Leana odmahnu glavom. „Niko nikad ranije nije bio isceljen od umirenja. Možda će nas ostale posmatrati, kao, recimo, divljakuše. To te postavlja malo niže nego što bi bila po svojoj snazi. Možda se ta slabost računa za nešto. Ako Ninaeva nije uspela da nas potpuno isceli prvi put, možda može da nas isceli još dve trećine ili samo do pola. I to bi bilo bolje nego sada, a opet će dosta njih biti jednako jako, a mnogo njih i jače.“ Elejna je zurila, još više zbunjena nego ranije. Ninaeva je izgledala kao da ju je neko udario među oči.
„Sve se svodi na to", objasni joj Sijuan. „Ko je brže učio, ko je proveo manje vremena kao polaznica i kao Prihvaćena. Ima tu gomila sitnica. Ne možeš sasvim tačno da odrediš koliko je neka žena jaka. Dve žene mogu izgledati jednako snažne; možda jesu, a možda i nisu, ali jedini način da se to sigurno zna bio bi dvoboj, a mi smo, Svetlost nas blagosiljala, iznad toga. Ako nas Ninaeva ne vrati na pređašnju snagu, bojim se da će nam mesta biti prilično niska.“
Leana ponovo preuze priču. „Poredak ne bi trebalo da utiče ni na šta osim svakodnevnog života, ali ipak utiče. Savetu koji je dala sestra sa višeg mesta poklanja se više pažnje nego od neke niže. Dok smo bile umirene, to nije bilo važno. Tada nismo imale nikakvo mesto; ono što smo predlagale odmeravale su samo na osnovu vrednosti. Sad neće biti tako.“
„Razumem", slabašno izusti Elejna. Nije ni čudo što ljudi misle da su Aes Sedai izmislile Igru kuća! Naspram ovoga, Daes Dae’mar delovao je sasvim jednostavno.
„Lepo je videti da je vaše Isceljenje
Sijuan se lice smrklo, ali uspevala je da obuzda glas. „Kao što vidite, potpuno smo vam se otkrile. A to
„Prijateljice", reče Elejna. „Meni mnogo bolje zvuči prijateljice.“ Leana joj se osmehnu, ali i ona i Sijuan još uvek su posmatrale Ninaevu.
Ninaeva osmotri jednu pa drugu. „Elejna je postavila svoja pitanja, pa bih i ja mogla da postavim jedno. Šta su Šerijam i ostale sinoć saznale od Mudrih? Nemoj da mi kažeš kako ne znaš, Sijuan. Što se mene tiče, ti znaš šta misle sat pošto su to pomislile.“
Sijuan tvrdoglavo isturi bradu; te tamnoplave oči bile su spremne na zastrašivanje. Iznenada, ona poskoči i poče da trlja gležanj.
„Reci im", progovori Leana povukavši nogu nazad, „ili ću im ja reći. Sve, Sijuan.“
Besno gledajući u Leanu, Sijuan je duvala i huktala, sve dok Elejna nije pomislila kako će pući, ali onda joj se pogled srete sa Ninaevinim i ona kao da se ispumpala. Reči su izlazile kao da ih neko vuče kleštima, ali izlazile su. „Elaidino poslanstvo stiglo je do Kairhijena. Rand ih je sreo, ali izgleda da se poigrava sa njima. Barem se nadamo da je to ono što radi. Šerijam i ostale su pune sebe jer su, bar ovaj put, uspele da ne ispadnu budale pred Mudrima. A Egvena će biti na sledečem sastanku.“
Ninaeva se razvedri, uspravivši se. „Egvena? O, pa to je divno! Znači uspele su da jednom ne ispadnu budale. Upola sam se pitala zašto nisu došle da nas odvuku na ilovi čas.“ Ona zaškilji na Sijuan, ali čak je i škiljenje delovalo veselo. „Brod, kažeš. A ko je kapetan?“
„Pa ja, blentava mala...“ Leana pročisti grlo, a Sijuan duboko udahnu. „Dobro, cela posada ima ravnopravan udeo. Ali neko još uvek mora da kormilari", dodade kad je Ninaeva počela da se smeška, „a to
„Dobro", reče Ninaeva posle nekog vremena. Još jedno oklevanje, poigravanje kašikom, a onda glasom tako neobaveznim da je Elejni došlo da je ćušne: „Ima li ikakve verovatnoće da mi pomognete – u stvari nama – da nas izvadite iz kujne?“ Njihova lica nisu delovala ništa starije od Ninaevinog, ali bile su Aes Sedai dugo vremena, a oči su im zadržale taj pogled. Ninaeva ga uzvrati mnogo mirnije nego što bi Elejna ikada očekivala od nje – osim što se malo pomakla – ali na kraju nije bila iznenađena kad je promrmljala: „Pretpostavljam da ne.“
„Treba da krenemo", reče Sijuan ustajući. „Ako ništa, Leana zna cenu otkrivanja. Mogle bismo da budemo prve Aes Sedai koje će javno odrati, a ja sam prva to i poželela.“
Na Elejnino iznenađenje, Leana se naže da je zagrli, šapućući „prijateljice". Elejna joj odvrati toplim zagrljajem i istim rečima.
Leana zagrli i Ninaevu, mrmljajući nešto što Elejna nije mogla da čuje, a onda to uradi i Sijuan, uz jedno „hvala ti“, koje je zvučalo hrapavo i oklevajuće.
