Pažljivo, Kvemsa spusti sopstveni šal preko stolice i razodenu se do struka. „Ja sam žena", reče.
Onda se i ostale podigoše i počeše da se otkrivaju, svaka objavljujući, kad bi pokazala dokaz, da je žena. Egvena se malo pomučila sa tesnim gornjim delom na haljini Prihvaćene koju su našle za nju, te je Mirela morala da joj pomogne oko dugmadi, ali ubrzo su njih četiri bile razgolićene kao i sve ostale.
„Ja sam žena", reče Egvena sa ostalima.
Kvemsa pažljivo obiđe odaju zastajući pred svakom od žena sa gotovo uvredljivim otvorenim pogledom, a onda se zaustavi pred sopstvenom stolicom i objavi da nema prisutnih koji nisu žene. Aes Sedai sedoše i većina poče da navlači odeću. Ne baš preterano brzo, ali jedva da su gubile vreme. Egvena gotovo odmahnu glavom. Ona još nije mogla da se pokrije, tek kasnije u toku obreda. Nekada davno, Kvemsino pitanje tražilo bi više dokaza; u tim danima, zvanični obredi održavani su „zaogrnuti Svetlošću", što će reći ni u čemu osim sopstvene kože. Šta bi ove žene zaključile o aijelskim šatorima za znojenje ili šerijanskim kupatilima?
Nije bilo vreme za takve misli.
„Ko stoji iza ove žene", kaza Romanda, „i jemči za nju, srcem za srce, dušom za dušu, životom za život?“ Ona sede uspravna i nadmoćno dostojanstvena, ostavivši svoje bujno poprsje nepokriveno.
„Ja jemčim", odlučno reče Šerijam, praćena trenutak kasnije jasnim glasom Morvrin a potom Mirele.
„Stupi napred, Egvena al’Ver", oštro naredi Romanda. Egvena prede tri koraka i kleče; činilo joj se da je utrnula. „Zašto si ovde, Egvena al’Ver?“
Zaista je bila neosetljiva; ništa nije mogla da oseti. Nije mogla da se seti ni svojih odgovora, ali oni joj se nekako skotrljaše s jezika. „Prizvala me je Dvorana Kule.“
„Šta tražiš, Egvena al’Ver?“
„Da služim Beloj Kuli, ništa manje i ništa više.“ Svetlosti, one
„Kako bi služila, Egvena al’Ver?“
„Svojim srcem i svojom dušom i svojim životom, u Svetlosti. Bez straha ili naklonosti, u Svetlosti.“
„Gde bi služila, Egvena al’Ver?“
Egvena duboko udahnu. Još može da spreči
Prva ustade Delana, a za njom Kvemsa i Dženija, pa još njih, dok devet Predstavnica nije stajalo pred svojim stolicama iskazujući prihvatanje. Romanda je i dalje odlučno sedela. Devet od osamnaest. Prihvatanje mora biti jednoglasno – Dvorana je uvek težila opštoj saglasnosti; na kraju, sva glasanja su završavana jednoglasno, mada je ponekad to zahtevalo mnogo priče – ali ovde noćas neće biti nikakve priče osim obrednih reči, a ovo je od potpunog odbacivanja delio samo jedan glas. Šerijam i ostale ismejale su njenu primedbu kako bi nešto ovako moglo da se dogodi, i to tako brzo da bi se ona možda i zabrinula da joj se sve ovo i inače nije činilo besmislenim; pa ipak su je zatim, sasvim uzgredno, i same obavestile kako bi nešto slično moglo da se dogodi. Ne odbijanje, nego stav da Predstavnice koje su ostale da sede ne nameravaju da budu ničiji poslušni kerovi. Samo prikaz, oznaka, po onome što je rekla Šerijam, ali gledajući Romandino strogo lice, kao i Lelejnino, jedva nešto manje ukočeno iznad golih grudi, Egvena uopšte nije bila sigurna u to. Rekle su joj kako će ih možda biti najviše tri ili četiri.
Žene koje su stajale ponovo zauzeše svoja mesta, bez ijedne reči. Niko ne progovori, ali Egvena je znala šta treba da uradi. Njena neosetljivost je isparila.
Ona priđe najbližoj Predstavnici koja je ostala u svojoj stolici, Zelenoj oštrih crta lica po imenu Samalina. Dok se Egvena ponovo spuštala na kolena pred Samalinom, Šerijam kleče pored nje, sa širokim lavorom punim vode u rukama. Površina vode poigravala je mreškajući se. Šerijam je delovala hladno i suvo, dok je Egvena počela da se presijava od znoja, ali ruke su joj podrhtavale. Morvrin kleče i dodade Egveni krpu, a Mirela je čekala pored nje sa gomilom ubrusa u rukama. Mirela je zbog nečega delovala ljutito.
„Molim te, dopusti mi da služim", reče Egvena. Gledajući pravo pred sebe, Samalina podiže suknje do kolena. Noge su joj bile bose. Egvena joj opra stopala i osuši ih, a onda pređe pred sledeću Zelenu, pomalo punačku ženu po imenu Malinda. Šerijam i ostale uputile su je u imena svih Predstavnica. „Molim te, dopusti mi da služim.“ Malinda je imala lepuškasto lice, pune usne i tamne oči koje su delovale kao da voli da se osmehuje, ali sada se nije smešila. Bila je među onima koje su ustale, ali i njene noge su bile bose.
Svaka Predstavnica u prostoriji bila je bosa. Dok je Egvena prala sva ta stopala, pitala se da li su Predstavnice znale koliko će ih ostati da sedi. Očito su znale da će neke ostati, da će biti potrebe za ovom službom. O tome kako radi Dvorana Kule ona je znala samo malo više od onoga što su učile polaznice, što znači da zapravo nije znala ništa. Mogla je samo da nastavi.
