Beonine pletenice boje meda zaljuljaše se kad je klimnula glavom. „Amirlin Tron jeste Aes Sedai – zakon je sasvim jasan; na nekoliko mesta je istaknuto ’Amirlin Tron kao Aes Sedai’ – ali nigde nije rečeno kako je neophodno biti Aes Sedai kako bi se postalo Amirlin.“ Svaka Aes Sedai poznavala je zakone, ali kao pregovarači, Sive su morale da poznaju zakone svake zemlje, pa Beonin pređe na predavanje, kao da objašnjava nešto što niko ne zna tako dobro kao ona. „Zakon koji određuje kako treba birati Amirlin samo kaže ’žena koja je prizvana’ ili ’ona koja stoji pred Dvoranom’. Ili nešto slično. Od početka do kraja reči ’Aes Sedai’ nisu pomenute nijednom. Nikada. Neke bi mogle reči da je to bila namera ustanoviteljici, da se podrazumeva, ali jasno je, kakve god bile namere žena koje su pisale zakone, da...“ Ona se namršti kada je Karlinja preseče.
„Nema sumnje da su smatrale da se to podrazumeva i da ne treba to naglašavati. Međutim, po logici, zakon smatra samo ono što kaže, šta god ustanoviteljke smatrale da su htele da kažu.“
„Zakoni retko imaju ikakave veze sa logikom", kiselo primeti Beonin. „Međutim, u ovom slučaju", ona razmisli na trenutak, „potpuno si u pravu.“ Egveni dodade: „A i Dvorana to isto vidi.“
Sve su bile ozbiljne, čak i Anaija koja reče: „Ti ćeš postati Aes Sedai, dete, onog časa kad budeš uzdignuta u Amirlin Tron. To ti je to i nadugačko i ukratko.“ Čak i Sijuan je bila ozbiljna, bez obzira na taj slabašan osmeh. Bio je to osmeh.
„Možeš da izgovoriš Tri zakletve kad se vratimo u Kulu", reče joj Šerijam. „Razmatrale smo da ih ipak izgovoriš, ali bez Palice zakletvi to bi moglo biti smatrano prevarom. Bolje da sačekamo.“
Egvena umalo ne sede ponovo pre nego što se pribrala. Možda su Mudre bile u pravu; možda je putovanje kroz Tel’aran’riod uživo učinilo nešto sa njenim umom. „Ovo je nemoguće", bunila se. „Ja ne mogu da budem Amirlin. Ja sam... ja sam...“ Protivrazlozi su joj se skupljali na jeziku u čvor koji ništa nije propuštao napolje. Premlada je; Sijuan je bila najmlađa Amirlin svih vremena, a imala je trideset kad je bila uzdignuta. A ona jedva da je otpočela obuku, iako je znala to što je znala o Svetu snova. Amirlin su bile pune znanja i iskustva. I mudre; sasvim sigurno su morale biti mudre. Ona se osećala samo zbunjeno i zbrkano. Većina žena provodilo je deset godina kao polaznica i deset kao Prihvaćena. Tačno, neke su napredovale brže, čak i mnogo brže. Sijuan jeste. Ali ona sama bila je polaznica manje od godine, a Prihvaćena još kraće od toga. „To je nemoguće!", bilo je najbolje što je konačno uspela da izusti.
Morvrinino frktanje podseti je na Sorileu. „Smiri se, dete, ili ću te ja smiriti. Ovo nije vreme da se treseš ili da nam se onesvešćuješ.“
„Alija ne bih znala šta da radim! Ništa!“ Egvena duboko udahnu. To joj nije stvarno umirilo uzdrhtalo srce, ali pomoglo je. Malo. Aijelsko srce. Šta god radile, neće im dopustiti da je zastrašuju. Osmotrivši Morvinino lažno ljutito lice, ona dodade:
„Bojim se da ta mogućnost ne postoji", uzdahnu Anaija, poravnavajući svoj ogrtač, čudnu nabranu stvarčicu od ružičaste svile, sa nežnom čipkom boje slonovače na svakom porubu. „Ne možeš odbiti zahtev da postaneš Amirlin ništa više nego što bi mogla poziv da ti se sudi. Čak su i reči priziva potpuno iste."
„Izbor je sada na Dvorani.“ Mirela je zvučala pomalo tužno, što nije nimalo popravilo Egvenino raspoloženje.
Odjednom se osmehujući, Šerijam obavi ruku Egveni oko ramena. „Ne brini, dete. Pomoći ćemo ti i vodićemo te. Zbog toga smo ovde.“
Egvena ništa ne reče. Nije mogla da smisli šta bi rekla; možda pokoravanje zakonu nije popuštanje pred zastrašivanjem, ali osećaj je manje-više isti. One tišinu protumačiše kao slaganje, a verovatno je to i bila. Bez odlaganja, poslaše Sijuan, čangrizavu zbog dobijenog zadatka, da lično probudi Predstavnice i obavesti ih da je Egvena stigla.
U kući nastade metež i pre nego što je Sijuan stigla do vrata. Egvenina haljina za jahanje postade predmet priličnih rasprava – a ona nije učestvovala ni u jednoj od njih – pa je punačka služavka u zadnjoj sobi probuđena iz dremke u stolici i poslata napolje, uz ozbiljne pretnje ako progovori i reč, da donese svaku haljinu Prihvaćenih koju nađe a koja bi možda mogla da odgovara Egveni. Isprobala ih je osam, tu, na licu mesta, u dnevnoj sobi, pre nego što je pronašla jednu koja joj je odgovarala, donekle. Bila je tesna u grudima ali, srećom, malo labavija na bokovima. Sve vreme dok je služavka donosila haljine a Egvena ih isprobavala, Šerijam i ostale na smenu su izlazile da se presvuku, a između toga držale su joj predavanje o tome šta će se desiti, šta mora da uradi i kaže.
