Asunava prekide objašnjenje laganim okretom ruke. Naravno da nije postojala nikakva veza, osim što je ona veštica, a oni Prijatelji Mraka. Na kraju krajeva, veštica se nalazi u Tvrđavi Svetla. Pa ipak je bio zabrinut.
„Nijal me je poslao da je dovedem, kao da sam mu ja pas", zagrakta Šaren. „Skoro da sam ispraznio stomak stojeći tako blizu veštice. Moje su ruke čeznule za njenim grlom.“
Asunava se nije zamarao da odgovara; jedva da ga je i čuo. Ne, mislio je na Morgazu. Nije slabašna, po svim izveštajima. U svakom slučaju, vrlo dobro se nosi sa Nijalom; većina ljudi bi popustila čim bi se našli u Tvrđavi. Pokvariće mu neke od planova ako se na kraju pokaže kao slabić. Već je imao svaku sitnicu u glavi, svaki dan njenog suđenja sa predstavnicima svih zemalja koje su ih još uvek imale, njemu pri ruci, do konačnog dramatičnog priznanja, izvučenog od nje tako vešto da niko neće pronaći ni najmanju ozledu, a onda svečanosti zbog njenog pogubljenja. Posebna vešala, samo za nju, da budu sačuvana za kasnije u čast tog velikog događaja.
„Nadajmo se da će nastaviti da se odupire Nijalu“, rekao je sa osmehom koji bi neki nazvali blagim i saosećajnim. Čak ni Nijalovo strpljenje ne može biti večno; na kraju će morati da je preda pravdi.
Randova poseta Kairhijenu Egveni je ličila na jedan od onih veličanstvenih iluminatorskih vatrometa, o kojima je slušala ali ih nikada nije videla, koji se rasprskavaju svuda kroz grad. Odjeci su se beskrajno ponavljali.
Ona više nije ni prišla blizu palate, naravno, ali Mudre su išle svakoga dana da traže zamke postavljene saidarom i pričale su joj šta se događalo. Plemiči su odmeravali jedni druge sumnjičavim pogledima, i Tairenci i Kairhijenjani. Berelajn se, izgleda, sakrila, pristajući da vidi samo one koje mora; Ruark ju je, činilo se, pozvao na odgovornost zbog zanemaravanja dužnosti, ali bez mnogo uticaja. Izgledalo je da samo on u čitavoj palati nije uznemiren. Čak su i sluge poskakivale ako biste ih pogledali, mada je to mogla biti posledica toga što su Mudre lično pročešljavale svaki ćošak.
U šatorima nije bilo nimalo bolje, barem među Mudrima. Ostali Aijeli bili su kao Ruark, mirni i čvrsti. Njihovo ponašanje samo je činilo da mušičavost Mudrih deluje još napetije zbog poređenja, kao da je ikakvo uopšte i potrebno. Amis i Sorilea vratile su se posle sastanka sa Random gotovo sikćući. Nisu rekle zašto, ne tamo gde bi ih Egvena mogla čuti, ali osećaj se raširio među Mudrima brzinom misli, dok se konačno sve do jedne nisu šunjale uokolo kao nakostrešene mačke spremne da izgrebu svakog ko se pomeri. Njihove učenice stupale su meko i govorile tiho, ali još uvek su dobijale grdnje za ono što bi ranije prošlo neprimećeno, a kažnjavane su za ono što bi ranije izazvalo samo grdnju.
Pojava Šaido Mudrih u logoru nimalo nije pomogla. Bar su Terava i Emeris bile Mudre; treća je bila Sevana lično – šetkala se uokolo puna sebe, sa bluzom dovoljno razvezanom da može da se nosi sa Berelajn, bez obzira koliko je prašine vetar naneo. Terava i Emeris rekoše da je Sevana postala Mudra i ma koliko Sorilea gunđala, nije bilo druge nego da je prihvate kao takvu. Egvena je bila sigurna da one uhode, ali Amis ju je samo pogledala kad je to nagovestila. Zaštićene običajem, mogle su slobodno da se kreću među šatorima, sve Mudre – čak i Sorilea – dočekivale su ih dobrodošlicom, kao bliske prijateljice ili prvosestre. A opet, zbog njihovog prisustva opšte raspoloženje bilo je na ivici. Posebno Egvenino. Ta nakostrešena mačka, Sevana, znala je ko je ona, i nimalo nije pokušavala da sakrije svoje uživanje u slanju „niske učenice" da joj donese šolju vode ili nešto slično, kad god joj se ukazala prilika. Sevana ju je i posmatrala, pogledom koji proučava. Egveni je to izgledalo kao kad neko proučava pile premišljajući se kako da ga spremi pošto ga ukrade. Da bude još gore, Mudre su odbile da joj kažu o čemu su razgovarale; to je bio „posao Mudrih a ne učenica". Koji god da su bili razlozi za dolazak Šaidoa, raspoloženje Mudrih očito ih je zanimalo; Egvena je više no jednom videla Sevanu, kad je ova smatrala da je niko ne primećuje, kako se smejulji posmatrajući Amis ili Malindu ili Kosainu, kad prođu pričajući same sa sobom ili bespotrebno nameštajući šalove. Niko nije slušao Egvenu, naravno. Previše priče o Šaido ženama konačno joj zaradi dobar deo dana proveden u kopanju rupe „dovoljno duboke da si u njoj a da te niko ne vidi", a kad je konačno izašla iz nje, sva prašnjava i znojava, da bi je zatrpala, Sevana ju je posmatrala.
