Lini je sedela blizu prozora, namotavajući klube plave vunice sa povesma koje je Breana držala rašireno preko ruku. „Petr me podseća na onog mladog pomoćnog slugu, baš pre nego što si otišla u Belu kulu. Onog od kog su dve sobarice zatrudnele, a uhvatili su ga kad je pokušao da se išunja iz palate sa vrećom punom srebrnine tvoje majke.“
Morgazi se vilica ukoči, ali ništa nije moglo da joj pokvari zadovoljstvo, čak ni pogled koji joj je Breana dobacila, kao da je i njoj dozvoljeno da iznosi svoje mišljenje. Petr je bio ophrvan oduševljenjem zbog Morgazinog nastupajućeg bekstva. Naravno, delom zato što je, izgleda, očekivao neku vrstu nagrade od svog strica za svoju ulogu – barje tako izgledalo sudeći po nekim njegovim opaskama; nešto o nadoknađivanju promašaja kod kuće – ali mladić je gotovo zaigrao kad se složila sa planom koji će ih danas sve izvući iz tvrđave a do sutrašnje zore iz Amadora. Što dalje od Amadora i na putu za Geldan, gde vojnici nisu dolazili sa vezicama koje bi prikačili Andoru. Pre dva dana Baršo lično je došao da joj objasni naum; prerušio se u trgovca koji isporučuje pletače igle i vunicu, zdepasti, nosat čovek, žestokih očiju i iskrivljenih usta, ali obraćao se s dužnim poštovanjem. Bilo je teško poverovati da je Petrov stric – uopšte nisu ličili – a još manje da je trgovac. A opet, njegov plan bio je remekdelo jednostavnosti, mada nimalo dostojanstven, a trebalo je samo dovoljno ljudi van Tvrđave da bi se sproveo u delo. Morgaza će se izvesti iz Tvrđave Svetla sakrivena na dnu kola punih kuhinjskog otpada.
„Sad, svi znate šta treba da radite", rekla im je. Dokle god je ona u svojim odajama, ostali će moći da se kreću uokolo sa prilično slobode. Sve je zavisilo od toga. Pa, ne baš sve; ali u svakom slučaju, sva ostala bekstva, osim njenog. „Lini, ti i Breana morate biti u dvorištu perionice kad otkuca podne.“ Lini klimnu glavom da se slaže, ali Breana je pogleda napućenih usana. Ponovili su ovo bar dvadeset puta. I pored toga, Morgaza nije nameravala da dopusti greške zbog kojih bi iko ostao. „Talanvore, ostavićeš mač i čekaćeš u krčmi zvanoj
Brzo kucanje na vratima i ona se odškrinuše taman koliko je trebalo da se Bazelova ćelava glava pomoli iza njih. „Kraljice moja, tu je čovek... jedan od Dece..." preko ramena odmeri hodnik iza sebe. „Tu je Ispitivač, kraljice moja.“ Talanvoru ruka krenu ka balčaku, naravno, i nije hteo da je pomeri sve dok mu dva puta nije dala znak rukom i usput iskrivila lice.
„Pusti ga.“ Uspela je da umiri glas, ali leptiri veličine lisica grozničavo su joj poigravali u stomaku. Ispitivač? Da li će se sve, što je iznenada tako lepo napredovalo, jednako iznenadno pretvoriti u propast?
Visok čovek orlovskog nosa gurnu Bazela sa puta i zalupi mu vrata pred nosem. Belo-zlatna halja sa grimiznim pastirskim štapom na njegovom ramenu označavala ga je činom Inkvizitora. Ona nije ranije srela Einora Sarena, ali su joj ga pokazali. Lice mu je odavalo nepromenljivu sigurnost. „Naloženo ti je da dođeš kod gospodara kapetana zapovednika", reče joj hladno. „Poći ćeš, sad.“
Morgazi su se misli kovitlale brže od leptira. Navikla je da dobija naloge za dolazak – Nijal više nije dolazio do nje, sada kad ju je imao u Tvrđavi – bila je pozivana pred tog čoveka da iznova sluša pridike o svojoj dužnosti prema Andoru, ili nešto što bi trebalo da bude prijateljsko ćaskanje s ciljem da se pokaže kako je u Nijalovom srcu samo njeno dobro i dobro Andora. Na to se navikla, ali ne i na ovu vrstu glasnika. Ako je predata Ispitivačima, neće biti nikakvih izgovora. Asunava će poslati dovoljno ljudi da je odvuku na silu, a i sve ostale zajedno s njom. Njega je srela, nakratko; ledio joj je krv u žilama. Zašto su joj poslali Inkvizitora? Postavila je pitanje, a Saren je odgovarao istim ledenim glasom.
„Bio sam kod gospodara kapetana zapovednika i išao sam u ovom pravcu. Završio sam svoj posao i sada ću te otpratiti nazad. Na kraju krajeva, ti si kraljica, uza sve poštovanje.“ Sve je zvučalo kao da se malo dosađuje, nekako nestrpljivo, do poslednjih reči, kad se pojavio ton uvrnutog ismejavanja. Međutim, nije bilo ni trunke topline.
„Vrlo dobro", rekla je.
„Treba li da pratim moju kraljicu?“ Talanvor se službeno pokloni; barem je pravio predstavu poštovanja u prisustvu stranaca.
„Ne.“ Umesto njega povešće Lemgvina. NE, svaki drugi muškarac nagoveštavao bi kako misli da su joj potrebni telohranitelji. Šaren ju je zastrašivao gotovo koliko i Asunava, ali neće mu dopustiti ni da nasluti tu činjenicu. Naoruža se slučajnim, popustljivim osmehom. „Sigurna sam da mi ovde nije potrebna zaštita.“
Šaren se isto osmehnu, ili bar to učiniše njegove usne. Izgledalo je kao da joj se podsmeva.
