„Elejna, ja sam Amirlin – prava Amirlin – i već sam skovala planove. Mudre koje mogu da usmeravaju tkaju mnoge od svojih tokova drugačije nego Aes Sedai.“ Elejna je već znala o Mudrima, mada, kad je bolje razmislila, Egvena nije znala šta Aes Sedai rade; ostale Aes Sedai, sada. „Ponekad je ono što rade mnogo zamršenije ili grublje, ali ponekad je jednostavnije od onoga što smo učile u Kuli a jednako dobro radi.“
„Ti hoćeš da Aes Sedai uče od Aijela?“ Elejnine usne izviše se u smešak. „Egvena, one se
Namestivši se na jastučićima Egvena je oklevala. Aes Sedai da uče od Mudrih. Kao učenice? To se nikada neće dogoditi, ali Romanda i Lelejna posebno bi imale koristi od malo đi’e’toha. I Šerijam i Mirela i... pronađe udobniji način sedenja i odustade od svojih maštarija. „Sumnjam da će se Mudre složiti da aijelske devojčice postaju početnice.“ Možda bi se i složile, nekada, ali sada sigurno ne bi. Sad je Egvena od njih najviše mogla da očekuje uljudan razgovor sa Aes Sedai. „Mislila sam na neku vrstu udruživanja. Elejna, postoji manje od hiljadu Aes Sedai. Ako uključiš one koje su ostale u Pustari, mislim da ima mnogo više Mudrih koje mogu da usmeravaju negoli Aes Sedai. Možda i mnogo više. U svakom slučaju, one ne propuštaju nijednu sa urođenom žiškom.“ Koliko je žena umrlo sa ove strane Zmajevog zida zato što su iznenada mogle da usmeravaju, možda uopšte i ne shvatajući šta rade i zato što nisu imale nikoga ko bi mogao da ih poduči? „Želim da dovedem još više žena, Elejna. Šta je sa ženama koje mogu da nauče, ali ih nijedna Aes Sedai nije pronašla pre nego što su smatrane suviše starima da postanu polaznice? Ja kažem, ako hoće da uči, neka pokuša, čak iako ima četrdeset ili pedeset, a njeni unuci već imaju unuke.“
Elejna se uhvatila za stomak od smeha. „O, Egvena, Prihvaćene će biti oduševljene da
„Moraće da nauče kako će“, odlučno izjavi Egvena. Ona nije videla problem. Aes Sedai su uvek tvrdile kako možeš biti prestara za polaznicu, ali ako želiš da učiš... one su već delimično promenile mišljenje; u gomili je već primetila lica starija od Ninaevinog obučena u polazničko belo. „Kula je oduvek bila oštra u izboru devojaka, Elejna. Ako nisi dovoljno jaka, izbačena si. Odbij probu i izbace te odatle. Padni na probi i opet si napolju. Trebalo bi ih pustiti da ostanu ako žele.“
„Ali probe služe da se uvere kako si dovoljno jaka", bunila se Elejna. „Ne samo u Jednoj moći; da si sama dovoljno čvrsta. Ti sigurno ne želiš Aes Sedai koje će se slomiti prvi put kad se nađu pod pritiskom? Ili Aes Sedai koje jedva mogu da usmeravaju?“
Egvena šmrknu. Sorileu bi izbacili iz Kule i ne isprobavši je za polaznicu. „Možda ne mogu sve one da postanu Aes Sedai, ali to nikako ne znači kako su beskorisne. Na kraju krajeva, već im je dozvoljeno da koriste Moć do određenog stepena, ili ne bi bile poslate napolje, u svet. Moj je san da svaka žena koja može da usmerava nekako bude povezana sa Kulom. Do poslednje.“
„Vetrotragači?“ Elejna skupi oči kad Egvena klimnu glavom.
„Nisi ih ti izdala, Elejna. Ne mogu da poverujem kako su tako dugo uspele da očuvaju tu tajnu.“
Elejna teško uzdahnu. „Pa, šta je učinjeno, učinjeno je. ’Ne možeš vratiti med u saće’. Ali ako tvoji Aijeli imaju posebnu zaštitu, onda bi trebalo da je ima i Morski narod. Neka vetrotragači uče svoje devojčice. Neka Aes Sedai ne odvuku nijednu devojčicu Morskog naroda, bez obzira šta žele.“
„Važi.“ Egvena pljunu u dlan pa ispruži ruku, a časak kasnije i Elejna pljunu na svoju i široko se nasmeši kad se rukovaše da zapečate dogovor.
Polako, taj osmeh iščeznu. „Je li to vezano za Randa i njegovo pomilovanje, Egvena?“
„Delimično, Elejna, kako muškarac može da bude toliko...?“ Nisu postojale reči kojima bi mogla da završi pitanje, a ni odgovor na njega. Druga žena klimnu pomalo tužno, kao da razume ili se slaže ili i jedno i drugo.
Vrata se otvoriše, a pojavi se jedra žena u tamnoj vuni, sa srebrnim poslužavnikom u rukama, na kome su stajale tri srebrne kupe i srebrna vinska boca dugog vrata. Lice joj je bilo iznureno, lice ratarske žene, ali tamne oči su joj blistale dok je proučavala Egvenu i Elejnu nemirnim pogledom. Egvena je imala samo trenutak da se iznenadi što žena nosi pripijenu srebrnu ogrlicu, uz iznošenu haljinu, a onda se Ninaeva pojavi iza nje i zalupi vrata. Mora da je trčala kao vetar, jer je stigla da haljinu Prihvaćene zameni tamnoplavom, svilenom, izvezenom zlatnim spiralama oko razreza i poruba. Nije bila ni blizu otvorena kao one koje je nosila Berelajn, ali ipak daleko otvorenija nego što bi Egvena očekivala od Ninaeve.
„Ovo je ’Marigan’", reče Ninaeva prebacivši pletenicu preko vrata izvežbanim pokretom. Njen prsten Velike zmije zlatno je sijao sa desne ruke.
