je barem pronašla kakav-takav način kako da se nosi sa tim Aijelkama. Bojim se da bi Romanda morala da počinje od početka. Naravno, to možda nije važno Dvorani, ali ja ne bih da moj prvi susret sa njima bude u vreme dok svi imaju udice među škrgama.“
