„Ne možeš od mene očekivati da se preko noći preobrazim u nekog drugog", zagunđala je mrmljajući.
Egvena je imala osećaj da bi Ninaeva i Elejna mogle da joj pomognu u onome što mora da uradi, ali ako stvarno želi da bude Amirlin, mora to da obavi sama. „Elejna, znam da želiš da se otarasiš te haljine Prihvaćene. Zašto to ne uradiš? A onda vidi šta možeš da pronađeš o izgubljenim Talentima. Ninaeva, i ti isto potraži.“
One razmenjaše poglede, a onda odmeriše Sijuan, pa se podigoše i načiniše savršene naklone, mrmljajući pune poštovanja: „Po tvome naređenju, majko.“ Nije bilo nikakvih dokaza da je ovo iole uticalo na Sijuan; dok su odlazile, ona je stajala podsmešljivo posmatrajući Egvenu.
Egvena ponovo prigrli saidar, nakratko, da dovuče stolicu na mesto iza stola, onda popravi svoju ešarpu i sede. Jedan dug trenutak u tišini je odmeravala Sijuan. „Trebaš mi", konačno progovori. „Ti znaš šta znači biti Amirlin, šta Amirlin može ili ne može. Ti poznaješ Predstavnice, njihov način razmišljanja, njihove želje. Trebaš mi i nameravam da te imam. Šerijam i Romanda i Lelejna mogu da misle kako još uvek nosim polazničko belo ispod ove ešarpe – možda i sve one to misle – ali ti ćeš mi pomoći da im dokažem suprotno. Ne molim te, Sijuan. Imaću – tvoju – pomoć.“ Sad joj je samo preostalo da čeka.
Sijuan je odmeri od glave do pete, onda neznatno odmahnu glavom pa se glasno nasmeja. „Gadno su pogrešile, jesu li? Naravno, ja sam prva napravila tu grešku. Bucmasto prasence za svečanu trpezu pretvorilo se u živu srebrozubu dugačku kao noga.“ Široko rasprostrvši suknje načini dubok naklon celim telom. „Majko, molim te, dopusti mi da ti služim i savetujem te.“
„Dokle god su to samo saveti, Sijuan. Već imam suviše njih koje misle kako mogu da mi vežu končiče za ruke i noge. Od tebe to neću trpeti.“
„Pre bih pokušala da ih vežem samoj sebi", suvo uzvrati Sijuan. „Znaš, nikad mi se nisi preterano dopadala. Možda zato što sam videla suviše sebe u tebi.“
„U tom slučaju", odvrati Egvena jednako suvim glasom, „možeš me zvati Egvena. Kad smo nasamo. A sad sedi i reci mi zašto Dvorana još uvek sedi ovde i kako da ih nateram da se pokrenu.“
Sijuan poče da izvlači jednu od stolica pre nego što se dosetila kako sada može da ih pokreće saidarom. „Sede, jer kad se jednom pomere, Bela Kula biče stvarno rascepljena. A što se tiče toga kako da ih pomeriš, moj savet je...“ Trebalo je dosta vremena za njen savet. Nešto od toga bilo je u pravcu onoga o čemu je Egvena već razmišljala, a saveti su delovali dobro.
U svojoj sobi u Maloj kuli, Romanda je sipala čaj od nane za tri druge Predstavnice, od kojih je samo jedna bila Žuta. Soba je bila pozadi, ali zvuci zabave prodirali su u nju; Romanda uporno nije obračala pažnju na njih. Ove tri bile su spremne da je podrže za Amirlin Tron; glasanje za devojčicu bio je način da se Lelejna zadrži podalje, koliko i bilo šta drugo. Lelejna bi pukla ako bi to ikada saznala. Sada, kad je Šerijam postavila ono dete za Amirlin, ove tri su još uvek bile voljne da slušaju. Pogotovo posle tog uzdizanja ukazom. To mora da je bilo Šerijamino maslo; ona i njen mali kružok stalno su tetošile te četiri; one su predložile da se Teodrin i Faolajn uzdignu iznad ostalih Prihvaćenih, a jednom prilikom pomenule su nešto takvo i za Elejnu i Ninaevu. Namrštivši se, pitala se šta li je zadržalo Delanu, ali ipak poče da govori, saidarom zaštitivši sobu protiv prisluškivanja. Delana će jednostavno morati da uhvati korak kad stigne. Najvažnije je bilo da se Šerijam nauči kako nije dobila toliko moći koliko je mislila kad je otela položaj Čuvara.
U kući na drugoj strani Salidara, Lelejna je služila ohlađeno vino za četiri Predstavnice, od kojih je samo jedna bila iz njenog sopstvenog, Plavog ađaha. Saidar je bio isprepletan po sobi protiv prisluškivanja. Zvuci proslave navodili su je na osmeh. Četiri žene oko nje predložile su da se ona lično kandiduje za Amirlin Tron, a ona nije bila neodlučna, samo što bi neuspeh značio da će Romanda biti uzdignuta namesto nje, a to bi bolelo Lelejnu koliko i da bude prognana. Kako bi Romanda škrgutala zubima kada bi znala kako su sve one glasale za dete samo da zadrže ešarpu podalje od Romandinih ramena. Mada, sada su se skupile da bi raspravile kako smanjiti Šerijamin uticaj, pošto je uspela da otme ešarpu Čuvara. Ta smejurija o uzdizanju Prihvaćenih u Aes Sedai po devojčinom dekretu! Šerijamina glava mora da se nadula do ludila. Dok se razgovor nastavljao, Lelejna poče da se pita gde je Delana. Do sad je već trebalo da dođe.
Delana je sedela u svojoj sobi, piljeći u Halimu izvaljenu na njenom krevetu. Ime Aran gar nikada nije smelo da se koristi; ponekad se Delana bojala da će Halima znati i ako samo pomisli na njega. Prepreka protiv prisluškivanja bila je mala, okruživala je samo njih dve. „To je ludilo", konačno je uspela da izgovori. „Zar ne shvataš? Ako nastavim da podržavam svaku stranu – uhvatiće me, pre ili kasnije!“
