Gospodar haosa полностью

Elejna za dlaku stiže da je prva zagrli. Ninaeva je bila tiha, nemirno se poigravajući sa tankom srebrnom narukvicom, ali ne i Elejna. „Mi smo ti još uvek prijateljice, Egvena, ali ti jesi Amirlin Tron. Svetlosti, sećaš li se da sam ti rekla kako ćeš jednoga dana biti Amirlin, kad ja budem...“ Elejnino lice se malo zgrči. „Pa, u svakom slučaju, ti jesi. Ne možemo tek tako da ušetamo kod Amirlin i kažemo: ’Egvena, izgledam li debelo u ovoj haljini?’ To ne bi bilo pristojno.“

„Da, bilo bi", kiselo odvrati Egvena. „Pa, nasamo", dodade trenutak kasnije. „Kad smo same, ja želim da mi kažete kako me haljina čini debljom, ili... ili šta god želite.“ Osmehnuvši se Ninaevi, nežno je povuče za gustu pletenicu. Ninaeva se trže. „A želim i da je povlačiš na mene, ako se tako osećaš. Potreban mije neko ko je Egvenina prijateljica i ko ne vidi ovu... ovu krvavu ešarpu sve vreme, inače ću poludeti. Kad već pričamo o haljinama, zašto ste vas dve još uvek u tim? Bila sam sigurna da ste se dosad već presvukle.“

Na to je Ninaeva povukla pletenicu. „Ta Nisao rekla mi je da mora da je došlo do neke greške i odvukla me je. Izjavila je kako neće da gubi svoj red samo zbog neke tamo proslave.“ Čiji su se zvuci već čuli spolja, zujanje dovoljno glasno da prodre kroz kamene zidove, uz slabašnu nit muzike.

Red Nisao? Pa, nije imala nameru da to sada ispituje; Ninaeva nije bila srećna s tim, a Egvena je želela da ovo bude srećan događaj koliko god je to moguće. Izvukavši stolicu ispod stola, vide dva dobro napunjena jastučića od pačvorka na sedištu i osmehnu se. Čeza. „Sedećemo ovde i pričaćemo, a onda ću vam pomoći da nađete dve najbolje haljine u Salidaru. Pričajte mi o tim svojim otkrićima. Anaija ih je pomenula, kao i Šerijam, ali nisam mogla da ih svrtim na mestu dovoljno dugo da bi mi iznele pojedinosti.“

Gotovo kao jedna, njih dve se zaustaviše usred sedanja i izmenjaše poglede. Neobjašnjivo, ali njih dve kao da su oklevale da razgovaraju o ma čemu drugom osim o Ninaevinom Isceljenju Sijuan i Leane – Ninaeva je tri puta napeto ponovila da je Loganovo Isceljenje bilo slučajno – i Elejninom radu sa ter’angrealima. To su bila zadivljujuća dostignuća, pogotovo Ninaevino, ali bilo je samo toliko toga što se o tome moglo reći, a samo toliko puta je Egvena mogla da im saopšti kako je veličanstveno bilo to što su napravile i koliko im zavidi na tome. Pokušaj prikaza nije trajao dugo. Egvena nije imala pravi osećaj za Lečenje, pogotovo ne za ovu zamršenu tapiseriju koju je Ninaeva tkala bez razmišljanja, a mada je imala sklonost ka metalima i priličnu snagu u Vatri i u Zemlji, Elejna ju je izgubila gotovo trenutno. Naravno, one su želele da znaju kako je među Aijelima. Iz zapanjenih pogleda i zaprepaštenog smejanja, iznenadno prekidanog, nije bila sigurna da su poverovale u sve što im je ispričala, a sasvim sigurno im nije ispripovedala baš sve. Aijeli su, prirodno, doveli do Randa. Obe žene zurile su u nju dok im je pričala o njegovom sastanaku sa Aes Sedai. Složile su se da je ugacao u vode dublje nego što je očekivao, kao i da mu je potreban neko ko će ga voditi pre nego što uleti u vir. Elejna je mislila kako će Min biti od pomoći, jednom kad poslanstvo stigne do Kaemlina – Egvena je tako saznala da je i Min sa njima, ili da je bila u Salidaru – mada, uistinu, Elejna je delovala pomalo malodušno. A promrmljala je nešto stvarno čudno, kao da je to istina koju ne želi da čuje.

„Min je bolja žena od mene.“ Ninaeva ju je zbog nečega sažaljivo pogledala. „ Volela bih da sam ja tamo", jačim glasom reče Elejna. „Mislim, da ga vodim.“ Pogledom je prelazila od Egvene do Ninaeve dok su joj se obrazi rumeneli. „Pa, i to, takođe.“ Ninaeva i Egvena počeše toliko da se smeju da gotovo popadaše sa stolica, a Elejna im se pridruži gotovo trenutno.

„Ima jedna dobra stvar koju treba da znaš, Elejna“, reče Egvena gotovo bez daha, pokušavajući da se povrati. Onda shvati šta je tačno nameravala da saopšti i zašto. Svetlosti, u kakvu se močvaru upravo zaglibila, i to smejući se! „Žao mi je zbog tvoje majke, Elejna. Nemaš pojma koliko sam želela da ti izjavim saučešće pre ovoga.“ Elejna je delovala zbunjeno što se i moglo očekivati. „Stvar je u tome što Rand namerava da ti da Lavlji presto i Sunčev presto.“ Na njeno iznenađenje Elejna sede vrlo ukočeno.

„On to hoće, je li?“, reče ona hladnim ravnim glasom. „On namerava da ih da meni.“ Brada joj se malo podiže. „Ja imam neka prava na Sunčev presto, ali ako rešim da ih upotrebim, to ću učiniti po sopstvenoj volji. Što se tiče Lavljeg prestola, Rand al’Tor nema nikakva prava – nikakva! – da mi daje ono što je već moje.“

„Sigurna sam da nije to tako mislio", bunila se Egvena. Da li je? „On te voli, Elejna. Znam da te voli.“

„Kad bi samo bilo tako jednostavno", progunđa Elejna, šta god da je to trebalo da znači.

Ninaeva šmrknu. „Muškarci uvek kažu kako nisu to tako mislili. Prosto da pomisliš kako govore nekim drugim jezikom.“