Egvena je posmatrala Sijuan dok je Šerijam govorila. Mada, te plave oči ostale su iste. Kako je mogla da sretne taj pogled, dovoljno čvrst da se njime prikucavaju ekseri, a da ne zna? Pa samo lice trebalo bi da bude dovoljan odgovor. Ali Sijuan je isto tako oduvek bila jaka u Moći. Kad devojka tek počinje, potrebno je ispitivanje da se proceni koliko će jaka biti, ali ne i kad dostigne tu snagu. Egvena je sada znala dovoljno da za trenutak može da proceni drugu ženu. Šerijam je očito najjača u prostoriji, izuzimajući samu Egvenu, pa zatim Mirela, mada je bilo teško tačno proceniti; sve ostale imale su približnu snagu, osim Sijuan. Ona je bila daleko najslabija.
„To je zaista jedno od Ninaevinih najčudesnijih otkrića", reče Mirela. „Žute preuzimaju ono što je uradila i izvode sopstvena čuda, ali ona je to otpočela. Sedi, dete, preduga je to priča da bi je slušala stojeći.“
„Više volim da stojim, hvala.“ Egvena je odmerila stolicu visokog naslona i drvenog sedišta na koju je Mirela pokazivala, pa se jedva uzdržala da se ne strese. „A Elejna? Je li i ona dobro? Volela bih da čujem sve i o njoj i o Ninaevi.“ Ninaevino
„Ako se izuzmu sitne nevolje koje ona i Ninaeva trenutno imaju sa loncima", otpoče Šerijam, ali je Sijuan brzo prekide.
„Zašto blebećete kao devojke bez mozga? Prekasno je da se plašite nastavka. Otpočelo je; vi ste to otpočele. Ili to završavajte ili će vas Romanda povešati da se sušite na suncu sa sve devojkom, a Delana i Fejsela i ostatak Dvorane biće tamo da vas rastegnu.“
Šerijam i Mirela okrenuše se da se suoče sa njom gotovo istovremeno. To učiniše sve Aes Sedai, Morvrin i Karlinja izvile su se u svojim stolicama. Hladni pogledi rezali su sa hladnih lica Aes Sedai.
U početku Sijuan dočeka te poglede sopstvenim izazivačkim, jednako Aes Sedai koliko i one, samo naizgled mnogo mlađa. Onda joj glava malo klonu, a dve rumene tačke pojaviše joj se na obrazima. Ona se podiže iz stolice, spuštenih očiju. „Govorila sam bez razmišljanja", promrmlja mekano. Oči joj se nisu promenile – možda Aes Sedai to nisu primetile, ali Egvena je videla – a opet, to nije ličilo na Sijuan.
Egvena je videla i da uopšte ne zna šta se ovde događa. Ne samo zašto je Sijuan Sanče blaga poput mleka – bar kad je nateraju da bude takva. To je bilo najmanje od svega. Šta su to započele? Zašto bi
Aes Sedai izmenjaše poglede, nečitljive koliko samo mogu biti. Morvrin prva klimnu glavom.
„Prizvana si zbog vrlo izuzetnih razloga, Egvena“, ozbiljno saopšti Šerijam.
Egveni srce zalupa brže. Nisu znale za nju. Nisu. Ali, šta?
„Ti“, reče Šerijam, „češ biti sledeća Amirlin Tron.“
Egvena je zurila u Šerijam pitajući se da li treba da se smeje. Možda je, provodeći vreme sa Aijelima, zaboravila šta je smešno među Aes Sedai. Šerijam je piljila u nju sa tim bezvremenim, nepokolebljivim licem, iskošenih zelenih očiju koje nisu ni treptale. Egvena pogleda ostale. Sedam lica bezizražajnih lica, i iščekivanje u vazduhu. Sijuan kao da se slabašno smeškala ali „osmeh“ je lako mogao da bude prirodna zakrivljenost njenih usana. Treperavo svetlo lampi odjednom je činilo crte njihovih lica čudnim i neljudskim.
Egvena oseti lakoću u glavi i slabost u nogama. Bez razmišljanja se sruči na stolicu ravnog naslona. Istog časa je ustala. To joj je sasvim sigurno razbistrilo misli bar donekle. „Ja nisam Aes Sedai“, reče ona, bez daha. To joj se činilo dovoljno neodređeno. To mora da je neka vrsta šale ili... ili... ili
„To može da se zaobiđe", odlučno reče Šerijam, čvršće zatežući svoj svetloplavi pojas ne bi li naglasila svoje reči.
