„Elejna, kad se priče rašire a vladari saznaju o meni, mogu početi da teram Dvoranu da shvate kako su izabrale Amirlin, a ne lutku na koncu, ali do tada, zbilja mogu da mi oduzmu ovu ešarpu jednako brzo kao što su mi je dale. Mislim, ako nisam stvarno Amirlin onda nije teško gurnuti me u stranu. Možda će biti nešto malo gunđanja, ali uopšte ne sumnjam kako bi to bilo vrlo brzo ugušeno. Ako bi iko van Salidara ikada čuo o nekoj Egveni al’Ver koja je bila uzdignuta u Amirlin, to će samo biti jedna od onih divljih priča kakve se ispredaju oko Aes Sedai.“
„Šta ćeš da uradiš?“, tiho upita Elejna. „Nećeš to krotko prihvatiti.“ To natera Egvenu da se nasmeje od srca. To nije bilo pitanje, već odlučna, činjenicama potkrepljena izjava.
„Ne, neću.“ Ona je slušala veliki broj Moiraininih predavanja Randu o Igri kuća. U to vreme smatrala je Igru besmislenom i više nego nepoštenom. Sada se nadala kako će moći da se seti svega što je tada čula. Aijeli su uvek govorili: „Koristi oružja koja poseduješ." „Možda će pomoći što pokušavaju da me zakače na tri različita povoca. Mogu se praviti da me povlači jedna ili druga, zavisno od toga koja od njih je najbliža onome što želim da uradim. Tu i tamo mogu da uradim ono što hoću, kao što sam uradila uzdižući vas dve, ali to još uvek ne sme da bude prečesto.“ Slegnuvši ramenima, pogleda ih pravo u oči. „Volela bih da vam kažem kako sam vas uzdigla jer to zaslužujete, ali istina je da sam to uradila jer ste mi prijateljice i zato što se nadam većoj pomoći od vas ako ste pune sestre. U svakom slučaju ne znam kome bih još mogla da verujem osim vama dvema. Poslaću vas u Ebou Dar čim mi se ukaže prilika, ali pre i posle toga vi ste osobe sa kojima mogu da raspravljam o nekim stvarima. Znam da ćete mi vas dve reći istinu. Taj put u Ebou Dar možda neće biti dug koliko ste očekivale. Vas dve ste napravile razna otkrića, tako čujem, ali ako uspem da razrešim nekoliko sitnica, možda ću i ja imati jedno sopstveno.“
„To bi bilo predivno“, reče Elejna, ali zvučala je gotovo odsutno.
Tišina je bila vrlo čudna, a Egvena je uopšte nije razumela. Elejna je gledala u Ninaevu, a onda obe pogledaše u Ninaevinu tanku srebrnu narukvicu. Ninaeva raširenih očiju pogleda u Egvenu, a potom brzo spusti pogled ka podu.
„Moram nešto da priznam", izgovori gotovo šapučuči. Glas joj se nije pojačavao, ali reči su prosto kuljale. „Uhvatila sam Mogedijen.“ Ne dižući oči, podiže ruku sa narukvicom. „Ovo je a’dam. Držimo je kao zatočenika, a to niko ne zna. Osim Sijuan i Leane i Birgite. A sad i ti.“
„Morale smo“, reče Elejna, brzo se nagnuvši napred. „One bi je pogubile, Egvena. Ja znam da ona to zaslužuje, ali njena je glava puna znanja, stvari o kojima nismo mogle ni da sanjamo. Odatle sva ta naša
Egveni se zavrtelo u glavi od pitanja koja su joj se rojila. Uhvatile su jednu od Izgubljenih? Kako? Elejna je napravila a’dam? Egvena se strese jedva sposobna da pogleda u stvarčicu. Uopšte nije ličio na a’dam koji je suviše dobro poznavala. Čak i pored toga, kako su uspele da drže jednu od Izgubljenih sakrivenu među tako mnogo Aes Sedai? Jedna od Izgubljenih, zarobljenica. Nije joj presuđeno niti je pogubljena. Koliko je Rand postao sumnjičav, ako ovo ikada otkrije nikada više neće verovati Elejni.
„Dovedite je ovamo", uspe da izgovori šupljim glasom. Ninaeva poskoči sa stolice i otrča. Zvuci proslave, smeha i muzike i pesme pojačaše se za trenutak pre nego što se vrata zalupiše za njom. Egvena protrlja slepoočnice. Jedna od Izgubljenih. „To je velika tajna za čuvanje.“
Elejni se obrazi zacrveneše. Zašto, pod Svetlošču...? Naravno.
„Elejna, nemam nameru da te pitam... ni o kome, o kome ne bi trebalo da znam.“
Zlatokosa žena bukvalno poskoči. „Ja... ja ču možda moči da progovorim. Kasnije. Sutra. Možda. Egvena, moraš mi obećati da ništa nećeš reći – nikome! – osim ako ti ja tako kažem. Bez obzira na to šta ti... šta ti budeš videla.“
„Ako je to ono što želiš.“ Egvena nije shvatala zašto je druga žena toliko napeta. Ne stvarno. Elejna je imala tajnu koju je delila sa Egvenom, samo što je Egvena slučajno naletela na nju, a još od tada obe su se pravile da je to i dalje samo Elejnina tajna. Ona se susrela sa Birgitom, heroinom iz legendi u Tel’aran’riodu, a možda je to još uvek radila. Čekaj, to je ono što je Ninaeva kazala. Birgita zna za Mogedijen. Je li mislila na ženu koja čeka u Tel’aran’riodu da je Rog Valera prizove nazad?
