Oprala je i osušila poslednje stopalo – pripadalo je Dženiji, koja se mrštila kao da misli o nečemu sasvim drugom; ona je bar ustala – pa se bacivši krpu u lavor vrati na svoje mesto u dnu redova i kleče. „Molim vas, dopustite mi da služim.“ Još jedna prilika.
Ponovo je Delana prva ustala, ali Samalina je ovoga puta bila odmah iza nje. Nijedna nije skočila na noge, a ipak su ustajale, jedna po jedna, dok na kraju samo Lelejna i Romanda nisu ostale da sede, odmeravajući jedna drugu, a ne gledajući u Egvenu. Konačno, Lelejna kao da sleže ramenima, bez žurbe podiže svoju haljinu i ustade. Romanda okrete glavu i pogleda u Egvenu. Piljila je tako dugo da Egvena postade svesna znoja koji joj se slivao između grudi i niz rebra. Najzad, zastrašujuće sporo, Romanda se odenu i pridruži ostalima. Egvena ču uzdahe olakšanja iza sebe, gde su Šerijam i ostale čekale.
Naravno, time nije bilo završeno. Romanda i Lelejna priđoše da je otprate do žute stolice. Ona je stajala pred njom, a njih dve su joj podizale gornji deo haljine i obavijale ešarpu Amirlin Tron oko ramena dok su i one i sve ostale Predstavnice govorile: „Uzdignuta si na Amirlin Tron, u slavu Svetlosti, neka bi Bela Kula večito opstala. Egvena al’Ver, Čuvar Pečata, Plamen Tar Valona, Amirlin Tron.“ Lelejna skinu Egveni prsten Velike zmije s leve ruke i predade ga Romandi, koja ga navuče na Egveninu desnu ruku. „Neka Svetlost obasja Amirlin Tron i Belu Kulu.“
Egvena se nasmeja. Romanda zatrepta, Lelejna se trže, i nisu bile jedine. „Upravo sam se nečeg setila“, reče im pa dodade, „kčeri.“ Tako se Amirlin obračala Aes Sedai. A setila se šta sledi. Nije mogla da se otarasi pomisli kako je ovo naplata za olakšavanje njenog puta kroz Tel’aran’riod. Egvena al’Ver, Čuvar Pečata, Plamen Tar Valona, Amirlin Tron, uspela je da sedne na tu tvrdu drvenu stolicu a da se nije pažljivo spustila niti trgla. I jedno i drugo smatrala je trijumfom volje.
Šerijam, Mirela i Morvrin doklizaše napred – koja je od njih odahnula nije se moglo pročitati sa njihovih ozbiljnih lica – a Predstavnice iza njih načiniše red koji se protezao ka vratima. Išao je prema godinama starosti, sa Romandom na samom kraju.
Šerijam raširi suknje u dubokom naklonu. „Molim te, dozvoli mi da služim, majko. “
„Možeš služiti Kuli, kćeri", odgovori Egvena što je važnije mogla. Šerijam joj poljubi prsten i pomeri se u stranu, dok se Mirela klanjala.
I tako se nastavi redom. Bilo je tu nekih iznenađenja u redosledu. Nijedna Predstavnica nije stvarno bila mlada, bez obzira na njihova lica Aes Sedai, ali svetlokosa Delana, za koju je Egvena mislila da mora da je stara gotovo koliko i Romanda, stajala je u prvoj polovini reda, dok su Lelejna i Dženija, obe lepuškaste, bez ijedne sede u kosi, stajale odmah ispred sedokose Žute. Svaka se naklonila i poljubila Egvenin prsten bez ikakvog izraza na licu – iako su neke okrznule pogledom raznobojni porub Egvenine haljine – pa ćutke napustila odaju kroz zadnja vrata. Uobičajeno, bilo bi tu još priče, ali ostatak obreda sačekaće do jutra.
Najzad, Egvena ostade sama sa tri žene koje su jamčile za nju. Još nije bila sigurna šta je to značilo. Mirela ode da pusti još tri unutra. „Šta bi se dogodilo da Romanda nije ustala?“ Trebalo bi da onda prođe još jedan krug pranja nogu i moljenja da joj se dozvoli da služi, ali bila je sigurna kako bi Romanda, da je drugi put glasala protiv, to isto uradila i treći put.
„Onda bi verovatno ona bila uzdignuta u Amirlin, kroz nekoliko dana", odvrati Šerijam. „Ona ili Lelejna.“
„Nisam na to mislila", reče joj Egvena. „Šta bi se dogodilo sa mnom? Da li bih se jednostavno vratila da nastavim da budem Prihvaćena?“ Anaija i ostale žurile su ka njoj osmehujući se, a Mirela joj je pomagala da se izvuče iz bele haljine sa porubom i preodene u bledozelenu svilu koju će nositi samo da bi otišla do kreveta. Bilo je kasno, ali Amirlin nije mogla da se šetka uokolo u haljini Prihvaćene.
„Vrlo verovatno", posle nekog vremena odgovori Morvrin. „Ne mogu da ti kažem da li bi to bila sreća, biti Prihvaćena za koju svaka Predstavnica zna kako je zamalo postala Amirlin Tron.“
„To se retko događalo", reče Beonin, „jer žena kojoj je odbijen Amirlin Tron obično bude prognana. Dvorana teži skladu, a ona ne bi mogla da ne bude izvor nesklada.“
Šerijam pogleda Egvenu pravo u oči, kao da pokušava da utisne svoje reči. „Mi bismo zasigurno bile proterane. Mirela, Morvrin i ja, sasvim sigurno, jer smo jamčile za tebe, a vrlo verovatno i Karlinja, Beonin i Anaija.“ Iznenada se osmehnu. „Ali to se nije dogodilo. Nova Amirlin trebalo bi da provede prvu noć u razmišljanju i molitvi, ali čim Mirela završi s tim dugmićima, verovatno će biti najbolje da ti makar malo pojasnimo kako stoje stvari u Salidaru.“
Sve one gledale su u nju. Mirela joj je bila iza leđa, petljajući oko poslednjeg dugmeta, ali mogla je da oseti njen pogled. „Da. Da, mislim da će to biti najbolje.“
